Николић: Са поносом се сјећамо битке на планини Паштрик; У ратним сукобима страдао 31 припадник оружаних снага Југославије из Црне Горе

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе са поносом се сјећа битке на планини Паштрик близу Призрена, од 26. маја до 14. јуна 1999, када су припадници 55. граничног батаљона и 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, успјели да одбране границу у низу даноноћних силовитих напада од стране око 6000 припадника УЧК из правца Албаније, уз подршку Војске Албаније која је у ту сврху мобилисала око 12.000 војника, бригаде албанских добровољаца из Сјеверне Америке и НАТО-а који је, током бројних бомбардовања положаја ВЈ у том рејону, 30 и 31. маја са земљом сравнио села Планеју и Шех махалу.

Уз битку коју је ВЈ водила у рејону Кошара, битка на Паштрику, у којој су, упркос убједљивој  премоћи у броју нападача и њиховом наоружању, наспрам 26 погинулих војника Војске Југославије погинула 453 припадника УЧК, одлучујуће је допринијела одустајању агресора од укључивања у копненену офанзиву преко 10.000 војника НАТО који су били распоређени  уз границу са Југославијом, гдје се налазила  и њемачка оперативна група „Јастреб“, казао је Радан Николић, директор овог удружења.

Херојски отпор припадника ВЈ на Кошарама и Паштрику, резултирао је промјеном политике агресора. Услиједио је Војно – технички споразум у Куманову 9. јуна и дан касније Резолуција Савјета безбједности УН 1244, којима је, између осталог, договорен: прекид непријатељстава НАТО и Оружаних снага Југославије, распоређивање цивилног и безбједоносног присуства на Косову и Метохији под покровитељством УН, повлачење ВЈ и српске полиције са КиМ и демилитаризација УЧК и других наоружаних група Албанаца.

„Као што је познато, Кумановски споразум и Резолуција 1244 показали су се као средства својеврсне преваре од стране НАТО држава и УН, који су, у циљу истрајавања у отимању Србији КиМ и проглашења независне државе Косово, заборавили на обавезу разоружања УЧК и затварали очи пред геноцидним прогоном, киднаповањем и убијањем тамошњих Срба, Црногораца и  других мањинских заједница од стране косовских Албанаца“, наводи се у саопштењу.

Такав исход, додаје, не умањује славу припадника ВЈ и МУП-а Србије који су бранили своју земљу од огољеног војног и политичког насиља НАТО-а и међународне заједнице на челу са САД. Напротив, чини их већим, трајнијим и препознатљивим у Шaнтићевим стиховима: „И кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама“.

Са уважавањем које припада најбољима, Удружње подсјећа да је у ратним сукобима у мају и јуну 1999-те, погинуо и у вези са ратом страдао 31 припадник Оружаних снага Југославије из Црне Горе. Већина њих је погинула од НАТО-а и албанских терориста на КиМ, међу којима су и млади војници – хероји: Жељко Бошковић (20)  из Бијелог Поља, Ранко Вуковић (21) из Мојковца, Славко Ђуровић (21) из Подгорице, Вукоман Тешовић (21) из Пљеваља и Зоран Фатић (21)  из Берана.

„Свима њима и њиховој браћи – саборцима из Србије, погинулим током маја и јуна 1999. на Пештрику нека је вјечна слава“, наводи се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: