Његош је узорна норма српског културно-историјског “постојанства“
1 min read
Поводом 200 година од рођења најзначајнијег српског пјесника Петра II Петровића Његоша, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у суботу 24. августа 2013.године, одржан је Округли сто под насловом “Његош данас“.
Учеснике симпосиона: Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, познатог оријенталисту и дипломату проф. др Дарка Танасковића, професоре београдског Универзитета др Мила Ломпара и др Часлава Копривицу, те доц. др Горана Радоњића са Универзитета Црне Горе, као и бројну публику, у име организатора – Голијског сабора културе, поздравио је доц. др Душан Крцуновић.
Подсјетивши на научне скупове које су, у циљу очувања националног памћења, претходних година уприличене у организацији Голијског сабора културе: “160 година Горског вијенца“, “Ћирилица: хлеб наш насушни“, “Светородна лоза Немањића“, “Свети Сава и светосавље“, “Балкански ратови и српско питање“ Крцуновић је истакао да је “данашњи Сабор посвећен обиљежавању оног дана у ком је из наднебеског Божијег огњишта, из ковачнице бића, излетјела Његошева искра“.
“Двјестагодишњица тог космичког догађаја доминира и у констелацији два јубилеја, утолико што се судбоносно војевање Балканских ратова и Великог рата напајало “електризмом српског родољубља“, кондезованог у личности, дјелу и идеалима Владике Рада – пјесника човјекове физичке и метафизичке слободе“.
“Као што је богиња мудрости Атина настала из Зевсове главе, тако је и Његош израстао из главе цијелог српског народа. Као теодидакт и аутодидакт, као Богоук и самоук човјек, Његош је био несвакидашња индивидуалност, необјашњив ничим претходним и ненадмашив ничим потоњим. Без видне жеље да то икада буде, постао је исходиште и, за сваку садашњост, узорна норма српског културно-историјског “постојанства“.
“Као пјесник, философ, свештеник, научник, мистик, моралиста и законодавац, Владика раде је био јединствена “мјешавина личности“ или, једноставно “свечовјек“. Због тога проучавање Његошевог дјела захтјева успостављање трајне “интерпретативне заједнице“ састављене од истраживача различитих усмјерења“, казао је Душан Крцуновић.
Отварајући назначену тему Крцуновић је додао да се у наслову научне конференције „Његош данас“ крије као двоструко или “двосмјерно“ питање: шта Његош значи за савременост и шта је савременост пред Његошем. “Док нам први дио питања даје за право осјећање привилегованости временским размаком од два вијека, који је интерпретативно плодан за боље разумијевање Његошевог дјела, дотле нас други дио питања упућује на својеврсну дужност полагања рачуна наше савремености пред Његошевим дјелом“.
“Утолико је свако тумачење уједно и самотумачење или сусрет са самим собом, утолико је интерпретативни сусрет са Његошем више дијалог о одговорности него ствар монументалистичке рјечитости. Са оним изворним, што има статус архетипског и нормативног увијек тако стоје ставри: главно питање је колико се одмакло и гдје се доспјело“, нагласио је доц. др Душан Крцуновић.
Сабрање је благословио Преосвећени Епископ Јоаникије, учествујући уједно у раду Симпосиона.
Поменути еминентни излагачи: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Часлав Копривица, доц. др Горан Радоњић и Његово Преосвештенство Владика Јоаникије, ову веома занимљиву и актуелну тему освијетлили су, најприје, кроз питања своје струке, а потом се, на задовољство и духовну корист публике, покренуо жив разговор у којем су учесници изнијели своја мишљења у оквиру тематских блокова: религијско-философске теме, Његош и питање вјерског и националног идентитета, Његош и историја: драма истраге потурица и Његош у Модерни.
Порукама Његош и оно будуће приведен је крају рад Округлог стола у Никшићу.
Истог дана, у вечерњим часовима, одржаће се и академија на којој ће бесједити проф. др Мило Ломпар.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
EVO OPET ONAJ Hm DA NAM SOLI PAMET SVOJIM PARAMECIJUMSKIM UMOM , KOME PRIPADA NJEGOŠ ?. ON I TI JEDNOĆELISKI MOZGOVI KOJIMA ONI PRIPADAJU , MISLE DA JE NJEGOŠ SAMO NJEGUŠ ILI DA MU JE DOMICIL NAJVIŠE HERCEGOVINA ODAKLE SU PETOVIĆI DOŠLI U NJEGUŠE . OVIH DANA IZAŠLA JE KNJIGA MILOVANA ĐILASA „NJEGOŠ “ O GENIJU KOJI PRIPADA OSIM NAMA ,NAJVIŠE ČOVJEČANSTVU , OVAJ NAŠ TVORAC KNJIŽEVNOG SRPSKOG JEZIKA, , KAO ŠTO MU PRIPADAJU HOMER . ŠEKSPIR , TOLSTOJ I DOSTOJEVSKI , A NE PRIPADA MONTENEGRINSKIM PARAMECIJUMIMA KOI NE MOGU DA SHVATE DOMETE NJEGOVOG GENIJALNOG UMA . ĐILAS JE NAPISAO KNJIGU NE ZA OSNOVCE NE GO ZA ZA LJUDE KOJI ZNAJU ISTORIJU I HUMANITARNE NAUKE . TO NIJE HVALOSPJEV GENIJU, TO JE KNJIGA O ČOVJEKU OD KRI I PLOTI , ČIJI DUH JE DOSPIO DO VRHOVA OLIMPA GENIJALNE FILOZOFSKE MISLI KOJU JE U NJEMU OVAPLOTIO SRPSKI NARODNI DUH , A KOJEM JE . MILOVAN ĐILAS ZA 200 – GODIŠNJICU OD NJEGOŠEVOG ROĐENJA NAPRAVIO NAJDOSTOJNIJI KNIŽEVNI SPOMENIK OVOME GIGANTU SRPSKE MISLI I JEZIKA KOME JE ON PRIPADAO , PRIADA I PRIPADAĆE VJEČNO SVOJIM SRPSKIM I SRCEM I DUŠOM .
PS : ZATO VI KOJI STE KRATKOGA UMA KOJI HOĆETE DA NJEGOŠA DA ZATVORITE I SPUTATE U TE VAŠE „RURALNE „ATARE ,NEKA VAM NEKO PREPRIČA ŠTOJE TO MILOVAN ĐILAS NAPISAO JEDNOM ZA SVAGDA ĐE JE NJEGOŠU MJESTO I KO JE NJEGOŠ DA AVETINJE NE MOGU DA MANIPULIŠU SA NJIM KAO SA ROBOM KOJOM SE SLUŽE NEZNALICE I BEZMOZGOVIĆI JER JE VLADIKA RADE SVETI ČOVJEK SRPSKOG NARODA A NE STIHOKLEPAC KKAKO TO MISLI JEDNOĆELIJSKI PPARAMECIJUM Hm
„Nema šanse da je Njegoš bio toliki Srbin“
Ne nego je bio montenegrin i svaki dan mu je prva rijec bila „E Viva!“
“свечовјек“ – Његош, и Тајновидац, како га је назвао Свети Владика Николај Велимировић. А Наш!
Imate li, ljudi, vi neku mjeru i granicu u prisvajanju tuđeg. Nema šanse da je Njegoš bio toliki Srbin. Možda je gajio njeke simpatije prema vama jer ste se, kako je on jednom rekao, baš narobovali a drugo ništa. Vi čak i taj period ropstva pokušavate popunit crnogorskom istorijom. Zaista odvratno. Šta mu to sve ne namećete. On je bio normalan čovjek a neki tajnovidac ili staklorezac. Kakva imena?
Словени су се наробивали у тој изјави. Што се тиче „српства“ лако је то ишчитати што је Његош писао и мислио а нпр. може се ићи и раније на стрица му Петра.
Иди лијечи се.
Odakle ovoliko poturica u srbskim zemljama?! ceracemo se jos lazljivi turcine.
Njegos je bio Srbin srcem, umom i dusom. Vi poturice mozete samo lizati lance vasih gazda sa zapada i budite zahvni njima sto trenutno vladate mimo volje velike vecine crnogoraca, tj srba! vecih lazova i kukavica od vas nema.
Да је Његош многим другим народима, окружења и свијета, знали би шта би и како са њим.
Словенци имају само једног малог Прешерна – па се куну њиме и подижу га у Небеса, а ми, Његоша хоћемо да дијелимо, иако је јасно да само Србима припада!
Да, само Србима припада, али свим Србима, јер је Зец Зец, па ма из које шуме да је истрчао…
“Као што је богиња мудрости Атина настала из Зевсове главе, тако је и Његош израстао из главе цијелог српског народа. – Можда би народ требао више да појми к срцу ове синтагме. Значи, не би требало да буде полемике: ,,За или против Светог Његоша?“ – 200 година, јубилеј, нека буде ЗА!