Николић: Удружења бораца ратова од 1990. године увијек ће бити критичар безочним профитерима на рачун жртава ратних злочина и истине

Акција за људска права, Центар за грађанско образовање и Центар за суочавање с прошлошћу – Документа из Загреба издали су заједничко саопштење поводом гранатирања Старог града Дубровника 6.12.1991. године у коме су навели како су “тада припадници ЈНА из Црне Горе убили 19 и ранили 60 људи”, а што представља тешку неистину којом се, по ко зна који пут, произвољно и колективно атакује на част и углед припадника бивше ЈНА из Црне Горе и истину о том догађају, казао је Радан Николић, директор Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе.

„И све то зарад оправдања добијеног новца за пројекат Акције за људска права „Ка правди за жртве ратних злочина“ који је прошле године подржан у оквиру Регионалног пројекта о ратним злочинима који имплементира Развојни програм Ујдињених нација. Подсјећамо да су 6.12.1991. године Стари град гранатирали припадници 3. батаљона Требињске бригаде по наређењу капетана ЈНА Владимира Ковачевића, пошто су у борбама те јединице и хрватске паравојске око утврђења Империјал на Срђу и гранатирању њеног положаја из ширег подручја Дубровника, погинули млади војници ЈНА: Јожеф Месарош из Суботице, Салајдин Ризвани из Тетова, Нинослав Благојевић из Пирота, Божо Дивљан из Гацка и Мирослав Тасовац из Требиња. Супротно Конвенцији за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба која забрањује војну употребу културних добара, тога дана зидине Старог града, коришћене су као војничко ратно гнијездо“, појаснио је Николић.

За разлику од тврдње из саопштења да је тога дана убијено 19 и рањено 60 људи, у оптужници против Владимира Ковачевића за ратни злочин против цивилног становништва и гранатирање Дубровника, 6. децембра 1991. године коју је, због његовог “психотичног стања”, Хашки тинунал уступио Тужилаштву за ратне злочине Србије, наведено је да су „због тога два цивила изгубила животе, а три цивила рањена“.

„Не споримо да је на Дубровачком ратишту, као и на сваком другом ратишту, било нечасног и агресивног поступања појединих војника и старјешина ЈНА попут управо адмирала Јокића који је с првом осуђен од стране Хашког трибунала, а на кога, по свједочењу ратног предсједника Црне Горе Момира Булатовића, државни органи Црне Горе нијесу имали никаквог утицаја. Насупрот томе, стоји изјава из писма генерал-мајора Радомира Дамјановиће из октобра 1993. године да су се команде, јединице и припадници ЈНА на простору Дубровника и Мостара понашали у складу са војничком чашћу, добрим обичајима рата и Женевском конвенцијом“, рекао је Николић.

Он додаје да се слаже са наводом из саопштења да се не смије заборавити нити једна жртва напада на Дубровник, под условом да се не заборави ниједна жртва напада хрватске паравојске на јединице ЈНА које су дискриминисане управо у садејству потписница саопштења и Државног тужилаштва Црне Горе.

„О томе јасно свједоче подигнуте оптужница и донасене пресуде у случајевима: „Морињ“, „Депортација Муслимана“„Буковица“, „Калуђерски лаз“, „Владо Змајевић“ и друге оптужнице против припадника ЈНА и ВЈ и ниједна подигнута оптужница за неупоредиво теже ратне злочине почињене над њима у случајевима „Лора 3“, „Црноглав“, „Чепикуће“, „Иваница“, „Осојник“, „Граб“, „Равно“ и другим случајевима, као и изостанак оптужница због ратног злочина над цивилима из или поријеклом из Црне Горе, попут случаја „Породице Шутаковић“ и других цивила – жртава албанских и хрватских ратних злочинаца“, наводи Николић.

У таквој ситуацији, према његовим ријечима, очекивање потписница саопштења од нових власти у Црној Гори „да попут државних власти у Хрватској, покажу спремност за суочавање са прошлошћу и злочинима“, звучи као ругање ратним жртвама из Црне Горе.

„Једино у чему се слажемо са потписницама саопштења јесте оцјена рада по питању (не)процесуирања ратних злочина ВДТ Ивице Станковића и СДТ Миливоја Катнића, с тим што ми ту листу проширујемо на замјеницу СДТ Лидију Вукчевић и бивше ВДТ Ранку Чарапић и Весну Меденицу. У вези са тим, намјеравамо да доставимо на увид Влади Црне Горе пројекат Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе „Ратни злочини над црногорским држављанима – борцима ратова 1991/1999. године“, који није подржан у оквиру наведеног Регионалног пројекта о ратним злочинима прошле године“, рекао је.

„Свима који не дискриминишу жртве ратних злочина и имају на чињеницама заснован однос према ратовима из деведесетих, Удружење ће бити искрени и дјелотворни партнер, али и критичар безочним профитерима на рачун жртава ратних злочина и истине о тим ратовима попут прве потписнице саопштења Тее Горјанц Прелевић, која се новој Влади препоручила недавним јавним позивом, тада мандатару, проф. др Здравко Кривокапић да се изјасни да ли је четник“, закључио је Николић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: