Ниманбегу: Поражавајуће је да држава кажњава због симбола

Потпредсједник Скупштине Генци Ниманбегу (Форца) изјавио је да би најбоље било да се Предлог закона о избору, употреби и јавном истицању националних симбола усвоји консензусом у Скупштини, како би се у Црној Гори омогућило њихово слободно коришћење.

“Очекујем да више неће бити кажњавања попут оног у Остросу на свечаности која је традиција Албанаца из Крајине. Поражавајуће је за посланика да те држава коју градиш кажњава за употребу твог националног симбола. Свакако да ћу учинити све што је у мојој моћи да то промијенимо. Да омогућимо слободну употребу националних симбола, а онда да се поново посветимо питањима економског развоја заједнице коју представљам”, рекао је Ниманбегу за “Вијести“, поводом Владиног предлога закона о коме ће посланици расправљати на сједници која почиње 24. децембра.

“Демократија је ствар која се учи и која се развија. Доношење неког закона у одређено вријеме морало би да значи да је то најбоље што се у том тренутку може прихватити од већине у парламенту (најбоље би било консензусом). Међутим, то не значи, да је такав закон донесен једном за сва времена”, каже саговорник за “Вијести“.

Он подсјећа да је питање употребе националних симбола било ријешено у бившој држави СФРЈ, а да је тадашње законско рјешење доведено у питање након 1981. када СФРЈ почиње да „прижељкује“ неко другачије уређење.

“Важећи Закон, који је ступио на снагу 1. септембра 2011, био је превише уопштен и дозвољавао је и различита тумачења. У народу су га прозвали „Закон о забрани националних симбола“. Али и такав, био је корак напријед, да су се остали закони прилагодили њему, како се и очекивало. Ситуације које су добиле и судски епилог (истина суда за прекршаје) натјерале су нас да размишљамо у правцу доношења новог закона, али и прилагођавања осталих закона, који су у колизији са њим. Сматрам да би то морао да буде посао и Уставног суда, који би по службаној дужности морао да реагује тако што би брисао спорни члан Закона о јавном реду и миру. Нови Предлог закона, којег је Влада утврдила 2. новембра 2017, дакле, прије двије године и тек сад је дошао у скупштинску процедуру, дефинише детаљније та питања и надамо се да ће вријеме које је пред нама о њему донијети позитивну оцјену”, наводи потпредсједник парламента.

Он подсјећа да је прије годину дана подносио Предлог Закона о допунама измјена Закона о јавном реду и миру.

“Не желим улазити у калкулације, али само да подсјетим, да је за доношење тог закона гласало 40 посланика, значи да је фалио само један глас да буде усвојен. Ја сам закон поново дао у поцедуру, овог пута као супотписници и представници осталих националних партија, Ервин Ибрахимовић из Бошњачке странке и Адријан Вуксановић из Хрватске грађанске иницијативе. Али, Влада је дала свој предлог који се разликује од нашег”, додао је посланик Форце.

Он наводи и да је коалиција „Албанци одлучно“ као коалициони договор имала и обавезу – слободну употребу националних симбола, као и измјену Закону о јавном реду и миру у том дијелу.

Демократичност државе најбоље се види у односу већине према мањинама

“Сматрамо да су национални симболи један од важнијих дјелова нашег националног идентитета, и наше ангажовање за њихову слободну употребу мора бити у континуитету. Коначно, демократичност сваке државе, па и Црне Горе, најбоље се види у односу већине према мањинама. Као Албанци се поносимо тиме, да смо у свим важним тренуцима новије историје Црне Горе били фактор помирења, а никако реметилачки фактор толико подијељеног црногорског друштва. И током ратова деведесетих, и касније, и 2006, када смо дали сав допринос којим смо располагали за самосталност Црне Горе и у евроатлантским интеграцијама, у приступању НАТО-у”, подсјећа Ниманбегу.

Он каже да одуговлачење у рјешавању истицања националних симбола само одузима енергију коју би требало усмјерити на рјешавању животних (економских) питања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: