ИН4С

ИН4С портал

Његошев аманет и „проклетство“: Зашто је позив на уједињење повод за нова трвења

Због чега је Мандићева порука мира и позив на уједињење, повратак исконском и испуњење Његошевог аманета нова тачка раздора на овом нашем брдовитом Балкану?

Гледајући уназад, не постоји ама баш ниједан разлог да капела не буде враћена тамо где припада.

Међутим, поделе су нужне за политиканте како би одржале народ у заблуди… Научили су и држе се мантре завади па владај.

Они којима је до заваде и заблуде доминантно оспоравају Његошеву капелу. Чињеница је да дио друштвене сфере не жели повратак капеле на Ловћен, тврдећи да је то капела Александра Карађорђевића. Историјски посматрано краљ Александар Карађорђевић је обновио Његошеву капелу након што је иста разорена 1916. од стране Аустроугарских пројектила. Обнова је завршена 1925. године а доминирала је ловћенским пејзажем до 1972. када су комунистичке власти срушиле црквицу и подигле маузолеј по пројекту Ивана Мештровића. Српска православна црква и дан данас тражи обнову Ловћенске капелице, уз компромис да неће дирати маузолеј, али чак и то бива оспорено од стране једног дијела политичког спектра.

Као да је било мало што је судбина одредила да владика Раде читав живот проведе у „страшној борби са својим и туђином“, него је и након свог мученичког и кратког земног живота Његош и даље прогоњен и наново убијан. Тако је након земаљске смрти владику сустигла смрт још читавих шест пута. Шест пута су његове кости преметане и помјеране са Ловц‌ена, а завјетна црквица његовог стрица Светог Петра Цетињског је срушена. И до данас није обновљена.

„Ни пад Москве ни пад свију руских тврђава ни потпуно уништење владавине Петра Карађорђевића није нас тако задовољило као пад Ловћена“, писале су 1916. године Београдске новине под уредништвом К. Хермана. Али пад Ловћена у Првом светском рату од окупаторских солдата био је шала при паду Ловћена у миру, двадесет пет година после Другог светског рата…

Његошев аманет и „проклетство“

Милорад Медаковић, Његошев ађутант и пријатељ забележио је речи којима је владика обавезао Црногорце да га сахране у његовој цркви на Ловћену:
„То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу.

И митрополит Амфилохије је оставио аманет.

„Моја душа неће имати мира, све док Његош поново не усни свој вечни сан на месту које је сам изабрао – у капели на Језерском врху. То је мој аманет, последња воља и заклетва народу Црне Горе“ – поручио је блаженопочивши митрополит.

Било како било, управо је чин гажења последње Његошеве воље и рушења цркве Светог Петра Цетињског злочин без преседана.

Оно што је Црној Гори данас потребно је истинско васкрсење, које ће означити крај духовног суноврата Црне Горе.

Референдум

У земљи која жели бити демократска, ништа природније нити логичније не би било, него питања од највећег друштвеног значаја ријешити путем референдума. Па, и питање Његошеве капеле. Али, садашња опозиција, током тродеценијског уништавања Црне Горе, увела је праксе игнорисања историје, чињеница и воље већине. Тако је, силом тадашње власти, Црна Гора признала Косово*, ушла у НАТО… А, једини референдум који су организовали, вјероватно ће се у догледно вријеме изучавати као примјер изругивања са свим демократским принципима. Бијела књига опширно је, и убједљиво, свједочанство бешчашћа и суровости диктаторског режима, од којег данас многи, који су му „аплаудирали“, „перу руке“.

Докажимо да нам је важан Његошев аманет..

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Његошев аманет и „проклетство“: Зашто је позив на уједињење повод за нова трвења

  1. Kako su novocrnogorci jedne lazljive i falsifikatorske lopurde ogavne, svi znamo odavno da su crnogorske komunjare srusile obnovljenu Njegosevu kapelu, koja je bila bas onakva kakvu je Njegos zeleo i kakva je bila do Austrougarskog bombardovanja i da je to granatiranje Austrijsko-Hrvatsko unistilo kapelu gotovo cijelu, a da ju je kralj Aleksandar,rodjeni Cetinjanin, samo obnovio!! Njegoseva kapela je simbol Srbije od mora sinjega do Dunava, to je ono sto crnjogorce ubija u pamet!!!!

    9
    4
  2. Против Капеле и Крста су монтенегрини,побошњаци,поалбанци ,похрвати. Већина у ЦГ је за враћање Капеле ,но су ови који се одрекоше Његоша,веома гласни и агресивни.

    13
    2
  3. Plaža Utjeha je zapuštena, ležaljke zakupca zgurane, umesto spasioca stoji crvena zastavica u svako doba – i kad je more mirno. Utjeha ima 7000 kuća, vlasnici su uglavnom iz Srbije, vlasti su čak glavnu, Njegoševu ulicu preimenovale u neki broj, a ne dozvoljavaju da se na opasnom putu do plaže postavi pešački prelaz. Pretrčava se „po zvuku“. Prošle godine tu je poginulo troje mladih iz Bara. Jedna osoba je prisvojila deo plaže, ružno iscrtala, u mrdjuvremenu umrla… Talasi srušili deo betoniranog i to tako stoji… Izbetonirane stene, doduše sa dodatim kamenom, takodje ruže divnu plažu… Iz kuća se povremeno ispušta svašta, bude prljavo i masno.. Čovek narušio predivnu prirodu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *