Николић: Док је овај режим на власти илузорно је очекивати правду за злочине почињене над војницима ЈНА и ВЈ

Прошло је 28 година од синхронизованих терористичких напада хрватске паравојске на јединице ЈНА у граничном појасу општине Дубровник са општинама Херцег Нови и Требиње у којима је убијено 24, а рањено преко 50 војника ЈНА, од којих су половина били црногорски држављани, а остали већином војници, из разних крајева СФРЈ, на одслужењу редовног војног рока у Требињу.

– Подсјећамо да су тог крвавог 1. октобра 1991. године у сачекушама у Чепикућама и Осојнику, гранатирањем положаја јединице ЈНА у Иваници и снајперским дјеловањем у Грабу убијени резервисти из Црне Горе: Ранко Бојић, Војислав Булатовић, Томислав Булатовић, Расим Мурадбашић, Жељко Пандурица, Милован Смоловић, Радисав Срдановић (Чепикуће), Миња Делибашић, Милутин Николић и Петар Никчевић (Граб); Милија Лучић (Осојник) и Вукола Јаћимовић (Иваница). Заједно са њима убијени су војници ЈНА: Зоран Ковачевић, поријеклом из Грахова, Таип Аљиу из Гостивара, Африм Зулфију из Куманова, Сетар Рамадани из Пећи, Нуман Реџепи из Тетова, Нермин Хоџић из Бихаћа, Богдан Лазић из Завидовића и Жељко Вицо, Драгомир Ковач, Предраг Путица, Божо Кокић и Вељко Мумало из Требиња, кажу из Удружења.

Циљ овог подмуклог напада на војнике ЈНА, на дан кад је на сједници Предсједништва СФРЈ оцијењено да се земља налази у стању непосредне ратне опасности, било је увлачење ЈНА и Дубровчана у међусобни рат, чему је посебно допринио члан Предсједништва из Хрватске Стјепан Месић, који је тог дана бојкотовао сједницу Предсједништва.

– Да мука породица убијених војника ЈНА и срамота и гријех званичне Црне Горе буду већи, хрватски терористи и даље јавно славе свој подмукли „подвиг“ 1. октобра, а црногорско државно тужилаштво, упркос покренутој иницијативи Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење), упорно игнорише постојање тог злочина који се у Црној Гори, по инструкцијама из Загреба, годинама обиљежава као дан напада ЈНА на Дубровник. За реализацију тих инструкција, поред црногорске власти, нарочито је заслужан историчар Живко Андријашевић, коме су служење политици и србомржња важнији од историјске истине, а „за дом спремни“ ближи од погинулих суграђана, тврди Николић.

Док су на челу Врховног државног тужилаштва политички посленици актуелне власти типа Ивице Станковића и специјалних тужилаца Миливоја Катнића и Лидије Вукчевић, а на снази национална брука од црногорско-хрватског споразума о гоњењу починилаца ратних злочина који се односи само на починиоце – црногорске држављање, илузорно је очекивати да се процесуира било који ратни злочин почињен над црногорскимж држављанима -војницима ЈНА и ВЈ. Ипак, све то Удружење неће зауставити да и даље инсистира на правди за своје саборце, жртве терористичког напада 1.10.1991. године и да заједно са њиховим породицама евоцира сјећање на њих.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: