Никола Радмановић: Живио је буран живот не размишљајући шта ће бити сутра, а преминуо је заборављен од свих

Бивши фудбалер Црвене звезде Никола Радмановић (1969) преминуо је после велике борбе против шећерне болести у 54. години. У својој богатој каријери наступао је још и за Црвенку, Врбас, Бечеј, и шпанску Мериду.

У црвено-бијелом дресу играо је заједно са Дејаном Станковићем, Звонком Милојевићем, Дејаном Петковићем и Перицом Огњеновићем, освојио је дуплу круну и тако је своје име златним словима уписао међу шампионима.

Касније је био је и први помоћник тренера Звезде Владимира Петровића Пижона.

Причу о њему је прије неколико година објавила Фејсбук страница Црвенке, градића у ком је живео. У том граду је провео последње дане свог живота, сам и заборављен.

,,Крајем шездесетих година прошлог вијека, тачније првог марта 1969. у Великој Гати (БиХ), рођен је дечак који ће на неки начин обележити једну декаду црвеначког и српског фудбала и јавног живота.“

Никола Радмановић је човјек великог шарма, духовит на терену и ван њега. Волио је сва задовољства живота, имао је укус за све што је лепо. Волио је људе, музику, друштво, кафану. Дружио се са највећим звездама домаће естраде и доводио их у Црвенку. Својом појавом заустављао је саобраћај и био је идол младих. Било гдје да сједне у Црвенки, одмах би за његов сто стигло пиће или би га келнер упитао шта жели, јер то наручује човек за другим столом. Живео је Никола буран живот и као већина младих људи није размишљао о томе шта ће бити сутра.

Ако је Никола пјевао песму „Кафана је моја судбина“, онда је пјевао истину. Кафана му то заиста и јесте. И као радно мјесто и као други дом и као погибија која ће му однијети и године и здравље и новац, до кога је држао као до лањског снијега. Новац је трошио, дијелио, остављао по коцкарницама. Док су други играли да се скуће и зараде, Никола је играо за пороке – писало је у тексту на страници „Црвенка“.

Радмановић је био актер велике побједе Звезде над Партизаном од 2:1 у 100. вечитом дербију, одиграном пред 90.000 гледалаца на Маракани на Ђурђевдан 1995.

Један од ријетких који га никад није забораио је садашњи тренер београдиских црвено-белих Дејан Станковић. Током интервјуа за портал „Мондо“ 2019. године у коме је бирао својих идеалних Звездиних 11, Станковић није заборавио Радмановића.

,,Лијепа генерација. Уствари, две генерације. Та старија, када сам улазио у први тим. Митко Стојковски, Крупни, Аџа, Рамбо, Радман, Ђора, Милоје… То је за мене, знаш оно… ја сам био ’мали од палубе’. Слушао и упијао. Ипак су они били играчи са искуством. После тога, генерација у којој сам ја био протагониста. Дуда, покојни Буња, Перица, Панта, Јовичић, Његуш, покојни Цуне, Аца Кристић, Илке… И то је код мене лепо подељено на двије етапе – рекао је, између осталог, Станковић.“

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: