Nisu gusle istrument za onog što zna da gusla, no za onog što zna da čuje…

Piše: Mihailo Medenica

Švajcarac je navro da mu prodam gusle.

Zabidžio ko june, što je baba znala da kaže.

Prijatelj je mog komšije, došao je nekim poslom, pozvao sam ih na rakiju iz Crne Gore i tako je počelo sve, tako je završilo sve…

Gledao ih je upadljivo i nepristojno, ko kad se ono budala upilji u lepu ženu ko komadinu mesa, lovinu, trofej…

Zna šta su gusle, negde ih je već video, negde se i naslušao priča o njima pa pomislio da te priče imaju cenu, da Srbin o guslama priča kao o komadini drveta kojem bi svaka kuća mogla biti dom, koje bi mogle visiti o svaki klin ko one jeftine skorojevićske reprodukcije slika u perverzno odvratnim ramovima…

Najpre sam se smejao na njegove ponude i grimase kojima je sipraćao svaku čašicu lozovače, potom sam se dobrano iznervirao, ne što je pjano i dosadno, no što je i pomislio da sveta javorovina ima cenu!

Da Srbin ima cenu!

Objašnjavam mu da bi kod njega tek visile na zidu, a da kod mene podupiru zidove…

„To je samo stari, divi instrument, a za ovaj novac možeš kupiti druge, i još dosta da ti ostane…“

Kako je odmicala boca bivao je sve izdašniji i sve siromašniji. Prosjak punoga novčanika…

U tim guslama je vek i po, najmanje. Toliko podorica pamti, prađed je guslao na njima, a koliko su starije od njega ne znam, ali se starost gusala ne meri otkad su zaguslale…

Ta sveta javorovina je pevala i pre nego što se neko, ispoveđen i pričešćen, prekrstio i sekirom odsekao granu.

Jel ti šta jasnije šta su to gusle? Ko ih je načinio morao se ispovediti i pričestiti najpre, prekrtsiti pre nego što zamahne sekirom, i ni za šta drugo se nije koristila ta sekira, do ako joj za života ponovo zapadne da se podviži…

Mnogo pre gudala i struna je zapevala, zaplakala, zakukala i nazdravila ta sveta javorovina…

A, ti nudiš novaca…

Za šta?! Da prodam nešto što nije moja imovina već imanje!

Ništa ti jasno nije?!

Imanje nije ono gde pobodeš kočeve i utreš tarabu, ono što se tapijom dobija, ono što papirom dokazuješ da je tvoje- ove gusle su imanje što dokazuju da je moje, Srbinovo, sve ono što se na strunama i gudalu nahvatalo…

Sve što je bilo i što će biti o te strune se svilo ko dete o mater što se svije.

Nisu gusle istrument za onog što zna da gusla, no za onog što zna da čuje…

Ti bi da kupiš šta?!

Guslara kad preksti noge pa utka gusle ko u kolevku; kad prevuče gudalom pa iz duše potope juriši, zbegovi, stradanja, slava, plač, rasčerečeno i raspeto, jame i jasle, spaljene kuće i nesagorivi domovi, rane, kštenja, kumstva, Liturgije, opela, starice što noktima otkopavaju plitke grobove i sabiraju kosti u maramu, čobančad za stadima, pale što vaskrnu da ponovo jurišaju…

Koja je cena gusala, onda?!

Ako je ima, Srbin je platio odavno!

Javor nije drvo što ga posadiš zarad krošnje i hlada- već zarad slave i jada!

Jesi li kad video seme javora?! Mošti Srbinove su to seme…

Da ti prodam gusle? Lep, stari istrument, veliš..?

Gusle su ključ dveri Dečanskih, Ostroških, Studeničkih, Žičkih, Manasijskih, Ljeviških, Moračkih, Devičkih…

Na Mojkovcu su prađedu bile i kandilo i voštanica, i sva deca što što su ostala za njim, i smrt što je jurišala, i vaskrsenje što je bilo brže od smrti, i svo imanje što je jurišao da brani, i nafora, i badnjak, i jedini očev grob za koji je znao, i dom što je klecao čekajući da ga gusle podupru, i koren što je pošao za njim, i nebo što se razvilo nad njim…

Misliš li da zaista imaš novaca da kupiš drvo koje rađa dovekovanje..?

Koliko god da ponudiš- Srbin je odavno dao više!

Da su istrument poklonio bi ti ih, dinara mi ne treba, ali u čemu da sačuvam glasa da me prađedovi i praunučad poznaju kad ih dozovem, kad me dozovu..?

Ti sve možeš da kupiš- ja nemam šta da prodam, razumeš li?

Ti si bogat- ja sam blagosloven, ti bi da platiš ono što vidiš, i misliš da možeš sve da imaš, a ja vidim ono što se ne kupuje- tamo ne bi imao dovoljno ni da podmitiš sebe da poznaš…

Ne! Nisu na prodaju i dosta o tome!

Ti živiš da bi želeo ono što ne možeš da imaš, a ja, Srbin, da imam ono što se ne može poželeti, ono čime si još pre rođenja blagosloven…

Eto, shvataš li u čemu je suštinska razlika između tebe i mene, vas i nas?

Ti novca kolko hoćeš, a ni „najobičnije“ gusle ne možeš da kupiš za njih…