Никола Тесла: Моје братство су Комненовићи

Током прошлогодишњег обиљежавања јубилеја 160 година од рођења једног од највећих научника свијета, генија из Смиљана, Николе Тесле, у широј јавности мало је познато да су Тесле једна од породица која води поријекло од братства Комненовића из Бањана.

По ономе што се на основу појављивања презимена и дијела архивских записа може закључити, након погрома од стране турских завојевача, дио ове старе племићке породице Старе Херцеговине од којих воде поријекло данашњи Комненовићи избјегли су у засеок Ластву гдје су им тада били катуни, дио је стигао до Поповог поља одакле се раширио по Херцеговини и стигао до Романије, дио се населио у Шумадију, а дио отишао у Лику, дио се населио у Херцег Новом на Топлој а одатле раселио за Одесу и Америку.

Дио Комненовића који је расељен задржао је своје презиме а промијенио славу, обично на Светог Ђорђа, а највећи дио је промијенио презиме. Вјерује се да од Комненовића у Херцеговини води поријекло око 17 породица. Међу њима су Тупањани и Тупањци ( који су очигледно узели презиме по Тупану), Гаћиновићи, Николајевићи у Гружи, Јоловићи на Романији, Тесле  и Радилићи у Лици.

Да је чувени научник од Комненовића писали су др Перо Шоћ, пјесник Јован Дучић, историчар Андрија Лубурић, Илија Пеко Пеличић, а сам Тесла у је у огласу у “Американском Србобрану” 1911. године тражио некога од свог братства Комненовића у Бањанима.

Јован Дучић пише да су га неки Комненовићи нашли и ступили са њим у контакт у Америци.

„Познато је такођер да је велики физичар Никола Тесла по прецима, досељеним у Смиљево (Дучић пише Смиљево а не Смиљан), пореклом од Билеће у Херцеговини; и од породице Комненића (Комненовића) од којих су неки далеки рођаци ишли да га траже по Америци. Њихово село у ваздушној линији је блиско селу Бошка Покрајчића код Требиња на неколико километара у растојању једно од другог“, пише Јован Дучић.

Крајем августа 1938. године, од стране општинских власти у Требињу је издат проглас у коме се каже да је „северно од Требиња према Билећи, од породице Комненовића, рођен велики научник Никола Тесла“- пише Милован Матић у књизи „Милутин Тесла“.

Најпрецизнији текст о поријеклу Николе Тесле доноси Андрија Лубурић. Лубурић се врло рано, још 1910. године, по наговору Јована Ердељановића, почео бавити скупљањем народних пјесама, те разне грађе за проучавање насеља и поријекла становништва старе Херцеговине (Никшића, Никшићке жупе, Дробњака, Пиве, Голије, Опутне рудине и Горње Мораче). Августа 1913. он упознаје Јована Цвијића, који му даје упутства за даљи рад.  Иако је више од двадесет година провео скупљајући народне епске пјесме (преко 800), Лубурић је доста учинио и на научном пољу. Оставио је за собом пет књига: Дробњаци – племе у Херцеговини (1930), Орловићи и њихова улога у црногорском Бадњем вечеру 1710. године (1934), Капитулација Црне Горе: документи, књ. I  (1938), Поријекло и прошлост династије Петровића (1940) и Капитулација Црне Горе: документи, књ. II (1940).

У Архиву Србије нашли смо Лубурићев рукопис који се чува као документ број 31, кутија I у његовој збирци.

“Никола Тесла родио се у селу Смиљану код Госпића 10.јула 1856. године. Син попа Милутина. 1911. године изашао је оглас у “Американском Србобрану“ (прва пол. године) у коме Никола Тесла моли сваког Србина да му јави налазили се ко од његовог братства у Бањанима – званог Комненовића и моли да му јаве о њима како би што знао. Милован Гутић имао је радницу за Јованом Комненовићем и њеном сину који је био у Америци, писали су о томе.

Раде Радилић чувени мегданџија, артиљеријски мајор био је из Лике. Миловану је причао да су они и Тесле од Комненовића из Бањана, славе Светог Ђорђија. Одселили су прво у Босну, па одатле оду у Лику. Веле да су градећи цркву на Тупану изболи мајсторе да им не плате. Баце их у једну јаму. Због тога оду у Босну. (Ваљда 1510.) Раде је и сада жив и здрав као српски пензионер. Треба га наћи (подвучено-прим.аут.) Ово је Миловану Гутићу причао Раде на Трусини. Од Комненовића је био и кнежевско – српски рамућехаја у Цариграду Константин Николајевић, политичар и књижевник“, пише Андрија Лубурић.

Божидар Кљајевић, историчар који се бави генеалогијом потврђује сазнања о поријеклу чувеног научника. “Братство Комненовића је у Бањанима једно од најстаријих, а потичу од Комнена Бајице. А, сам Комнен је предак старих Орловића из Ибарског Колашина, тако да су Тесле у ствари потомци браће Павла Орловића, кнежевог барјактара који је погинуо на Косову. Браћа Павла Орловића, Милија и Мартин, после косовске битке кренули су са мајком и нешто покретне имовине пут Дубровника. На путу су се зауставили у селу Вратковићи у Херцеговини и ту се Милија загледао у кћерку кнеза Вратка. Убрзо је постао кнежев зет, а Мартин и мајка су наставили за Дубровник. Тамо су живели неколико година, али су се, на Милијин позив, вратили да живе код њега у Чарађи.

Др Перо Шоћ у свом тексту наводи да братство Тесла у Крајини и Лици потиче од зетских Комненовића, од којих су и Николајевићи у Гружи и Гаћиновићи у Херцеговини. Ово је још 16. фебруара 1935. године издато у „Американском Србобрану“, листу који излази у Питсбургу, па зато мислим да је Шоћ лично познавао Теслу, те да му је овај то у неком разговору лично рекао. Затим сам све то погледао и у књизи Светозара Томића, у којој сам потврдио ову причу”, пише Кљајевић.

Кљајевић цитира попис Хрватске који је за Аустрију радио њемачки истраживач Карл Касер. Према попису Тесле су као Комненовићи прво дошли на подручје Теслића. Узимају презиме према Теслићу, а затим из Босанске Крајине долазе на подручје Лике (села Медак, Оштровица, Радуча и Писача) 1651. г. и прво се помињу Станко, Милашин и Стоилко. Касније их аустријски пописавачи воде под презименом Тесле. Кљајевић тврди да Тесле славе Светог Ђорђа што их опет повезује са Комненовићима, обзиром да је добар дио породица које воде поријекло од Комненовића узео ову славу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: