ИН4С

ИН4С портал

Никшић прославио јубилеј: Уједињење 1918. је испуњење вјековног сна

1 min read
Свечана академија поводом 100 година од ослобођења и уједињења Црне Горе и Србије одржана је синоћ у Црквено-народном дому Свети Василије Острошки у Никшићу.

Са прославе у Никшићу

Свечана академија поводом 100 година од ослобођења и уједињења Црне Горе и Србије одржана је синоћ у Црквено-народном дому Свети Василије Острошки у Никшићу.

Свечану академију организовао је „Српски народ Никшића“, а почела је интонирањем химне краља Николе Петровића „О намо, намо за брда она“.

У препуној сали Црквено-народног дома окупљенима су се обратили протојереј-ставрофор Драган Крушић, др Будимир Алексић, народни посланик и Јанко Јелић, књижевник.

-Овај велики, свенародни и свесрпски јубилеј је јединствена прилика да се подсјетимо на наше знамените претке и њихову у Господу свеугодну жртву, а уједно и морална обавеза и дуг нас њихових потомака да их никад не смијемо заборавити, јер уколико би их не дај Боже заборавили ми бисмо пали у најтежу и свепогубну болест савременог човјека која се зове заборав, рекао је протојереј-ставрофор Драган Крушић.

Протојереј-ставрофор Драган Крушић

Прије 100 година Велика народна скупштина у Подгорици прогласила је уједињење са Србијом. Српски народ у Црној Гори у одлукама скупштине исказао је насушну потребу да се сједини са једнородном и једнокрвном браћом поштујући историјско и природно начело, један народ – једна држава“, истакао је отац Крушић и додао:

„Подгоричкој скупштини не може се оспорити легитимитет. Уосталом, признањем новостворене државе Срба, Хрвата и Словенаца на конфернцији мира у Версају признати су сви референдумски процеси који су довели до конституисања државе Срба, Хрвата и Словенаца“.

Крушић је истакао да је Подгоричка скупштина верификовала тежњу српског народа за стварање националне цјелине. Крушић је нагласио да је национална цјелина крајњи циљ и потреба сваког историјски свјесног народа. Она подразумијева не само територијално јединиство него духовну, политичку, културну интегралност.

„Убрзо након стварања државе Срба, Хрвата и Словенаца остварено је и духовно јединство српског народа. Године 1920. успостављена је и административна црквена цјелина која је знатно оснажила статус и значај Српске православне цркве у новоствореној држави Срба, Хрвата и Словенаца“, истакао је отац Крушић и закључио:

„Међутим, у другој половини 20 вијека сумњиви политички пројекти и идеологије расточили су јединство и цјелину српског народа. У Првом и Другом свјетском рату Срби су својим сатирањем озбиљно угрозили биолошку супстанцу.  Српски народ у Црној Гори је након Дугог свјетског рата доживио идентитески суноврат са поразним посљедицама. Под утицајем разних политика и идеологија Црна Гора је своју државну и политичку стратегију градила на антисрпству правећи отклон од Бога, Његоша, Косовског завјета и језика“.

Алексић: 1918. је остварена вишевјековна жеља

-На Подгоричкој скупштини је остварена вишевјековна жеља српског народа Црне Горе и Србије за уједињењем и стварањем јединствене српске државе. Остварен је велики историјски сан, сан о српском јединству. Наиме, пет вјекова су се наши преци борили да би дочекали дан да се уједине са својим сународницима из других српских земаља, рекао је др Будимир Алексић, посланик ДФ.

„Питање уједињења Црне Горе и Србије постављено је на дневни ред још током трајања Првог свјетског рата. Међу Црногорцима у емиграцији био је изузетно јак покрет за безусловно уједињење Црне Горе и Србије. Веома важну улогу у реализацији уједињења Црне Горе и Србије имао је и комитски покрет у Црној Гори. Од самог свог формирања, од средине 1916. овај покрет се одлучно залагао за уједињење Црне Горе са Србијом, под династијом Карађорђевића. То се најбоље види из резолуције коју су комите усвојиле на збору у Добриловини 10. јула 1918. гдје се, између осталог, каже: „1) Да се продужи борба против окупатора до коначног истјеривања из земље и уједињења Црне Горе и Србије под династијом Карађорђевића“, нагласио је Алексић и додао:

„На изборима су учествовале двије листе – „бјелаши“ и „зеленаши“. Учешће на изборима узели су и Албанци и муслимани који су бирали своје посланике. На изборе су изашли сви они који су имали право гласа. На изборима је изабрано 169 посланика. Касније, четворици од њих нијесу верификовани мандати, тако да их је остало 165.

Према расположивим подацима и записима савременика избори су одржани „без икаквог терора, у најбољем реду, без икаквог озбиљног инцидента“.

100 година ослобођења и уједињења

Алексић је истакао да у озбиљној историографији нема  спорења о Подгоричкој скупштини, њеном значају и последицама.

Спорове о овом догађају покретали су и покрећу псеудоисторичари, политички острашћени публицисти и новинари, као и политичари – из реда црногорског сепаратистичког покрета. Њихова је теза да је Подгоричка скупштина била нелегална и нелегитимна. Наиме, сама чињеница да су зеленаши прихватили да узму учешћа у изборима за ту Скупштину  говори о томе да су они уједињење а приори прихватили. Они су, дакле, ову Скупштину сматрали квалификованом да решава о судбини Црне Горе. То потврђује не само њихово учешће на изборима него и њихова жалба овој истој Скупштини у вези са изборима на Цетињу. Уосталом, да уједињење прихватају они су и сами изјављивали“, нагласио је Алексић и истакао:

Црногорски сепаратисти игноришу чињеницу да је сазив црногорске скупштине из 1914.  репрезентовао само половину становништва и територије ондашње Црне Горе; области које су ушле у састав Црне Горе након Балканских ратова нијесу имале своје представнике у црногорској скупштини. Осим тога, капитулацијом Црне Горе 1916. престала је да постоји њена државна организација и суверена власт (успостављена је окупациона власт), па дакле и законодавна власт. Према томе, и de iure и de facto скупштина Краљевине Црне Горе од тог тренутка више није постојала.

Уједињење Црне Горе са Србијом било је историјска нужност. То се може лако доказати и анализом економских и друштвено-политичких чинилаца“.

Алексић се осврнуо и на како је рекао „првог човјека и душу ујединитељског покрета Марко Даковић“, који је био и оснивач и први предсједник Клуба црногорске универзитетске омладине у Београду.

„Оно што је данас парадоксално јесте чињеница да демократски карактер избора за Подгоричку скупштину и њене одлуке оспоравају протагонисти и апологети нерегуларног референдума о државно-правном статусу Црне Горе одржаном 21. маја 2006. када је разбијена заједничка држава Црне Горе и Србије. Противно вољи убједљиве већине државотворног, православног народа, те (2006) године реализован је један антидемократски подухват, уз свесрдну подршку земаља НАТО пакта предвођених САД, и уз издашну финансијску помоћ западних центара моћи“, рекао је Алексић.

Алексић сматра да је парадоксално да је данашња званична Црна Гора, вољом њене власти на позицијама аустроугарског окупатора из 1916, а не на позицијама својих предака из тог периода.  Он је такође нагласио као што је Аустроугарска забранила ћирилицу, демонизовала Србију и српски народ, и оптуживала их за све и свашта, а то исто ради и марионетски режим у Црној Гори данас.

„Никаквим забранама ни административним насиљем не може се спријечити тежња једног народа за остварењем његовог културног, духовног, националног и државног јединства. Оно што су прије сто година могли наши преци, можемо и ми данас, а моћи ће сјутра и наша дјеца“, закључио је Алексић.

Јанко Јелић

Јелић: Прослава 100 година ослобођења у земљи која није слободна

-У јесен 1918. стигла је слобода, а сан о уједињењу је постао јава. То су историјске чињенице и то је истина и изнад историје. Нема смисла доказивати, расправљати и убјеђивати. Ко у ово не вјерује нека се врати у пећину па почне историју да црта изнова, онако како му најбоље одговара, рекао је Јанко Јелић књижевник.

Данас, сто година послије, ми, овдје окупљени, помињемо те витезове слободе и славимо њихово прегнуће. Славимо под некаквом помало смијешном пријетњом забране. Замислите, опет нам се дешава, бране нам да славимо. Али, прошао сам ових дана градом и могу вам рећи да је вијест о забрани лажна. Има неке сличности између ове данашње лажне забране и оних које су изрицане прије пола вијека и више. Једном ми је једна храбра и мудра старица рекла:

„Сине, нијесу они нама толико бранили колико смо се ми бојали да славимо. А, богоми је било и оних којима је било жао да се троше, али су знали кријући да сједну за туђу трпезу.“

Тако и данас, само плахи и лакоми славити неће, и они, у ствари, прижељкују и једва чекају да им неко брани. А, богоми ће се неки од њих и обрести за туђом трпезом, као јуче у Новом Саду. Тамо једу и пјевају славске пјесме, а овдје се свађају, брече и коевитезају. Мргодним лицем изводе некакве карафеке“, истакао је Јелић.

