Николи Маловићу додељена награда „Печат времена“ за 2014. годину

Награда „Печат времена“ која се традиционално уручује на Дан Светог Василија Острошког, свеца покровитеља награде „Печат времена“, уручена је лауреатима у уторак, 12. маја, у Звездара театру у Београду.

Књижевна награда „Печат времена“, коју „Печат“ традиционално и годишње додељује ауторима најбољих литерарних остварења објављених на српском језику, ове године припала је: Николи Маловићу за роман „Једро наде“ и Славици Гароњи за роман „Повратак у Аркадију“, док су историчарка књижевности и списатељица Злата

Бојовић и публициста и теоретичар Слободан Вуковић поделили награду „Печат времена“ за науку и друштвену теорију.

Награда се додељује ауторима за дела која су значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области националних друштвено-историјских, културолошких, филозофских и ширих теоријских и политичких истраживања.

Као и претходних година, свечаном уручењу награда присуствовао је велики број књижевника, научника, угледних јавних личности.

Оснивач недељника „Печат“ и један од утемељивача награде Милорад Вучелић на свечаном уручењу награде истакао је да у свом имену награда понавља име и уређивачку политику недељника, „али својим презименом усмерава ка преиспитивању и сагледавању садржаја и феномена који су јавна и тајна приповед и жижна места садашњице у којој живимо“, она усмерава ка откривању духа времена у којем живимо.

 Овогодишњи лауреати признања „Печат времена“, установљеног 2011. године (сада се додељују пети пут заредом), проглашени су одлукама донетим на завршним седницама оба „Печатова“ жирија, одржаним 5. маја у Београду.

Одлуку о награди „Печат времена“ за књижевност донео је жири у саставу: проф. др Јован Попов (председник), Верољуб Вукашиновић, Бранко Стојановић, Љиљана Богдановић и мр Владимир Димитријевић.

О добитницима награде „Печат времена“ за дело из области науке и друштвене теорије одлучио је жири у саставу: проф. др Ратко Марковић (председник), проф. др Немања Поповић, Љубомир Кљакић, мр Драгомир Анђелковић и Милорад Вучелић.

Образлажући своју одлуку, жири је рекао да у роману „Једро наде“ Никола Маловић наставља своју приповедачку пловидбу Бококоторским заливом, започету романом „Лутајући Бокељ“ и настављену у „Пругастоплавим сторијама“. Пишући особеним и препознатљивим стилом, језиком у којем се древни локализми стапају са неологизмима виртуелне комуникације, аутор уобличава повест о повратку италијанског фабриканта морнарских мајица у завичајни Пераст.

Привидно тривијална прича о неуспелом пословном подухвату и успелој љубавној вези са младом историчарком уметности преплиће се са реминисценцијама на догађаје из историје Боке Которске, да би постепено почела да се преображава у орвеловску негативну утопију, временски ситуирану у блиску будућност.

Опчињен барокним амбијентом пераштанских здања и степеништа, Маловић техником фрагментаризоване нарације мајсторски гради атмосферу травестираних вредности, гротескних контраста и пригушеног безнађа, карактеристичну управо за европско барокно доба, али и за ово наше.

Тиме његова футуристичка визија стиче карактер застрашујуће опоре сатире.

Кроз причу о посети мајчином завичају у идиличним пределима Западне Славоније, после многих година и новог циклуса крвавих збивања, нараторка „Повратка у Аркадију“ враћа се у безбрижне дане детињства, али и даље, у мукотрпну прошлост своје породице и свога народа.

Приповедајући занимљивим комбиновањем првог и другог лица, префињеним стилом са изразитим лирским обележјима, Славица Гароња уткала је у свој роман обиље драгоцене фолклорне, етнографске и језичко-дијалекатске грађе, као и мноштво интертекстуалних веза, понекад јасно назначених, још чешће прикривених.

Награду чине Повеља и укупни новчани износ од 500.000 динара.

Књижевну награду „Печат времена“ равноправно су поделили Маловић за роман „Једро наде“ и Гароња за роман „Повратак у Аркадију“.

Већина досадашњих лауреата присуствовала је свечаној додели награда „Печат времена“. Поводом награде коју је добио књижевник Маловић је рекао да награда „Печат времена“, будући да је последња, највише обавезује, јер се не може понашати више као човек који нема искуства са наградама, поготово са високим и цењеним наградама.

„Свака нова, већа награда заправо вас поставља у позицију да сте на врху брда и са проблемом у стваралаштву – како сад достићи самог себе, односно како се превазићи. Међутим, писац, уколико је моралан и уколико је и даље у милости муза, он ће напросто наћи начин да настави са писањем“, рекао је Маловић.

Он је рекао да верује како ће тек након свечаности „запљуснути цунами адреналина“ и да ће накнадно да схвати кога је све видео, са ким се фотографисао и са ким од књижевне елите је данас био на ти.

„Претпостављам да од овог нема већег гушта, односно да многи писци живе за овај тренутак, и уздају се да ће га превазици или да ће га неколико пута још понављати“, казао је бокељски писац који је на роману „Једро наде“ радио шест година.

Испричао је да му је сада потребно извесно време да би се „ресетовао“ јер роман писан толико дуго исцеди човека. У међувремену је настала књига „Бокешки берберин“, нека врста документарне прозе о његовом оцу који је најстарији живи бококоторски фризер.

„Печат времена“ за књижевност до сада су добили: Матија Бећковић (2011), Рајко Петров Ного (2012), Милован Данојлић (2013), Иван Негришорац (2014); „Печат времена“ за науку и друштвену теорију био је додељен историчару Милораду Екмечићу (2011), Чедомиру Попову (2012), Милу Ломпару и Славенку  Терзићу (2013), Василију Крестићу (2014).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: