Ништа од смјене Лазаревића, Милатовић тражио да се „спусти лопта“

Данашња сједница Савјета за одбрану и безбједност је паузирана.

Како је саопштено из кабинета предједника Црне Горе, она ће бити настављена кад то дозволе агенде чланова Савјета.

„Данашња сједница Савјета за одбрану и безбједност је паузирана, и биће настављена кад то дозволе агенде чланова Савјета“, речено је.

Један извор „Вијести“ тврди да предсједник Црне Горе и предсједавајући Савјета Јаков Милатовић наводно не жели да подржи смјену начелника Генералштаба Војске Црне Горе (ВЦГ) Зорана Лазеревића коју је предложио министар одбране Драган Краповић, иако су, каже, то тражила и преостала два члана врховне команде – предсједник Скупштине Андрија Мандић и премијер Милојко Спајић.

Према тврдњи тог извора, Милатовић је тражио „да се спусти лопта“ и захтијевао од Краповића да Лазаревићу укине забрану активности у иностранству.

Краповић је то наводно одбио, поручивши да су то његове надлежности и да неће одступити од њих.

Како су „Вијести“ раније објавиле, главна тема сједнице је писмо Лазаревића члановима врховне команде, у ком оптужује Краповића за дјеловање које штети ВЦГ и урушава њену борбену готовост.

Лазаревић је средином септембра упутио Милатовићу захтјев да „прихвати и потпише“ одлуку о његовом разрјешењу са чела ВЦГ, које је крајем августа предложио Краповић.

Краповић је 28. августа доставио Савјету предлог о смјени Лазаревића – због „процјене да је потребна смјена генерација и подмлађивање официрског кадра у ВЦГ“ – али је врховна команда то одбила јер није било консензуса њених чланова о томе.

Трочлани Савјет, ког чине шефови државе, Скупштине и Владе, одлучује једногласно, а Краповићевом предлогу успротивио се Милатовић, поручивши да ће подржати разрјешење Лазаревића кад му се каже шта генерал није радио како треба или шта је лоше урадио. Преостала двојица чланова, Мандић и Спајић подржали су Краповићев предлог.

Краповић је након тога, 3. септембра, поништио рјешење којим је Лазаревићу прошле године продужено вријеме трајања службе до јуна сљедеће, констатујући да начелник Генералштаба испуњава услове за престанак службе, тј. да има преко 40 година стажа осигурања и навршених 55 година живота. Односно, да је 4. септембра ове године имао 41 годину, један мјесец и десет дана стажа осигурања, навршених преко 56 година живота, те да се у служби у ВЦГ налази од 21. јула 1990, преносе Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: