Николаидис: Нова влада би могла да буде гора од претходне, можда ћемо од блата правити Здравка Кривокапића

„Београд је утицао на одлуке одлазеће Владе, а могуће је да ће у још већој мјери утицати на одлуке нове владе“, оцијенио је за Градску РТВ писац и колумниста Андреј Николаидис. Подсјећа да промјене могу бити на боље, али и на горе, чему су грађани Црне Горе били свједоци.

„Занима ме ко би у Црној Гори могао чиста образа и уздигнуте главе да каже да је Кривокапићева влада била боља од претходних. Нова влада би врло лако могла бити гора од Кривокапићеве и могли бисмо доћи у ситуацију која сад дјелује гротескно – да правимо Здравка Кривокапића од блата“, каже он.

Сматра да је ситуација у којој се налази Црна Гора посве бизарна јер ће, како појашњава, катастрофалне резултате претходне владе пеглати њен досадашњи потпредсједник, који ће уједно бити предсједник нове владе.

„Умјесто владе у којој није било мјеста за ДФ, сада ћемо имати владу у којој не да има мјеста за придруженог члана ДФ-а , СНП, него је то доминантна сила у тој влади. Из неког разлога то треба сматрати кораком унапријед иако СНП не крије да су се блиско консултовали са Црквом Србије и разним структурама у Београду“, напомиње Николаидис.

Случај криминализације Белведера је покушај стварања фикције о нечему што не постоји – црногорском насилном екстремизму, због којег је, ако је икако могуће, потребно процесуирати неке људе, оцјењује Николаидис. У јавности је, објашњава, створен наратив о два екстремизма.

„Један, великосрпски националистички, резултирао је геноцидом у Сребреници. Други је резултирао грађанима на које је полиција бацала сузавац и које је гађала гуменим мецима. НВО, неки медији и новинари, као и читава булумента људи, труди се да изједначи те двије ствари и надам се да су за то добро плаћени јер је то гнусан посао“, каже Николаидис.

Оваква тужилачко – полицијска акција је потребна јер, подсјећа, имамо низ питања на која немамо одговор, а тичу се протеста на Цетињу.

„Шта је радио Марко Милачић те вечери тамо гдје се одлучивало и која је била његова функција? Је ли послуживао кафу или је гласао о нечему, будући да он тамо није смио бити? Друго, је ли тамо неко те вечери заиста лицитирао о томе колико је погинулих Црногораца прихватљиво да би се устоличио Јоаникије? И треће, што је најбизарније, тзв приватно – јавно партнерство Марка Бата Царевића и полиције гдје човјек са својим приватним возним парком уништава приватна возила грађана Цетиња и не одговара за то. Дакле, они су тамо дебело криви и нека немају никаву илузију – кривица ће доћи на наплату“, поручује Николаидис.

Дритан Абазовић и СНП се, истиче, неће цијепати на питању Белведера јер су они тог дана били на истој страни.

„Абазовић је у том тренутку био први човјек полиције и он је за оно што се десило одговорнији од СНП-а. Сузавац који је тог дана испаљиван на грађане Цетиња посредно је испаљивао Дритан Абазовић и не постоји могућност да буде спора између СНП-а и њега око тог питања. Као што спора неће бити ни око тзв Темељног уговора са Црквом Србије, нити ће спора бити око Отвореног Балкана. Сва проевропска реторика је „шупља прича“, како би рекли у Босни. Ово није Влада која ће убрзати ЕУ интеграције, ово је влада за Отворени Балкан и Темељни уговор“, сматра он.

Коло и пјесме испред Цетињског манастира и дојаве о бомбама нису, каже, случајност.

„Оно што се овдје десило је врло јасна провокација која не подсјећа само на Украјину већ и на почетак рата у Сарајеву. Немојмо се играти са тим стварима. Ми смо под нападом од 2016, у овој или оној форми. Све су то различите форме хибридног рата“, упозорава Николаидис и додаје да политичке странке окупљене у Демократски фронт константно раде на криминализацији читавог Цетиња.

„Почео је Андрија Мандић са тим како Цетиње више није пријестоница Црне Горе него је то заправо Никшић. Па се онда наставило безбројним изјавама попут ове о доласку Никшићана на Цетиње, закључно са изјавом Славена Радуновића који каже да ДФ неће доћи ни на једну сједницу на Цетињу. Дакле, нема никаквога спора да је Цетиње мета и зашто. Цетиње има највећи симболички значај и Цетиње никад не могу покорити, а ако не покоре Цетиње, не могу овдје завршити посао који су наумили. ДФ не жели индивидуалну већ колективну кривицу и посљедње што им треба је име и презиме човјека који је бацио камен на аутобус. Поента је колективна кривица која би, као хипотека, остала на Цетињу“, закључује Николаидис.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: