Николић: Покушај проблематизовања правде за жртве НАТО бомбардовања прљави ударац испод појаса

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе очекује да ће Закона о измјенама и допунама Закона о борачкоји инвалидској заштити, који је уврштен у дневни ред текућег засиједања Скупштине, бити изгласан убједливом већином посланика, саопштио је Радан Николић, директор Удружења.

„Из разлога јер се ради о реформском закону, којим се, послије двије деценије од његовог доношења, новим основом за обрачун, по први пут обезбјеђује усклађеност примања корисника борачке и инвлидске заштите са кретањем просјечне нето зараде запослених у Црној Гори, знатније побољшава материјални статус корисника права борачке и иналидске заштите и уводи нова категорија корисника по основу цивилних жртава рата“, изјавио је Николић.

Према подацима Министарства рада и социјалног старања за новембар текуће године ,укупан број корисника права борачке и инвалидске заштиту је 2.680, од којих су 1110 кориници прва на личну инвалиднину: ратни војни инвалиди, мирнодопски војни инвалиди и цивилни инвалиди рата.

При томе, право на личну инвалиднини користи свега 281 ратни војни инвалид, од којих су њих 217 сврстани у пет задњих група инвалидитета.

„У вези са тим, као недобронамјеран, неутемељен и уцјењивачки оцјењујемо јавни апел посланицима од стране Акције за људска права и Удружења Штрпци – против заборава, да не подрже наводну подјелу међу жртвама по основу етничког поријекла и вјероисповијети и не гласају овај закон уколико се не измијени његов члан 17а, којим се породица цивилне жртве рата дефинише као „породица лица које је погинуло, умрло или нестало током оружаних сукоба за вријеме ратног стања, на територији Црне Горе“, рекао је Николић.

Како је истакао, „ове НВО сматрају да се оваквом формулацијом искључују цивиле жртве рата из Црне Горе. које су, како наводе, ‘страдале од оружаних сукоба у Хрватској, Босни и Херцеговини или на Косову’“.

„У ту сврху понуђен је и текст више амандамана, од којих се једним уводи право на исплату једократне новчане накнаде сваком члану породице несталог или убијеног цивила у износу од 20.000 евра, без ограничења тог права лицима која су по суђењима у предметима ратних злочина већ остварила право на накнаду штете у том или приближном износу“, казао је директор Удружења, настављајући:

„То чини јасним да се иза апела за једнакост свих цивилних жртава из Црне Горе током ратних сукоба деведесетих, без обзира гдје су страдали, заправо крије користољубље и покушај преваре разликовањем једнократне новчане помоћи и накнаде штете у случајевима ратних злочина“, додао је Николић.

Подсјетио је да су у случају ратног злочина у случају Штрпци сродници двадесет отетих и убијених цивила остварило право на накнаду штете у износу од 15 до 20 хиљада евра.

„Слична је ситуација и у случају правоснажно окончаних суђења за друге ратне злочине за које је суђено у Црној Гори, док породице цивила убијених током НАТО бомбардовања Мурина и других локација у Црној Гори, на срамоту тужилаштва и судства, нијесу успјеле остварити то право“, рекао је Николић, па за крај поручио:

„Покушај проблематизовања правде за жртве НАТО бомбардовања и обезбјеђење достојанственог стабилног статуса корисника борачке и инвалидске заштите изгласавањем измјена и допуна Закона о борачкој и инвалидској заштити зато је само прљави ударац испод појаса“, закључио је Николић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: