Никад заборавити – никад опростити: Сјутра годишњица НАТО агресије
1 min read
Подгорица: Не заборављамо рат, јер желимо мир!
У Подгорици ће сјутра, поводом годишњице почетка НАТО агресије на СР Југославију, бити одржан велики народни скуп.
Организатори скупа су политичке странке, ратни ветерани, нестраначке организације и невладина удружења која се противе уласку Црне Горе у Сјевероатлантски војни савез.
Мото скупа је: „Не заборављамо!“, а одржаће се у четвртак, на Тргу Републике, с почетком у 20 часова.
„Не заборављамо убијену дјецу, страдале мајке, погинуле очеве, порушене мостове, срушене школе, загађене шуме, ријеке и језера, отету младост, украдене животе. Не заборављамо посљедице радијације које и данас узимају данак животу. Не заборављамо рат, јер желимо мир, не заборављамо смрт, јер желимо живот, не заборављамо прошлост, јер желимо будућност“, саопштили су организатори скупа.
Акција борбе против заборава у Тивту!
Сјутра у Тивту Братство православне омладине Црне Горе, Матица Боке и Мировни покрет ,“Не у рат – Не у НАТО“ у акцији борбе против заборава организују парастос свим жртвама НАТО агресије у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци и помен тиватским херојима, војнику 63. Падобранске бригаде Марку Аврамовићу и припаднику МУП-а Драгану Бјелановићу.
Парастос за све пострадале је у 10 часова у цркви Свете Тројице на Михољској Превлаци, а помен на гробљу Брдишта у 11 часова.
Служиће архијерејски намјесник Бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, игуман манастира Превлака архимандрит Бенедикт, предсједник Братства православне омладине Црне Горе, јереј Миајло Бацковић.
Прва херцегновска парохија, Коло српских сестара, Матица Боке и Српски Соко Херцег Нови обавјештавају да ће се поводом 17 година НАТО агресије на СРЈ у четвртак 24. марта 2016. године, у 10 часова, у цркви Вазнесења Господњег на Топлој служити парастос за пострадале од НАТО бомбардовања.
Помен страдалим у Херцег Новом: Борци не заборављају!
Удружењe бораца ратова од 1990. године Црне Горе, заједно са породицама палих бораца обиљежиће 17 година од агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију, полагањем цвијећа на споменике палим борцима из 90-их и учешћем на великом народном протесту против приступања Црне Горе НАТО-у.
Тим поводом, у четвртак 24. марта, у 11 часова, делегације општинских удружења бораца из 90-их, заједно са породицама погинулих бораца, организаторима протестног скупа и другим најављеним делегацијама, положиће вијенце на споменике палим борцима из 90-их у касарни Маслине – Подгорица, касарни у Даниловграду, на Тргу војводе Шака Петровића у Никшићу, на Тргу сердара Јанка Вукотића у Мојковацу, на платоу поред Општине у Беранама и у спомен парку Књажевац у Андријевици.
Удружење позива све борце, породице палих бораца и све слободне људе да се придруже протестном скупу против учлањења Црне Горе у злочиначки, милитаристички и империјалистичког НАТО.
„Упозоравамо Владу, Скупштину и Предсједника Црне Горе да основ државне власти мора бити воља народа, а не газда НАТО-а, да нећемо признати одлуку о учлањењу Црне Горе у НАТО уколико не буде донесена на демократском референдуму, нити прихватити инсталирање НАТО база и ракета са бојевим главама на територији Црне Горе и употребу Војске Црне Горе, који би подстрекли терористичке нападе у Црној Гори и били пријетња Русији и међународном миру и безбједности„, саопштио је директор Радан Николић.
Подсјећамо да је током агресије Алијансе у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Крвави епилог НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе био је око 3.000 угашених живота.
Првог дана напада пала је и прва жртва деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, који је погинуо на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.
У нападима који су услиједили 6. априла 1999. године НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. Дан касније бомбардована је фарма у Подгорици, када су страдала три радника запослена на њој. Током 16. априла више пројектила и бомби погодило је подручје Подгорице и Даниловграда, а 30. април остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе.
Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агрссије. Страдало је шест невиних грађана. Живот су изгубила дјеца четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989). У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).
Тог 24. марта 1999. године из Авијана у Италији кренуо је лет „Милосрдног анђела”, када је и започела НАТО агресија против Савезне Републике Југославије.
Епилог дејствовања „Милосрдног анђела” послије 78 дана незапамћене агресије био је 30.000 ваздушних налета, 50.000 испаљених разорних пројектила и око три хиљаде угашених људских живота. Рањено је 12.500 становника, а огромна материјална штета начињена је на бројним војним и цивилним објектима, школама, здравственим центрима, споменицима културе, медијским кућама и слично.
Бомбардовање СР Југославије завршено је 10. јуна 1999. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Hvala za komentar samo nemojte da vas leze covjek koji vise voli hokej nego da se borimo protiv nato.a puna podrska protestu
Ja vas molim da objavite moje komentare jer vi ne znate koga imate ko vam prosipa pricu a covjek je cista lazavina
https://youtu.be/w8tMNztsO7s?t=7
kentera dr Sava
evo ti tvojih u Tivtu!
zašto ne staviste sliku .. gospodina direktora GOJKA.. kad pozira u TIVTU
Sjutra na trg. Kao što smo protestovali na tom istom trgu ’99. Ovo je još jedna prilika da narod kaže šta misli o NATO-u. Ovo je još jedna prilika da se zaobiđu mediji i njihova kupljena propaganda i da se na istinu vidi šta mi mislimo o svemu. Stoga je ovaj protest ne samo sjećanje na žrtve već i anti-NATO protest kojim branimo sebe od vazalstva tiraninu koji nas je ubijao.
Previše lako praštamo svoje žrtve drugima. Uvijek zarad nekog bratstva i jedinstva, novog bratstva sa novim dobrotvorima, da njima koji su nas ubijali nije neprijatno zbog toga. Mi smo jedini koji nismo pokazali princu Čarlsu gdje su padale bombe. Ili je možda bilo lakše samo reći: Vidite li ovu Podgoricu? Kako nemamo što da vam pokažemo iz ranijih vjekova a grad nam je preko 2000 godina star (stariji od Londona)? To je zbog bratskog bombardovanja 1944, kada je RAF sravnio ovaj grad sa zemljom.
Zašto bismo praštali? Nije naše da praštamo nego da se sjećamo. Da nas uvijek boli to što se desilo. Da nas boli nepravda, izgubljeni životi, nasilje koje smo morali da pretrpimo.
Zato sjutra svi na trg, da se stvarno vidi ko je patriota. Ko voli ovaj narod, a ko se zamotava u zastave i graje ulicom kad je neka utakmica.
https://www.youtube.com/watch?v=Qsx1fKAQ3Us
vizionar