Никчевић: Црногорци, ако вас још има, молите се за Русију
Илустрација
Пише: Желидраг Никчевић
Замислите следећи развој догађаја. Чули сте да негдје у далекој провинцији имате сиромашног рођака, са свих страна окруженог непријатељима. Нисте се никад упознали, али је он по свему судећи веома храбар – јуначки се бори да од грабљивица сачува свој скромни дом. И честит је, кажу – не продаје вјеру за вечеру, иако постоје озбиљне понуде.
Једнога дана, притиснут невољама, тај рођак одлучио је да од вас затражи помоћ, јер никог ближег нема – таква је ситуација… И у вашој кући има гладних уста, и ви често ратујете, али одговарате на братски позив издалека: шаљете му храну, новац и оружје. С напором, али од срца, прилично редовно. Књиге, иконе… Лакше ће да преживи, да се одбрани, и кућу мало да поправи. Поред тога, заступате га гдје год је то могуће, упозоравајући нападаче да ваш рођак није баш сирак тужни без иђе икога. Његова ситуација је временом постала нешто боља, не много, али ипак…
У суровом окружењу свака подршка је драгоцјена. И у души је некако топлије. Не очекујете, наравно, никакву специјалну захвалност, не захтијевате за себе посебну част и поштовање – то би било веома себично и лицемјерно. Ви само испуњавате своју хришћанску и братску дужност, онолико колико можете, жалећи што околности нису срећније.
И тако пролазе године, па деценије. Вјекови… И онда, једнога дана, од потомака тог храброг и честитог рођака стиже вам следећа порука: „Кад ћеш нас већ једном оставити на миру, проклети империјалисто? Нисмо ми никакви рођаци, не знамо ни ко си ни зашто нам се јављаш! И одакле ти уопште право да нас помињеш? Твоја нам подршка не треба – само нас уваљујеш у невоље. Имамо ми овдје друге пријатеље, моћне, перспективне, искрене. Даље руке од нас, и заборави да смо…“
Па добро, то је то, овдје се цитат прекида из објективних разлога. Зашто? Зато што осјећам неподношљиву срамоту и стид. Зато што сам и ја један од потомака тог храброг и честитог рођака из удаљене провинције. Одрастао сам на Кличеву поред Никшића, на потезу од Царевог моста до Манастира. Тим правцем се више од стотину година улази у наш Град; двије величанствене грађевине дочекују путнике намјернике. Оне су – лична карта Никшића. За људе који ту живе Царев мост и Манастир нису архитектонски подвизи и туристички симболи, него неодвојиви, понајљепши дио наше овоземаљске судбине. Наш свакодневни поглед, пулс и дах. Генерације пролазе, око Моста и Манастира људи раде, одмарају, дјеца ту одрастају, млади се забављају. Понеко се и Богу моли. То смо ми.
Царев мост и Манастир (тако Никшићани зову саборну цркву Св. Василија Острошког) саграђени су добротом, милосрђем и средствима царске Русије. На данашњи дан, 20. октобра 1894. године, књаз Никола је приликом свечаног освећења и пуштања у саобраћај моста овако завршио говор: „Е, ма сад, браћо, остаје нам да овој грађевини дамо име, али име једно достојно и њене величине и уложеног труда. Израз неки мали биће и остаће за вазда наше захвалности и љубави према великом добротвору нашем, ако назовемо овај мост, као што наређујем да се зове, Царев мост, у спомен цара Александра Трећег Романова. Да живе Црногорци који га саградише! Да живи цар којему се посвећује!“
Тако је говорио црногорски књаз. А данас, ево, накинђурени Монтенегрини шеткају поред Царевог моста и светог Манастира, и деру се на сав глас: „Ма кад је то нама Русија помогла? Никад ништа! Сиктер, Русијо! Санкције, него што!“
Како је то могуће? Одакле толика подлост, такав несојлук?
Не знам, и нећу да знам. Само кажем: Црногорци, ако вас још има, молите се за велики руски народ. За то да он васкрсне. Да буде моћан и чврст. Јер су моћ и снага руског народа – моћ и снага доброте и љубави. Која ће и вас заштитити и сачувати вас од сваке опасности и невоље. Молите се за Русију. Јер је Русија – живот.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
БОЖЕ, СПАСИ РУСИЈУ И НАРОД НАШ!
Амин, Боже дај!
Nacekace se Montenegrini da im zapadnjaci i koru hljeba poklone kao sto su cekali stotinama godina.Oni daju samo bombe i to poslije naplate ako pobijede.
Kao i za bombardovanje Podgorice ,sravnili je sa zemljom 1944 a poslije rata Jugoslavija je platila troskove bombardovanja saveznicima.
… Naša, srpska posla! … Luđačka!
Kako radimo, tako i prolazimo.
Kako smo radili, tako smo i ranili!
Pa mi smo sve zagovnali i sa našim komšijama, sa svojom jednokrvnom braćom, poćerali ih u Hrvate, Bošnjake, Makedonce, Montenegrine … Nijesmo stali dok ih nijesmo proćerali iz nas!? Oni bez nas, mi i bež nih, i bez sebe!
… Ogadili smo i sebi i drugima, crn nam obraz.
Samo da im u raboš Rusima stavimo pomoć u one “ gladne godine“, pa im nikad odužiti nećemo, kamoli …
Prijatelja mi danas nemamo, sami … Sami na svijet cijeli!
Pa mi u rođenoj kući živimo kao paščad zavađeni, više mrzimo brata rođenoga no Hitlera!
Mi ne možemo da živimo, ako ne mrzimo.
Ako ne mrzimo, sebe ako ne mrzimo nagrđe što se može, mi i ne računamo e smo živi!
Sam je đavo zaš’a među nas, jadi nas znali avetne, još od onda trunemo : Ništa nam sveto nije, kakva Rusija, kakvi bakrači, pa mi smo Srbiji, sebi smo okrenuli leđa, luđaci iz najljepše srpske Planine, kraja nema našem nepočinstvu, kaljavom nam obrazu!
Kada čovjek nije to što jeste – on je onda sve ono drugo!
… Kuga smo mi ljudska, Srbi iz onda srpske Crne Gore, vajni Crnogorci!
… Živ me stid pojede pred sobom i ljudima.
A tek kad pomislim na Sima, Milutina,Vukotu, Radula mi oca …
Pih, nas!
Taman i mene.
I mene, nego kako!
… Čuj Rusija!?
Moj Želidraže, Bog ti dao zdravlja!
Sta se desilo nakon svih navedenih dobrocinstava nase zastitnice Rusije?
Mali sirotan se prejeo brojlera, gmo i svakog drugog smeca od nasih vjekovnih neprijatelja i neprijatelja nasih prijatelja i PLUDIO.
Za pravilo ludost izabrao i nevjerna sluga postao.
QQ onima koje Srbija hrani a Rusija braniii… qq i leeleee…
Никчевићу коме пишеш благо ти у памет.Послушном и улизничком народу коме је пуно корито најбитније.Част малом броју изузетака.
Anonimni-prava dijagnoza .BRAVO !!!
BOZE SPASI I ZASTITI OD SVAKOGA ZLA
RUSIJU I RUSKI NAROD, NAS BRACKI
I JEDINI PRIJATELJSKI NAROD NA SVIJETU!
SRBIJA,CRNA GORA I RUSIJA,TO SU BRACA
NAJKRVNIJA!!! NIKADA NISTA LOSE NIJESMO
DOZIVJELI OD NASE BRACKE RUSIJE,SAMO
DOBRO ALI MILOGORCI I KONVERTITI VISE VOLE KRVNIKU KLICATI I KLANJATI NEGO SVOGA BRATA LJUBITI!!! BOZJE KAZNE!!!
POKOJNI NAS PATRIJARH PAVLE JE ZA SVOGA ZIVOTA OSTAVIO JEDNU LIJEPU IZREKU ZA TAKVE NEZAHVALNIKE:
ONAJ KOME NAJVISE DOBRA CINIS
NAJGORE TI VRATI!!!
SPASI BOZE NAS NAROD,
SPAZI BOZE RUSIJU,
Bože sakloni od Rusije.
Bože zabrani.
Никшић је симбол црногорског фукарлука и несојлука. Град застиђе. Расточки дрипац им је захвалио тоталним социјалним сломом и градом који данас личи на Бејрут осамдесетих. А некада су били елита у БЈРЦГ. Титоград је била касаба за Нк.
Олош, празилук, шупљовглавци, чанколизи…нека њима таквим шиптара, муслимана и Америке. Нама „ретроградним“ нека Русије. Е морте монтенегро. Догодине у Призрену!
https://www.youtube.com/watch?v=TIrlLAVdbFM