Никола Маловић: Бити Бокељ

Једна генерација иза нас вјеровала је да су стари Бокељи они који могу да посвједоче најмање 150 година обалне традиције. Уроњени у све розводњенији свијет, и Бокељи су омекшали, па сада не постављају љествицу старог бокељства на једва достижних 150 година, али као Приморац стар 323 године тврдим да баш и не признајемо да је Заливљанин свак онај чији се ђед спустио с брдах. ОK, постаће и он, полако, као и сви ми што смо постали, али нека прво стане у ред…

Бокељизовати се мора.

Што то, благо нама, значи?

Ако не рачунамо последњи попис у Монтенегру, на коме се појавило преко 600 националних Бокеља, махом (еx) Срба, Бокељ је географско-културна одредница, или би то требало да буде. Као папагало понављам да се све што се у културном смислу догодило у Црној Гори – прво догодило у Боки (прва школа, прва банка, први јавни превоз, прва марка, прва апотека, прва гимназија, прво издање „Горског вијенца“ након 1. издања у Бечу, и први јавни споменик аутору тог дјела, прво пјевачко друштво, прво бродарско друштво, прво паробродарско, прво ово, прво оно…), све се, сем онога што је настало у тада слободарском раму пуном чојства, јунаштва, сира, кајмака, пршута, гусала и Петровића Његоша – догодило у Боки Которској.

Бити Бокељ значи прије свега бити Западњак на истоку, и обратно, што је фраза само за онога ко не зна да је Св. Сава лично, 1219. у Боки основао прву Зетску епископију.

Као Приморац, или си поморац, или ти је неко из фамилије поморац. Или си жена поморца, или је нека твоја рођака жена поморца. Србин си православац, или римокатолик, Хрват однедавно и Црногорац, који врло добро зна да се не смије размахивати национализмом – јер у првом кољену ако не, а онда у другом, има се у себи крв многих нација и конфесија.

Бити Бокељ значи имати контакт са свијетом од раног дјетињства. Док црнци у нашем народу нису постојали at all , Приморци су за њих знали од давнина. И за људе жуте, и црвене и са друге стране свих логика… као кад капетан Џек Спероу обрне једрењак наопако, па са пиратима са Кариба – као данас гусарски Монтенегро – заплови инверзно…

У Херцег Новом постоји споменик грофу Сави Владиславићу који је малога црнца, Пушкиновог ђеда, поклонио руском цару Петру I, и који је уредио највећу границу на свијету, између царске Русије и Кине, и тамо далеко подигао град Тројицесавск са црквом Св. Саве у центру. Из Боке је у Италију отишао отац папе Сикста V, који је сишао с Бјелских Крушевица, те се папа прозвао Peretti, што ће рећи крушка.

Бити Бокељ значи имати добру цивилизацијску одскочну даску. Многи образовани млади напуштају Котор и Боку, препуштајући је онима са мало или нимало плаво-бијелог стажа, образованим по срединама у којима се горска петица преводи у обалну тројку. Бока је данас пуна лоших ђака. Најгори напучише мјеста најбољих.

У умовима првих људи опозиционих обалних општина, будванске, которске и херцегновске, јавља се идеја о удруживању и сарадњи, што је пјесма с нове плоче. Ипак, док се не оформи Бокељска партија, која би са сазнањем да се на територији Боке налази 90% укупног непокретног блага све Црне Горе – заступала из Котора интересе Бокеља, узалуд се витла новом плочом. Од референдума за тзв. независност, криминализована – а од уласка у НATO окупирана Црна Гора – нема моралан легитимитет над Боком Которском. Једино што може да уради, и урадиће, јесте да у Оснивачки одбор Бокељске партије убаци тројанце који ће номинално бити про Бокељи, а који ће све вријеме бити контра државе Црне Горе тиме што ће подривати легитимну политику по свему особених, дичних и историјски утемељених Примораца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: