Никшић на раскршћу: Хоће ли поново да се одупре мраку, екстремистима и реторици мржње који псују „четничке мајке“

Данас, 13. априла, Никшић ће још једном положити испит демократске зрелости. Локални избори који се одржавају нису само пуко гласање за одборнике – они су симбол континуитета борбе за слободу, достојанство и истинску демократизацију друштва.

Прије свега, ови избори представљају прилику да се потврди оно што је постигнуто 2021. године – тренутак када је вишедеценијска доминација Демократске партије социјалиста коначно прекинута вољом народа. Тада је Никшић, као други по величини град у Црној Гори, постао симбол отпора против заробљене државе, клијентелизма и партијског терора. Тај тренутак био је порука – да се може другачије, да промјена није само могућа, већ и неопходна.

Ипак, предизборна кампања у овом априлу показала је да се духови прошлости не предају лако.

Упркос декларативној борби против “мржње и подјела”, управо су представници ДПС-а и њихових партнера били ти који су у финишу кампање запалили атмосферу до усијања. На завршној конвенцији ДПС-а, присутни су скандирали поруке које су дубоко антицивилизацијске, усмјерене против читавих група грађана, називајући их “четницима” и узвикујући “је**ћемо вам мајку”. Таква реторика подсјећа на најмрачније странице политичке историје региона и оштро је супротстављена наводној борби за “европске вриједности”.

Ни носиоци других листи нису заостајали. Кандидат листе “Европски тим за Никшић”, Иван Радојичић, јавно је поручио да “четничка багра мора бити послата на сметлиште историје”, користећи језик који директно таргетира људе на основу идентитета, политичких увјерења или поријекла. Такве ријечи немају мјесто у савременом политичком дискурсу и не могу бити оправдане никаквом политичком стратегијом.

У једној од анализа предизборне атмосфере, овај дискурс се с правом означава као “политичка патологија” – јер кад се противници називају “багром”, а грађани који другачије мисле постају мета јавног линча, више се не говори о политичком надметању, већ о покушају застрашивања и дисциплиновања цијелог друштва.

Али, Никшић није заборавио.

Грађани овог града знају шта значи када један центар моћи управља свим ресурсима, кад се запошљава “преко везе”, кад се владавина права замјењује партијским декретима. Знају и шта значи кад се јавне институције користе за уцјене, када су локалне медијске куће контролисане, а неистомишљеници етикетирани као издајници, екстремисти или још горе.

Зато су ови избори много више од локалног надметања – они су референдумско питање: Да ли Никшић остаје на путу слободе, достојанства и разума, или се враћа у наручје оних који су град користили као своју приватну партијско-мафијашку прћију?

И да будемо јасни – избор није између “четника” и “партизана”, између “Европе” и “мрачњаштва” – већ између културе дијалога и политике мржње. Између оних који граде град и оних који га дијеле.

Зато је важно да сви грађани Никшића, без обзира на идеолошку и националну припадност, изађу на изборе и гласају слободно, без страха и притиска. Само тако се може послати порука да више никада неће бити простора за насилну реторику, институционално насиље и отворено сијање мржње.

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) ДПС „против“ мржње: „Четничку вам је*ем мајку“ за крај конвенције

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: