Нисмо из Дизниленда, него са Газиместана

Пише: Владимир Кршљанин

Изгледа као да су се остварили снови наших непријатеља и да су се Срби поделили. Једна бучна мањина, праћена буком западних медија, подржава блокаде и у њима учествује, намећући силом своју вољу осталима. У ствари, сви они кажу да „подржавају студенте“, а студенти су тек мањина – пар хиљада дрских омладинаца, који су угрозили читаву своју генерацију. На другој страни је тиха већина, која је против блокада.

Шта је доказ да је то тако?

Питање се мора поставити јер бучна мањина тврди да је већина, јер ето, протест 15. марта је био најмасовнији у историји. Па доказ су саме блокаде. Јер, да су блокадери заиста већина, блокаде уопште не би биле потребне. Већина би све променила, и то брзо и лако.

Дакле „студентска побуна“ је смишљена у лабораторијама западних служби и њихових домаћих агената. Менталитетска болећивост Срба према омладини (а посебно према њеном „најбољем делу“ – студентима) је употребљена као генијални трик да се окупе незадовољници свих боја, и леви и десни, и четници и партизани, и русофили и натоисти, и православни и ЛГБТ-овци и ко зна ко све још… И зато „студенти“, које би једино исправно било звати „група студената“, немају никакве политичке ставове.

Јер када би изнели било какве, одмах би антагонизовали део оних који их „подржавају“.

Протести се организују по западним приручницима („пленуми“ су из загребачке „кухарице“) и финансирају се из западних извора, али „патриоти“ се жестоко бране: „ма каква обојена револуција“, није битна загребачка „кухарица“, наши циљеви и мотиви су патриотски! Е, па неће бити, ви чините неопростиве ствари за које ни младост ни незнање не могу бити оправдање: НАТО је за Србе (и светску већину) исто што и Хитлер и Павелић! ЕУ је дуго била политичко-економска интеграција унутар НАТО, а сада је по својој милитантности претекла НАТО. Те две организације су у историјском сукобу са човечанством, а у отвореном рату са Србијом и Русијом.

Србија је у ЕУ/НАТО окружењу, али је успела да, после ЕУ/НАТО марионета, на власт доведе људе који су успоставили стратешко партнерство и одбрамбену и безбедносну сарадњу са Русијом и Кином. То је темељ за обнову нашег суверенитета, али и супериорне духовности и традиције и темељ за мир, стабилност и развој Србије, а тиме и Балкана и читаве Европе. Садашње власти су на том плану постигле велике резултате и одлучне су да тим путем наставе: сарадња са свима, уз очување традиционалних савезништава.

Са друге стране, као најзападнија тврђава православља, Србија је три пута у 20. веку била мета геноцидних западних подухвата и непрестано је била принуђена да са Западом комуницира и – сарађује. Многи Срби и данас мисле да се тако – мора. Русија је помогла да Србија у новом веку васкрсне и врати се у историју. Русија је због нас ушла у Први светски рат у ком је доживела и две револуције. Ми смо се тада ослонили на Запад, из чијег фаталног загрљаја до данас покушавамо да се спасемо, а то ће бити могуће ускоро – онда кад Русија од западне агресије спаси себе, а тиме и читави свет.

То ће бити својеврсна реприза и коначни тријумф Велике Победе над фашизмом, у којој су Руси спасили себе, Европу и свет, а најубедљивији и практично једини прави савезници у Европи су им били Срби. И зато ћемо 80. годишњицу Велике Победе, како и доликује, заједно да прославимо 9. маја у Москви, уз бројне лидере БРИКС, светске већине и Новог света.

За време Тита, СФР Југославија је била стратешки партнер НАТО. Била је несврстана, али је целом својом стратешком ширином држала део фронта НАТО пакта према Варшавском уговору. У земљи је био социјализам, истина, „самоуправни“ – било је забрањено рећи да смо ми социјалистичка земља. Морало се увек рећи да смо земља „самоуправног социјализма“, да нас случајно неко не би повезао са СССР, односно Русијом. Са Русијом смо сарађивали толико добро, да су неки Руси и даље према том времену носталгични, али су русофили прво пунили Голи оток, а трајно су остали под присмотром тајне полиције.

У то време су изграђене све наше илузије. Наиме, грађанима у „самоуправном социјализму“ су свакодневно испирали мозгове Дизнилендом и Холивудом, џез, поп и рок музиком, апстрактним сликарством и поп-артом. И тако су у мозгове генерација Срба усађене илузије о Западу, његовој лепоти, богатству, демократији, успеху и изузетности. Има Срба који мисле да се може живети без ваздуха, али без Запада – никако.

А у ствари – СВЕ што у Србији и око ње данас не ваља и против чега се оправдано протестује, дошло нам је са Запада. Подељеност нације, крах економије, крах традиционалних вредности, системска корупција, слабости у функционисању институција, слабости образовног система, одсуство способности за управљање сопственим развојем. Србија је, као жртва НАТО агресије, уместо да учи на позитивним искуствима, својим и туђим, укључујући западна (у чему су Русија и Кина најдаље отишле), принуђена да под притиском и уценом „евроинтеграција“ примењује обрасце („поглавља“) предвиђене за колоније.

Прелом у нашој свести се догађао 90-их. Неки Срби нису могли да схвате како су се то наши омиљени каубоји определили за неке друге, кад их ми толико волимо и толико на њих личимо – сви носимо фармерке и слушамо рок. А онда је 1999. дошао врхунац, када је српски пркос декласирао читав НАТО пакт, не знам колико стотина пута од нас војно и економски јачи.

Србија 90-их је имала велику политику и велике људе, на челу са Слободаном Милошевићем. Та Србија и данас инспирише Русију и Кину и ствара у њима осећање дуга према нашој држави и народу. Она је доживела најстрашнију одмазду. Била је најпре прва и једина земља у историји против које је директно ратовао читав НАТО, а онда је у њој изведена прва успешна „обојена револуција“ – једина у којој је читаве јубиларне миленијумске 2000. године приоритетни задатак читаве вашингтонске машинерије хибридног ратовања било рушење власти у Београду.

Давид и Голијат су и после преврата наставили свој рат у Хагу – најперфиднијем и најодвратнијем политичком суду свих времена: Давид је завршио попут косовских јунака – погинуо, али је победио заувек!

А резултати Пирове победе НАТО на Балкану трајали су 12 година. Ударцима ослабљене, али мудрошћу ојачане, под вођством Томислава Николића и Александра Вучића, патриотске снаге су се вратиле на власт у Србији. Наследиле су хипертрофирану антисрпску и антиљудску колонијалну коруптивну агентурну машинерију, коју су, изгледа потцениле, али можда се и није могло боље. Србија је у миру кренула у економски опоравак, док је империја у агонији ратни пожар ширила по Блиском Истоку и Централној Азији и довела га до Русије.

Данас је прилика да српски народ дефинитивно збије своје редове, одбрани, ојача и увећа своју државу Србију. Изађимо на велики народни сабор и створимо саборни покрет, јер то је прави пут да поправимо све што није добро и сви добијемо улогу коју желимо и заслужујемо у будућој Србији – економски јакој, демократској и праведној, војно моћној, са најмоћнијим савезницима и безбројним пријатељима широм света.

Изађимо и укључимо се у покрет за Србију – нашу, бољу и вечиту, у новом свету са новом политиком, друштвеним реформама и саборном демократијом!

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: