“Никшић у коме говоримо је полис, наш сусрет дијалог аутора и полиса”

Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ристов Ђого рођен је 30.11.1983, (Сарајево).

– Образовање:
Дипломирао је на Духовној академији (ПБФ) Св. Василија Острошког. Магистрирао на ПБФ Св. Василија Острошког. Докторирао на ПБФ Св. Василија Острошког.

– Академска каријера
Изабран у звање асистента на за Систематско богословље ПБФ Св. Василија Острошког
Изабран у звање доцента на катедри за Систматско богословље ПБФ Св. Василија Острошког
Изабран у звање ванредног професора на катедри за Систматско богословље ПБФ Св. Василија Острошког
Изабран у звање редовног професора на катедри за Библистику ПБФ Св. Василија Острошког

– Област истраживање:
Свето Писмо Новог Завјета
Упоредна догматика и савремена мисао
Црквена историја помјесних Цркава
Српска црквена историја
Руска црквена и културна историја
Хришћанска теологија и политичка теорија и пракса

Moнографије:

– Објављена докторска дисертација, под називом „Христос, митос, есхатон – једно православно читање Рудолфа Бултмана и Јиргена Молтмана“, ИТИ ПБФ Београд – ПБФ Фоча, Београд – Фоча, 2011.
– „Гностички мит и мит о гностицизму (поново против јереси)“ (монографска
публикација/књига), Православни богословски факултет Св. Василија Острошког – Издавачка агенција „Бернар“, Фоча – Београд, 2015.
– Дарко Ристов Ђого, Русь. Руско-украјинско црквено питање: књига прва (од почетака Руси до
1670), изд. „Православни богословски факултет Светог Василија Острошког“, Београд –
Москва – Кијев – Фоча, 2020 (прво издање), 2021 (друго издање)
– Владислав Топаловић – Дарко Ристов Ђого, „И ево ја сам са вама…“ – Увод и тумачење Јеванђеља по Матеју, изд. „Православни богословски факултет Светог Василија Острошког“,
Фоча, 2021.

Радови:

– „Демитологизација – pro et contra“; Нови источник 3-2003, 112-120.
– „Холистичка философија свечовека код владике Николаја Охридског и Жичког“; Нови источник 4-2004; 94-108.
– „Јелинска космологија у Оригеновом систему“; Нови источник 5-2004, 85-114.
– „Одељци о Слузи Господњем у књизи пророка Исаије“, Нови источник 6-2005, 63-84.
– „Појам eikon код Оригена“. „Теолошки погледи“ 1-2008, 57-74.
– „Православље и савремени ерминевтички методи“. Радови Философског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, т. 9; 415-440.
– „Аријанска онтологија“, Видослов 43; (васкрс) 2008;
– „Доктринарни елементи иконоборства код раних црквених писаца“ у Отачник 1-3, 2008. 59-
75.
– „Eikon tou Theou aoratou, prototokos pasis ktiseos“ – павловска теологија иконе, „Годишњак“ 82009, 35-53.
– „Један аристотеловски гностик?“, Отачник 2-2009, 106-117.
– „Појам „икон“ код Св. Александра Александријског“, Годишњак 9-2010, 56-69.
– „Христологија у дијалогу хришћанства и јудаизма“, Српска теологија данас, 2009, 240-249.
-Павле и смрт. Павловска есхатологија и „есхатос ехтхрос“, „Богословље“ 2-2011, 49-60.
-„Наговор на теологију“, Годишњак ПБФ-а, 10-2011, стр. 7-21.
-„The Church and Baptism in Post Modernity“, Годишњак ПБФ 10-2011, 41-52.
-„Политиканстка или политичка теологија? О немогућности једне југословенске политичке теологије“, „Опасна сјећања и помирење“, Ријека – Нови Сад, 2011, 93-128.
-«History as Identity“, Revista Teologica Sibiului, 90-100; (исти текст на румунском језику
„Historie ca identitate“), Revista Teologica Sibiului, 80-90, објављен на руском језику као „История как идентичность: вклад в православное осмысление историчности“, у Годишњак ПБФ-а“, 13, 2014:
-„Serbian Neo Patristic Theology“, Teologia 53/2012, 10-36.
-Святитель Петр Могила в современной сербской богословской мысли (Труди Киевскоi Духовноi Академии но 23, 2015) –.
– Trinity, Society and “Political Theology”, у International Journal of Orthodox Theology, 3-2012,
Бамберг, Немачка,
-Теологија и живот (10 година једења „нетрулежног хљеба богословља“) – „Годишњак ПБФ-а“ 12 – 2013.
-Теолошка полемика – противрјечност у придјеву? у „Годишњак ПБФ-а“, посебно издање поводом 20 година постојања ПБФ-а, Фоча, 2014.
-Апатријација или универзализам? (Гностицизам или Хришћанство), у зборнику
Транскултурна димензија славистичких студија и компаративна књижевност, изд. Института за књижевност и уметност, Београд, 2014.
– Дарко Ристов Ђого, „Незлобиво, али не и неразумно“ O јуродивој и дјечијој перспективи у књижевно-богословској мисли Милана Радуловића“, Књижевност – теологија – философија – тематско-проблемски зборник радова у спомен Милану Радуловићу, изд. Институт за књижевност и уметост – ПБФ Св. Василија Острошког, стр. 513-532.
– Дарко Ђого, „Негативна инклузија – једна стара (теолошка) парадигма и птање „признавања“ другог у међурелигијском дијалогу у Босни и Херцеговини“, Годишњак ПБФ 17 (2018), стр. 62-77.
– Дарко Р. Ђого, „Да ли је иконичну онтологију потребно спашавати од платонизма? О једном читању иконичне онтологије Св. Максима Исповједника код Ј. Зизјуласа“ Симплексис 1 (2018) стр. 80-98.
– Darko Djogo „La Crisi nell Ortodossia e il destino dell Europa“ – Eurasia rivista di studi geopolitici Parma, Edizioni all insegna del Votro, Vol. 1, No. 1, pp. 159-172.
– Дарко Р. Ђого, „Златоуст и полис (ка једној теологији полиса према Беседама о статуама Св. Јована Златоуста), СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ ДАНАС Зборник радова Међународног научног богословског скупа „Свети Јован Златоусти данас“ (Источно Сарајево, 18-20.10.2018.), 2019, стр.145-160.
– Протоиерей Дарко Джого, „Постмодернизм как основа „власти“ Фанара“, Причины и вызовы текущего кризиса межПравославных отношений Материалы научно-практической конференции (ПСТГУ, 25-26 февраля 2019 года) Москва 2020, стр. 173-183. – Српски текст је вишеструко објављиван у ел. облику – под насловом „у одбрану изгубљеног града (постмодерна моћ Цариградске патријаршије) – на примјер на https://teologija.net/u-odbranu-izgubljenog-grada-postmoderna-moc-carigradske-patrijarsije/ датум приступања 13.2.2022.
– Бугарски превод: Бранители на изгубения Град: постмодерната власт на Цариградската патриаршия – превод Андреј Романов, страница православие.бг датум приступања 13.2.2022.
– Дарко Ристов Ђого, „Српска богословска перспектива за изучавање прошлости средњовјековног Хума и Босне“, Осам вијекова Светосавља у Херцеговини – Ћоровићеви сусрети 2020. године – научни скуп историчара – зборник радова, уредник Драга Мастиловић, Мастиловић, 2020стр. 40-72.
– Дарко Ристов Ђого, „Српска књижевност као хришћанска етика“, Прилози настави српског језика и књижевности IX, 2020.

Владислав Топаловић – Дарко Ђого, „Полни идентитет у јавном богослуђењу по 1Кор 11,2-16“
– Видослов 80 – васкрс 2020, 45-52.

Дарко Ђого – Зоран Јелисавчић, „Да ли постоји „догматска икономија“? (или о једној „издаји вјере“ Светог Василија Великог)“, Годишњак ПБФ УИС 19 (2020) стр. 14-37.

– Дарко Р. Ђого, „Зашто се српска горажданска штампарија преселила баш у Трговиште?“, Српска Горажданска штампарија у свјетлости науке и културе – зборник радова са научног скупа (Пале, 8. новембар 2019.), изд. Филозофски факултет Пале – православни богословски факултет Св. Василија Острошког – Фоча, Пале, 2020, стр. 163-197.
– Darko Djogo, “Being tired of imposed inclusion and the problem with the Orther(s)
– New Christian Theological Paradigm for European Culture and Interreligious Dialogue (With
Special Insight into Some Experiences Of Bosnia And Herzegovina)“, Единаесетта мегународна
научна конференција „Мегународен дијалог: Исток – Запад“ – изд. Мегународен славјански универзитет „гаврило Романович Дерђавин“ – Свети Николе – Битола, 2020, стр. 133-139. – Дарко Ристов Ђого, „Патролог и(ли) агиограф пред разномислијем Отаца – о патролошком методу Атанасија Јевтића“, Вера и мисао у вртлогу времена. Међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија (Јевтића), приредили Андреј Јефтић, Микоња Кнежевић, Раде Кисић, изд: ПБФ Универзитета у Београду, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори; ПБФ св. Василија Острошког, Београд – Подгорица – Фоча, 2021, стр. 245-263.
– Дарко Р. Ђого, „Идентитет, историја, етика Зизјулас и Шијаковић – πρόσωπον προς πρόσωπον“ – Philosophоs – Philotheos – Philoponоs: Студије и огледи као χαριστήρια у част професора Богољуба Шијаковића поводом његових 65 година, приредио Микоња Кнежевић, у сарадњи са Радом Кисићем и Душаном Крцуновићем, Београд: Гномон, Подгорица: Матица српска 2021, стр. 1022–1052.
– Дарко Ђого, „Добри Бошњани“ у књижевној идеологији бошњачке посебности, Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне, Хума и Травуније, изд. Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци – Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци – Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Бања Лука – Источно Сарајево, 2021, стр. 489-521.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: