Није то киша
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Духу и праху Жарка Лаушевића
Не! Није то киша! Београд стално нешто ново сања
Као свака метропола без краја и почетка
Цетиње испод Новог Гробља ново док израња
Са њим су прах и пепео одглумјелог метка
У њему су шмекер, неувела ружа
Скружани у трње леденог новембра
Ловћен што се низ ледину и Дунав опружа
Сјећања која нижу сцене филмског барометра
Даве се Кан, Ниш, вјечна Венеција
Боље од бјекства крије палмом злата
Живот је једна заповјест- болна недођија
Саздана за Небо од живога блата
Или за неку бољу улогу свима непознату
Дату као биљег на оном Богојављењу
Када се тај глас баршунасти купао у злату
Не слутећи дан и годину Вишњем Саопштењу
Не! Није то киша! То само глума са глумцима плаче
Завјеса је пала на представу која новим Дунавом тече
Са старим сликама Биљарде, подгоричке гимназије, Мораче
Прах оде у вјечност, година прође, а дан никад не утече…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