Он се пита са ким се данашњи режим свађа око Велике народне скупштине и наглашава да се они свађају са својим дједовима.

Ретроактивно их изгоне са велике народне скупштине у Подгорици. Кидају им медаље са Обилићевим ликом и именом, стресају им оцила са капа. Ђедовима пасовало, унуцима није по укусу.  Не зна се коме је теже, ђедовима што се преврћу по гробу, или унуцима што се преврћу у мозгу“, поручио је Јелић.

Он је нагласио да данас славимо стотину година од ослобођења у земљи која одавно није слободна и још стотину година од уједињења у народу који се разјединио гдје год је могао у држави која се по свему раздржавила.

„Може бити да баш у томе и лежи разлог изрицања свих ових измишљотина и аветлука потоњега доба.  Јер,  неупоредиво је лакше измислити окупацију 1918, па је онда тако измишљену проучавати, него признати да смо данас окупирани“, закључио је Јелић.

Хор Светог Новомученика Станка

У забавном дијелу програма учествовао је хор Светог новомученика Станка, Радован Сукновић, који је на гуслама, а потом на фрули извео пар родољубивих пјесама, Марко Ковачевић је рецитовао пјесму Марко Даковић од Матије Бећковића и стихове Војислава Илића Млађег записане на капели Српског војничког гробља на Зејтилнику, водитељи вечери су били Николина Бабовић и Спасоје Томић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

45 thoughts on “Никшић прославио јубилеј: Уједињење 1918. је испуњење вјековног сна

  1. Crna Gora, kao i Hrvatska, kao i Albanija, pa i Slovenija, nijesu NIKAD imale ni obalu, ni more. Šta više, gore navedene „države“ nijesu ni postojale,tako reći- do skora . Samo totalni ignoranti i razbojnici to ne znaju, ili ne žele da znaju. Nijesu čak ni postojali Hrvati, Albanci, Crnogorci, u smislu nacije, ili naroda. Sve te kvazi tvorevine su plod pljačkaških interesa tzv rimskog carstva, malo kasnije i osmanlijske imperije, kao i njihovih sadašnjih sukcesora, a nastale su najsurovijom pljačkom i genocidom svake vrste, izvršenim nad srpskim narodom, pravim i jedinim izvornim starosjedeocima gorenavedenih teritorija, pa i šire. Ova istina je bolna, kako za srbo-mrsce i negatore, tako i za Srbe, ali iz suprotnih i međusobno suprotstavljenih razloga i pobuda. Zato, anti-srbi, okanite se gebelsovske doktrine, da svaka laž, ponovljena više puta, bude prihvaćena kao istina! Propao je i Gebels, a i vi ćete njegovim stopama.

    1. SVAKA CAST ZA KOMENTAR! ALI TELADIMA JE DZABA PRICATI!!! ONI MISLE DA RIKOM I BUKANJEM I INTERNET BUSANJEM SE STVARA DRZAVA!!! DJELA SU VAZNIJA OD SVIH POLITICKIH IDEOLOGIJA!!! NAJVISE SRBSKE KRVI JE PROLIVENO NA OVIM BALKANSKIM PROSTORIMA I AKO JE TAKO A JESTE ZNA SE KOME PRIPADA SLAVA I DRZAVA!!! OVI KONVERTITI, IZDAJNICI I POLTRONI SU PROLAZNA FAZA U NASEM SEDAM-IPO HILJADUGODISNJEM POSTOJANJU!!! ZIVJELA SRBSKA DRZAVA I ZIVIO SRBSKI NAROD A OSTALI NEK SE NOSE U LIJEPU …………………!!!

  2. Za moj sud mozes ti moj Drobnjace biti i Spanac, boli te uvo, nama ne govori sto si, svojima na nekom od plemenski skupova objasni! Imam osjecaj da si u “VECINI” tada, opusteno!

    1. Naravno da sam u većini , vidiš da je Crna Gora nezavisna i međunarodno priznata država , članica NATO saveza a uskoro i EU , moja patrija je na vlasti , polako ali SIGURNO vratićemo svoje otete svetinje , svoju autokefalnu Crnogorsku Pravoslavnu crkvu , samo opušteno kako reče , vrijeme radi za nas !

      1. Натака ти мило зобницу да боље блејиш а за колику суму си вјеру прода љеба ти?

  3. I da je tacno sto laze Drbonjak nije nikakakv problem,vazno je da se jubilej obiljezio kako dolikuje,
    sto je itekako vazno radi istine i svega drugoga.To sto oni lijepe plakate i nikad vise,to smo bar od njih naucili i nijesu nikoga iznenadili.Svakom okupatoru su dizali zastave a od svakoga primali naredjenja.Eto bjese taj iz Nikisica u London ,povod se zna, da nastavi gdje je stao i da izvrsava naredjenja,
    a ona su seledeca :da laje sto jace moze protiv rusije,da se jace udruzi sa Siptarima protiv Srbije,a za uzvrat su mu obecali da Spitari kada budu odnosili djelove Montengra dozvole onim stanovnicima koji tamo pripadnu da drze zastavu koju sada imaju ,ali samo sa crnim orlom.
    Jednom rijecu dobro je da su Niksicani i svi drugi svjeni svoje i nase prosloti,a da je stanje potuljeno vjerujem komentaru koji se potisao Nikšić, avetinjsko selo,ali nesmije se posustanuti.
    Niksic je bio grad maldost bar ga ja takvog poznajem i napredne i vedere omladine,mada je to bilo davno 1979,kada sam bio na Studenskoj vjezbi vojske JNA u Kapinom polju.

  4. 400 људи синоћ било и још 200 испред, да је спортски центар могао да се закупи напунили би га.

      1. 260 столица постављено, преко 100 људи стајало унутра, 200 се тискали код улазних врата, алебу.

        1. Pope , što reče otac srpske nacije Dobrica Ćosić :
          „Mi srbi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno“ !

  5. Velicanstven skup od max 100 ljudi , od toga 40% doslo iz Podgorice , dakle oko 60 Niksicana zajedno sa popovima srpske crkve je slavilo okupaciju Crne Gore 1918 , odlicno !
    To je manje od 1% gradjana Niksica .
    Posebno mi je drago sto je ocigledno da je organizator ovih proslava crkva srba MCP , neka vide crnogorci .
    Niksic je vazde bio Crnogorski .

    1. Какав црни дробњак.То је онај пожмиреп комлен-масја.Само уноси смутњу међу Србе.Свака част на скупу и велика подршка.

      1. Mi Drobnjaci smo najveće Crnogorsko pleme , pa ti crkni od muke !
        Tebi Plevljak ako smeta blizu ti je Prijepolje .
        I još da ti kažem da će Postojati Crna Gora dok je Lovćena i Durmitora …!!!!

          1. Evo da pomenem :
            „Postojaće Crna Gora dok je Lovćena i Durmitora , dok je mora pod Barom i Kotorom , dok je sunca i dok je Grahovca , ne damo te Crna Gora „!!
            NIKAD neće Crna Gora biti obala srpskog mora !

  6. Nikšić je trenutno duhovno i materijalno najuništeniji grad u CG. LJudi su u totalnoj apatiji i beznađu. Nedostatak posla, nedostatak radnih mjesta koja zahtijevaju stručnu radnu snagu čine ga selom, koje funkcioniše, kao da je ratno stanje. Zaposlenici postoje samo u lokalnoj i državnoj upravi, što je znak velike zavisnosti od DPS-a. Jedan totalno nestvaralački ambijent. Time je ubijeno svako slobodno mišljenje, odbrana vrijednosti i entuzijazam. Kao da nema živog damara u njemu. Ubijeniji od Plevalja.

    1. Pa ujedinite se ko vam brani , ima tih autobusa , vozova , možete i kolima , traktorima , biciklima …svi u Srbiju i bićete ujedinjeni !

          1. Био је и Богдановић на прослави у НС.

    1. A гдје нам је то епископ Јоаникије кад га не видјесмо на овом скупу? Шта му то важније од њега бијаше?

      1. Па ако архијереј бијаше заузет,што га не замијени архијерејски намјесник никшићки о. Бобан Јокић?! И гдје су други никшићки свештеници приде?!

        1. Није било мезе синоћ,а и они сироти требају парохије чувати Јавио им Јоаникије да пазе што чине

      2. Треба чувати владичанске дворе,ђипове,куваре,авионске бизнис карте за летове око света,стара је то лисица коју нам је УДБА подметнула.

      3. Стварно је тужно што она столица намијењена за владику српског на скупу оста празна.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *