Никола Тесла: Вазда остајем само Србин и ништа више
1 min read
Порекло Николе Тесле никада није било спорно, бар не онима који се цео свој научни век баве животом и радом великог проналазача, чије се име појављује подједнако на београдском аеродрому, на чувеном аутомобилу Илона Маска, али и на најави наступа рок бенда из Сакрамента под тим именом или међу клинцима с нета који су, чак и пре мејнстрима, схватили коме треба да дугују захвалност за кликтање и струку.
Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и хрватску домовину“, и да је у ствари све време био искључиво Југословен или само – космополита. Тако се на друштвеним мрежама на таласе, као недавно, поведе полемика да ли је он икада изричито говорио о свом пореклу као српском, па је недавно као доказ у некој хрватско-српској или српско-хрватској полемици (опет) цитирано Теслино писмо Владку Мачеку у којем велики научник говори како је „подједнако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“. Довољно да се (опет) усталасају националистички духови на мрежама.
Љубазношћу Музеја Николе Тесле и стручњака који раде у њему, Недељник је, како би једном засвагда ставио тачку на „наш“ или „ваш“, добио увид у документа у којима се Тесла изјашњава о томе ко је и одакле потиче, и шаље поруке „својој браћи“ расутој по Америци, али и на Балкану, искључиво као – Србин.
Посебно поменути телеграм који је послао из чувеног „Њујоркера“, 26. маја 1936. годне, у Загреб др Влатку Мачеку – Влатку, а не Владку, како га је насловио у депеши послатој Вестерн јунионом – има свој контекст. Писмо тадашњем вођи опозиције, а касније творцу Бановине Хрватске, а онда и потпредседнику у Влади Краљевине Југославије, било је пре свега љубазна захвалност за телеграм који је стигао у хотел „Њујоркер“ дан раније.
Цело Теслино писмо одговора од 26. маја гласи: „Хвала на много циењеној честитки и почасти, једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине, живели сви Југославени“, у потпису: Никола Тесла. Цео контекст схвата се читањем првог писма, а не само Теслиног одговора. Дан раније, 25. маја 1936. године, др Мачек упутио је честитку Николи Тесли, насловљену на његов дом у хотелу „Њујоркер“. У том писму, на које је Тесла одговорио са „подједнако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“, др Мачек му пише:
„Великом сину народа србског а домовине Хрватске, вођи човјечанства у борби са природом честита у име хрватскога народа, др Влатко Мачек“, 25. маја 1936. године. Тесла је у одговору цитирао део Мачековог телеграма. Свакако, он никада није крио да је космополита, чак ни кад је позивао на борбу Уједињених народа против нацизма. Али и тада је потенцирао своје порекло.
У писму „својој браћи у Америци“, априла 1942. године, говорећи да ће се у тој години одлучити судбина свега света и да снаге зла окупљене око Хитлера морају бити уништене – а сам неће дочекати њихов пораз јер ће умрети у јануару следеће године – говори о борцима у Југославији и поручује им да „због тога, браћо и сестре, као најстарији Србин, Југославен, Американац наше крви у Сједињеним Државама…“ треба пружити подршку снагама које се боре против нацистичке пошасти и одазвати се позиву председника САД Френклина Рузвелта.
„Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јуначство имали су они наши још неразвијени дечаци кад су, пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте.'“ У истом писму „браћи“ Тесла истиче да се не сме распиривати мржња против „своје браће“. „Нераздружива је судбина Срба, Хрвата и Словенаца у Старој Постојбини, ма шта непријатељ покушао да ради“, испод чега је ставио свој потпис.
Чињеница да је Тесла рођен у Смиљану у Лици не говори много без историјског контекста: била је то гранична област Аустријског царства које је од 1867. прерасло у Аустроугарску монархију, а Смиљан је од 1918. био у саставу државе Југославије и тек од проглашења независности државе Хрватске 1991. постао њен део. За свог живота је Тесла био држављанин Аустрије, па од 1867. Аустроугарске, а од 1891. држављанин САД. У етничком и религиозном смислу био је православни Србин, а тако је и заведен по рођењу (погледати крштеницу) и по смрти (опело је држао српски прота у Њујорку).
Ипак, како никада није крио да је Србин, у неким ситуацијама тога доба било је посебно важно нагласити. Проучавајући доступну грађу, аутори Светислав Љ. Марковић и Братислав Стојиљковић, у делу Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику, помињу колико је за тадашњи српски народ било важно да пренесу вести о „српском Едисону“ и његовом успеху у свету.
Први новински приказ објавио је новосадски Браник крајем 1889. године и први текст под називом „Српски Едисон“, на насловној страни, написао је Николадин Косановић, муж најмлађе Теслине сестре Марице Косановић.
„Уједно Ти шаљем по један број ‘Браника’ и ‘Српског гласа’ да видиш како су Те представили Српству и Словенству“, наводи се цитат из писма у делу Љ. Марковића. „Тако су Те од прилике приказали ваљда сви и српски и словенски листови, колико – сам и сам читао, и колико сам чуо. За наслов немој се љутити. У оригиналу било је речено ‘Србин проналазач у Америци’, али ‘Браник’ сам на своју руку промијену наслов онако како видиш. Уредник ми је нарочитим писмом захвалио за чланак и молио ме и приватио, да га о Теби и Твојим радовима извјештавам.“
У наставку писма Тесли, Косановић га „у име Српства и Словенства“ моли да му редовно шаље извештаје о својим „умним радовима“. „Твој ће ум и одсад свијетлити само тамо у туђини – али за Твој род и народ поготову као искра у пепелу.“
А у самом чланку „Српски Едисон“, како се наводи у делу Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику, посебно се истиче у фусноти да чланак „описује рад једног Србина научењака, који ће име српско прославити у широком свету.“
„Тај јунак наш, то је Србин Никола Тесла…“, констатује се у чланку из 1889. године и сугерише да би неки стручњак могао да набави копије Теслиних патената, па да „потање прикаже српском и словенском свијету те многобројне изуме нашег српског Едисона“.
„… Можемо се са великом сигурношћу надати, да дух тога нашег Едисона, ако га бог поживи, у најближој будућности неће мировати, него ће на против све продуктивнији бивати, – и све то обилатије радити на корист човјечанству, а на дику и понос малом народу српском из кога је поникао.“
Наводећи шта су страни медији писали о њему, аутор каже да и по „журналима францескијем и италијанским пуно што шта о радовима овога новога Руђера Бошковића…“ има, али о томе би требало да јављају учени студенти, који би „кадри били схватити и разумјети оно што им брат Србин Личанин по Америци ствара“.
У његовој биографији је неизбежно поменути да му је отац био „српско православни свештеник Милутин Тесла“, који је, како се наводи у чланку, „пре десет година умр’о у Госпићу као прото. Мати му је Ђука рођ. Мандића, удовица узорита међу попадијама српскијем. Жива је, дакле дочекала је славу свога сина. Узгред буди речено, вриједна ова старица, и ако не зна читати ни писати, знаде н.пр. из народних пјесама, из ‘Горског вијенца’ и т.д. рецитирати читаве партије…“ Тесла је, према речима аутора, знао да рецитује Бајрона, Шекспира, Гетеа, али и Лазу Костића, Шилера, Змаја, Бранка, Његоша, Леопардија…
„И за то надајмо се, да ће нам поживети још дуго и много на корист човјечанству а на дику не само уској Лици и маленом Српству, него и цијелом великом Словенству“, наводи се у чланку.
Интересантно је да је у задарском Српском гласу, где је објављен такође огроман чланак, посебно истакнуто Теслино српско порекло, као и нескривена жеља „Хрвата да га присвоје и прогласе ‘даровитијем Хрватом'“, а све у контексту времена и важности, јер како објашњавају аутори, његови земљаци су тих „година живели под великим притиском дела хрватског становништва, чија је нетрпељивост према Србима подстрекивана из неких центара у Аустроугарској“.
Наводи се да у далеком свету живи „млади Србин, који је, додуше својијем земљацима слабо познат, а чији је рад био пред нама Србима са свијем непознат…“ Непознати аутор текста жестоко се обрушио на тврдње да је Тесла хрватског порекла и бесно набраја да је „нашој браћи Хрватима све мало. Никако се не може зајазити њихова прождрљивост. Српске народне пјесме немилице нам отимљу, те се Матица Хрватска спрема, да их изда под својијем именом; српски књижевни језик крсте хрватскијем; па чак ни поједини Срби, као што је Тесла, не могу се отети грабљивијем канџама. Овдашњи ‘Народни Лист’, говорећи о Тесли, називље га ‘даровитијем Хрватом’, Теслу, Србина по крви, језику, чуству“, а онда острашћено наводи да је „Шовинизам браће Хрвата прешао у безобразлук!“ (Љ. Марковић и др. Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику).
Тесла је повремено Косановићу слао стручне часописе, како би их упознао са својим изумима, а овај му је одговарао и извештавао га да су многи писали о њему.
Он у марту 1890. пише Тесли, након што је добио један такав часопис, да га „Српство и Словенство зна и досад, али ако Бог да, сад ће још више“.
Књиге су Тесли слали и сестра Марица и зет Николадин Косановић, а у једном од писама, он говори Тесли да му шаље књижице у два пакета, „осим оних, које су Теби познатије него мени, као Горц.Вијенац, Ченгиј Ага… неки комад Веселиновића (сеоског учитеља Србијанског) и Лазаревића…“
Сам Тесла је, према речима стручњака, 1919. године, у часопису Моји проналасци објавио серију аутобиографских прича, где помиње анегдоту из Париза и тренутак када на питање рецепционара хотела у којем је одсео „која је његова титула“, каже да је „она највећа могућа“. „Виша од краљевске, ја сам Србин.“
Приликом једине посете Београду 1892. године, као већ светски признат научник, имао је посебну поруку за српски народ:
„Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више… Дешава се, господо, да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може икад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао.“
Даље је Тесла окупљенима говорио о „исконској борби наших предака на Косову“, и захвалио им следећим речима:
„Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Народност Николе Тесле
Извесни и аутентични докази о националној припадности Николе Тесле. Српски исељеник Ђуро Муњас, из Филипсбурга, Монтане, објавио је у факсимилу једно оригинално писмо Николе Тесле од 11 јуна 1921, писано на енглеском језику. Муњас га је питао како то да га у Америци означују као Маџара. На Муњасово питање, Тесла је дословно одговорио:
JA SAM SRBIN – NIKOLA TESLA
8 W. 40 St., New York, June 11, 1921
George M. Mungas, Esq.,
Box 37,
Philipsburg, Montana
My dear Sir:
I have duly received your kind letter of May 31st and wish to thank you for the
interest manifested.
Of course you know that I am a Serbian, coming from the oldest stock in as much
as my mother’s name can be traced almost as far back as any other in our race.
The Editor of the Kansas Farmer and Mail and Breeze does not quite realize that
the Province where I was born was at that time merely under the political rule
of Austria which has nothing to do with nationality.
Wishing again to assure you that I have appreciated your friendly action in the
matter, I remain
Yours very truly,
N. Tesla
Српски тест гласи:
ЈА САМ СРБИН – НИКОЛА ТЕСЛА
8 з. 40 Улица,
Њујорк,
11 јуна 1921
Г. Ђуро М. Муњас
Поштански фаx 37
Филипсбург, Монтана
Поштовани Господине,
Примио сам Ваше пријатељско писмо од 31 маја желим да Вам захвалим за интерес који показујете.
Ви наравно знате да сам ја Србин, врло старе лозе, јер је име моје мајке старо колико било које друго име нашег народа. Уредник листа Kansas Farmer and Mail and Breeze не схвата потпуно да је област, у којој сам се ја родио, била само под политичком влашћу Аустрије, што нема никакве везе са народношћу.
Желећи поново да Вас уверим да ценим Ваш пријатељски поступак у овом питању, остајем Врло искрено Ваш
Н. Тесла (Види: American Srbobran, May 22, 1958, Pittsburgh, Pennsylvania; Проф. Сава Н. Вујиновић, Никола Тесла и његово време, Toronto, 1993; Проф. Др. Лазо М. Костић, Oбмане и извртања као подлога народности, Hamilton, Ont., Canada 1960, стр. 114; Milan M. Radovich and Robert P. Gakovich, American Srbobran, Official Organ of the SNF – Selective index 1906-1976, Pittsburgh, Pa., 1980).
У загребачком “Недјељном Вјеснику” објављено је у факсимилу ћирилично писмо амбасадора Краљевине Југославије Анте Тресића Павичића, који је
Николи Тесли предао одликовање краља Алекандра 1926. године. Краљ је Теслу одликовао Орденом Св. Саве.
Тресић Павичићево писмо гласи:
Пов. Бр. 422
Предмет:
Предаја Ордена Св. Саве
Г.Н.Тесли
Министарству СпољнихПослова
Генерална Политичка Дирекција
БЕОГРАД
Пошто сам, у послу Министарства Финанција морао поћи у Њујорк, то сам искористио ту пригоду, да лично предам Орден Св. Саве I. ст. Ф. Николи Тесли, нашем учењаку свјетскога гласа. Ја сам био одлучио дати том пригодом један банкет у његову почаст, на који бих позвао неке наше виђеније личности и неке упливније Американце, те сам у ту сврху писао Генералном Посланству, да предузме потребне кораке; ну г. Конзул Станојевић ме је обавестио, да г. Тесла не жели никаквог церемонијала, ни публицитета, него је позвао мене и г. Консула на вечеру у хотел Пенсилванија, гдје станује, па да му том пригодом предам орден, што је и учињено на 26 Септембра.
Г. Тесла је био врло радостан када сам му предао орден. Том пригодом, он који живи врло повучено и скромно, био је врло разговорљив, те је показао, да у толико година боравка у Америци, а ретко када је у додиру са нашима, да је у њему остала чиста и потпуна српска душа. Зачудио сам се када се је стао натјецати са мном у понављању на изуст наших народних песама. Ама било би се рекло да је јучер дошао из Лике. Том пригодом повео се је разговор de
onibus et quibusdam aliis те сам опазио, да је свестрано наображен, па да љуби не само знаности и филозофију, него и лепу књигу. По наобразби стоји високо над професором Пупином, али је разлика у томе, што је Пупин посве нормалан, скоро бих рекао препрактично нормалан, дочим Тесла показује ту и тамо по коју абнормалност, да не би погрешила стара пословица nullun magnum ingenium sine quodam demantiae gradu. Свакако је Тесла један од најзнаменитијих људи што сам их у животу срео. Нема сумње да је он као теоретичар данас највећи електротехник на свету; једна врст модерног Архимеда, који је превише главом у теорији, али не успева као Архимедас у
пракси, те се други окоришћују полодовима његова ума. Он и не мари за богаство, те живи врло чудно, а највећа му је забава хранити голубове, којима по ноћи просипље храну под стрехе, гдје спавају, а кљасте лечи код куће. Иде
радо такођер у кино-театре. Избегава друштво, нарочито женско.
Воли Његово Величанство нашега Краља, и жели да му се о њему приповеда, јер верује у његове велике владарске способности и нада се да ће се наша држава и наш народ под њим сретно развити.
У нашим народним споровима стоји на висини наших најнапреднијих државника. Вели: син сам српског православног попа, и матере српкиње, али смо ми у Лици са Хрватским католицима живели у најбољем складу, и није било никакве мржње у народу, док је није посијала политика с висока.
Он је сачувао и сада те исте осећаје.
Још се увек нада да ће многе од својих теорија ставити у праксу и дати човечанству такова открића, да ће променити цели живот на земљи и учинити га несравњиво угодним. Када се занесе у царство знања и маште, говори песницки и са потпуним уверењем, као да су те ствари већ готове. Могуће да су по законима математике и физике могуће, али и ако је он први открио и доказао могућност преноса електричних сила, на велике даљине, он ипак није то ставио у праксу, него су се други, његови ђаци, окористили његовим изумима. Њему је седамдесет година, али изгледа као да му је педест, па се не боји да не буде имао времена да оживотвори своје велике основе. Чезне за домовином , али још више за знаношћу. Вели да би се још сада похрвао са којим млађим од двадест; а тако и изгледа. Када га се пита, како је одржао такову свезину, одговори: abstine, sustine! Па шапне на ухо, да се је увек држао далеко од жена и очувао девичанство. Он верује да му је то очувало физичке и умне снаге.
Када се човек с њим растаје, има утисак да је био у друштву једног ванредног човека, каквих има мало на земљи, који умом задивљују, а манама обвезују и чини себе симпатичним, као мало дете.
А. Тресић-Павичић (Види: Живко Стрижић, Из антикваријата – Тресић Павичић о Тесли, Недјељни Вјесник, Загреб, 5. липња/јуна 1977, стр. 15).
Истини за вољу не треба заборавити ни извесне поруке Николе Тесле:
“У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чесће бива код млађих одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једнога Србина”.
Београд, 21. Маја 1892.
“Наш народ показује толику моралну снагу да нам светља образ пред свијетом. Оно што чине наша браћа у старом завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику су душевну снагу, чврсту одлучност, неустрашивост и јунаштво имали они наши неразвијени дечаци кад су пред њемачким пушкама клицали: ‘Ми смо српска дјеца, пуцајте’. Како се сви ми можемо поностити знајући да у читавој хисторији свјета нема тако величанственијег примјера. Ови дивни мученици живјеће вјекове у нашој успомени, одушевљавајући нас на бесмртна дјела”.
Њујорк, априла 1942.
“Поносан сам што сам Србин, поносан сам што сам Југословен. Наш народ има толико снаге, да нема силе која га може разорити.”
Њујорк, 8. Јула 1942 (Види: Поруке Николе Тесле, Глас Канадских Срба – Voice of Canadian Serbs, November 27, 1975, Windsor, Ontario, Canada).
У једоном поздраву којег је Никола Тесла упутио Српској савезној омладини у Америци за њихову Конвенцију, коју су одржали у току 1940. године, дословно стоји:
“…морате остати верни српској традицији…” – “…to remain loyal and faithful to the Serbian traditions” (Види: Nikola Tesla, Greetings to the American-Serbian Youth Convention, Voice of Canadian Serbs, January 7, 1981, Windsor, Ontario, Canada; Света дужност: вели велики Тесла, Американски Србобран, 10. април 1940, Pittsburgh, Pa., U.S.A.).
Београдска “Политика” од 7. децембра 1986. године објавила је чланак под насловом “Из старог Београда – Никола Тесла у Београду”, где стоји, још и ово:
“На београдској железничкој станици 2. јуна 1892. године Теслу је дочекала маса света и кад је изашао из вагона поздрављен је бурним усклицима.
Када је ступио у свечану дворану Капетан-Мишиног здања (Београдског универзитета, КС), где га студенти поздравише громким ускликом:
– Живео! И добро нам дошао!
Поздрављен срдачно од ректора Косте Алковића, захваљујући на лепом дочеку, Тесла је рекао:
‘Господо и браћо! Необично сам усхићен одушевљењем којим ме ви предусретате са одушевљењем својим, кад се ја после толиког мог бављења на страни у далеком свету, далеко од своје отаџбине, моје миле браће, налазим овога момента овде, међу вама… Радујем се што могу овом приликом пред вама да изразим своје најмилије задовољство да сам био и да вазда остајем Србин и ништа више. Дешава се да човек удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се и ја занимам, покаткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога код мене није било и, надам се, да и неће и не може никад бити… Ако има какве славе и заслуга за човечанство да се припише моме имену, то и та почаст припада српском народу из чије сам средине и ја поникао…’
Исто вече, у част Николе Тесле, београдска општина је приредила свечану вречеру у Вајфертовој пивари. Нашег великог проналазача тамо је дочекало преко стотину угледних званица.
Захваљујући, најпре, на званичним здравицама, Тесла је истакао, да ће његово срце далеко преко Атланског океана вазда куцати за српство, и у часовима кад га мисли буду носиле у сферу електричних таласања…” (Види: Из старог Бeограда – Никола Тесла у Београду, “Политика”, 7. децембар 1986).
Владимир Његован написао је интересантну књигу под насловом „Никола Тесла – херој технике“, коју је публиковало СКД „Просвјета“ у Загребу, 1976. године. На стр. 59 Његован доноси изводе из говора николе Тесле којег је одржао приликом своје посете Београду 2. јуна 1892, на банкету на Смутековцу (Вајфертовцу), где га је поздравио ректор Велике школе Алковић.
Ево шта је Никола Тесла том приликом рекао:
„Али слободно и без икаквога претјеривања могу рећи да никад нисам био задовољнији, нити сам икада осјећао овакову сласт успјеха, као што осјећам овдје, у средини вашој и уз ваше признање, мила браћо моја.
У свим тим тренуцима успјеха и неуспјеха, вазда ме је крепила нада да ће мој рад бити од користи за Србство, за мили народ у коме сам рођен…
Ја осјећам много више него што могу да кажем… Мој је живот био непрестано треперење између агоније неуспјеха и блаженства успјеха… У мени има нешто што може бити обмана, као што чешће бива код младих одушевљених људи, али ако будем срећан да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао бит ће ми тада да је то дјело једног Србина. Живјело Србство!“ (Види: Владимир Његован, Никола Тесла – херој технике, Загреб, 1976, стр. 59; Проф. Др. Лазо М. Костић, Oбмане и извртања као подлога народности, Hamilton, Ont., Canada 1960, стр. 113-114).
Надаље, не треба заборавити ни мало познати историски податак,
да је краљ Никола Петровић Његош одликовао Николу Теслу Орденом књаза Данила на дан 23 априла 1895. године. У пропратном писму са повељом и одликовањем краљ Никола је писао Тесли:
“Ваша универзална прослављена знаност у електро-техничкој науци побудила је Његово Величанство Николу Књаза и Господара Црне Горе да Вас одликује Својим орденом Даниловог реда, другог степена. Шаљући Вам орден с дипломом желим да га Ваше српске прси дуго и дуго носе у здрављу и срећи на корист науке, а за славу српског народа од којега поријекло водите и име му својим научним проналасцима пред свијетом узносите.” ( Види: Књажев Орден Николи Тесли, Глас Канадских Срба, 10. децембар 1976, Windsor, Ontario, Canada).
„Od iskoni pak i na Primorju Srbin je bio samo pravoslavni, Srpstvo je značilo samo
pravoslavlje, kao što u ovijem krajevima na istoku znači i danas.“ (Simo Matavulj, Biljeske jednog pisca) I Tesla je „Srbin“ ka i Simo Matavulj, dakle pravoslavac.
Будалаштина. Сава Петровић када се обраћа католицима Дубровника овако им пише: Članovi senata u negdašnjoj dubrovačkoj republici bili su katolici, pa ipak crnogorski mitropoliti Sava i Vasilije Petrovići u pismu svom od 1. septembra 1763. mole Dubrovčane za pomoć „da učinite našoj crkvi i narodu černogorskom jednom sumom od asprih, kako Serbli Serbima i svojijema susedima“(Vjesnik kr. zem. arkiva, XVI., strana 225). Isti mitropolit Sava Petrović piše dubrovačkom senatu 15. juna 1767.: „I drago nam je vladanje vaše, koji se vi jošte od našega srpskoga jezika nahodite, koji zapovijedate“ (o. s. str. 226), a 25. jula 1775. godine piše istom senatu dubrovačkom: „Vaša slavna republika zna, da je sve gospodstvo i slava serbska pala i ništa nije ostalo do vas, kako jedan cvijet na vas svijet…, može se serbska zemlja s vama ponositi“. (0. s. str. 227.)
https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=230&layout=s
Дакле kako Serbli Serbima, od našega srpskoga jezika, sve gospodstvo i slava serbska pala i ništa nije ostalo do vas, kako jedan cvijet na vas svijet…, može se serbska zemlja s vama ponositi.. А сами Дубровчани су свој језик звали србским а нису били православци! „Не смије се прешутјети, а то се чини у овој монографији, да су у безбројним дубровачким документима с краја 15. ст. па до краја 18. ст. Дубровчани користили израз linga seruiana као ознаку за свој властити језик.”
Кордић, Сњежана (2010). Језик и национализам, стр. 273. (PDF). Загреб: Durieux.
http://bib.irb.hr/datoteka/475567.Jezik_i_nacionalizam.pdf Уосталом Приморци су Срби и прије православља,за Ајнхарда и касније Скилица Дукљане католике помиње као Србе,јер Немања је крштрен у Рибници као католик,дакако Србин католик. https://sr.wikipedia.org/sr/Приморци_(Срби) Е сада се поставља питање што су ти Срби католици постали Арбанаси, Хрвати,Талијани…јасно је јер нису имали народну цркву,а СПЦ је само сачувала Србство,србско име..код православних па ако за Холечека тупави Цгцици и кажу да су србске вјере а народности црногорске Холечек их као едукован исправља и каже да су Цгци Срби по нацији а по вјери православци. До 1993.и наше потуруице су били по нацији Муслимани,а такве нације нема као ни Србин по вјери,то може бити само србске вјере али то не укида истину да су етнички Срби. Уосталом и образовани Балевић као и Радоњићи разликују вјеру од народности па он пише за Црногорце,кристално јасно,а не примтивно мијешајући појмове: 4. Становници Црне Горе су сви славено-српскога народа и православно-источног благочастљивог исповеданија. И колико су неумешни у разним вештинама, а то је због тога што немају школа, по природи су способни, нарочито са оружјем. http://www.njegos.org/past/balevic.htm 29. јула 1757. То што је Аустрија мало мало мијењала називање Срба,од Илири, Раци, Власи,Морлаци и како све не нас не занима. Ми смо Срби и прије Немаљића и за Немаљића и након њих до данас. Као и владари Босне што сви у повељама на почетку пишу да су ВЛАДАРИ СРБА А ЈЕЗИК ИМ ЈЕ СРБСКИ. То су чињенице које вас силно узнемиравају и уништавају јер се се опредјелили за лаж. У Лици јесте била јака свијест да су власи,али то је остатак турске политике да све православне поспрдно тако зову а србско име су забраљивали. Отац Николе Тесле се веома трудио у националном раду да православни поврате србску националну свијест,иако је већ имају по обичајима али и формално по имену,јер је политика Аустрије била стварати конфузна имена да би их обезличила и лакше германизовала,што се са многом интелигенцијом србском и десило. Црква је ту била једини ступ националне свијести. Никако Беч и папа који су гледали да то искоријене као и данас папуине слуге у Цг,Мило и политика.
Ti si lazov kakvog majka radjala nije,tu nedje kao Deretic i ostali spijuni CIA-e.
Pa ja,ne znam je li vas ikada ,imalo sramota.Covjeka Jugoslovena,kosmopolitu,svrstavati u uske nacionalno sovinisticke svinjarije.Pa ,rekao je da je Jugosloven,kreteni,sta prepravljate njega,Principa,Njegosa..Uzgred,neko rece vatreni pravoslavac,pa vi ste potpuno pukli,covjek je citav zivot bio ateista,citajte Marka Tvena,njegovog prijatelja.Sahranio se po pravoslavnim obicajima vjerovatno iz pijeteta.E ,da zna kaki ste odrekao bi vas se,nesrecnici…Ne zna se ko je gori ,vi Ili kroasani,sa laznim istorijama,mitomanijama,lazima,glupostima karakteristicnih za provinciju.Ovaj tekst je dokaz toga.
Kretenu, da si išta čitao znao bi da je on bio vatreni srbenda, nikakav bljutavi jugosloven.da je imao bar prababu katolkinju po vama izrodima bi bio i ustaša.ali patite,naš je od glave do pete bio i zauvijek je samo SrBski kao i Njegoš. Vaš je samo Tito i Milo.
Smradek,sta imas ti govno jedno precansko sa jugoslovenstvom,nijr to za tebe.
Од свих сестара и родбине Никола се највише дописивао са Марицом. У једном од писама, сестра му пише: „У Плашком 25.6.1894. … За ово неколико година од како га ти прослави, поскочило је Српство у цијени пред странијем народима, а и Хрвати морају увлачити роге у се. Свакако не смију ти рећи више да си Хрват, него свуда веле, „наш дични, наш велики земљак.“…“ РЕФЕРЕНЦАЗатвори[1] Тесла, Никола (2013). Никола Тесла, преписка са родбином, стр. 82. Нови Сад: Академска књига. Nikšićki list Nevesinje, broj 34. od 23.12.1898. donosi članak o Bosni i Hercegovini u kojem između ostalog piše:
„Mitropolit Mandić neposredno agitira za sebe. Kakvo je stanje u BiH vidi se najbolje po tome, što je slavni elekro-tehničar i vatreni pravoslavni Srbin Nikola Tesla pisao Mitropolitu Mandiću, svojem ujaku: Ujače! Proklet bio ako izdaš narod i vjeru pravoslavnu i bilo prokleto srbsko mlijeko, koje si sisao!” uzgred nije na današnji dan rođen no sutrašnji.28.6.po julijanskom a to je sjutra a onda je to bilo 10.7. danas je to 11.7. ovaj debilni izrod mjeri srbstvo brojem posjeta Biogradu.po tome je onaj Markos Jovanović srbenda jer ne izbija iz omržene srbije.
Sve u svemu kako bi rekla moja baba ,“nije mnogo mario za srbstvo“,a sto potvrdjuje i njegova visesatna ili jednodnevna poseta Srbiji.Tako da sada dokazivati neko njegovo veliko srbstvo je irelevantno.
Е кад је Тесла,највећи ум икад уживао у истини да је Србин шта ми мали имамо више да причамо.Сахрањен уз Српски валцер ,,тамо далеко,,и увјек наглашавао да је Србин.Значи!Сви смо Срби.Сви.Живјело Српство мило.