Никола Тесла
1 min read
Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Матија Бећковић
Три пjесме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог пjесника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.
ЗОРКА
Кућа му се ископала
Тамо њему
Но не дај Боже ни њему
Но тек онако
Крви бих му се напила
Ништа слађе
И смакла га као пиле
Само да га сретнем
Али то не бих урадила
Ни за шта на свету
Ни пилету
А камо ли чоеку
Сем овако на речима
Али свеједно
Боже ми опрости
Нешто волим
Да то кажем
НИКОЛА ТЕСЛА
Уз себе се винуо
Небу под облаке
И није могао да се заустави
Ни имао где да пристане
Све жеднији висина
Које су га дозивале
И давале снагу
Ишао је све даље
У безвремље и свемирје
Подстанар бескраја
С мозгом у пламену
Све више је бринуо
О свом земаљском пореклу
И ниоткуд одаслао
Последњу жељу
Не заборавите ме
У мом народу
МАТИ
Знам сваког ко те помиловао
И ко те како погледао
Ко ти је чашу воде дао
Ко се мрштио ко обрадовао
Ко продужио а ко застао
Да види колико си порастао
Знам ко је обућу запертлавао
Ко је капут закопчавао
Ко се силом закашљавао
Нечег се сетио па потрчао
Или се у нешто загледао
Баш кад би ти наишао
И тако загледан остајао
Док га ниси мимоишао
Знам колико сам се напостила
Док сам им свима опростила
Матија Бећковић
Песме које екслузивно објављује портал Искр представљају само један мањи дио рукописа.
ЗОРКА
Кућа му се ископала
Тамо њему
Но не дај Боже ни њему
Но тек онако
Крви бих му се напила
Ништа слађе
И смакла га као пиле
Само да га сретнем
Али то не бих урадила
Ни за шта на свету
Ни пилету
А камо ли чоеку
Сем овако на речима
Али свеједно
Боже ми опрости
Нешто волим
Да то кажем
НИКОЛА ТЕСЛА
Уз себе се винуо
Небу под облаке
И није могао да се заустави
Ни имао где да пристане
Све жеднији висина
Које су га дозивале
И давале снагу
Ишао је све даље
У безвремље и свемирје
Подстанар бескраја
С мозгом у пламену
Све више је бринуо
О свом земаљском пореклу
И ниоткуд одаслао
Последњу жељу
Не заборавите ме
У мом народу
МАТИ
Знам сваког ко те помиловао
И ко те како погледао
Ко ти је чашу воде дао
Ко се мрштио ко обрадовао
Ко продужио а ко застао
Да види колико си порастао
Знам ко је обућу запертлавао
Ко је капут закопчавао
Ко се силом закашљавао
Нечег се сетио па потрчао
Или се у нешто загледао
Баш кад би ти наишао
И тако загледан остајао
Док га ниси мимоишао
Знам колико сам се напостила
Док сам им свима опростила
Матија Бећковић
Извор: Портал Искра
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
