Његошев завјет: Јесмо ли под проклетством владике Рада?
1 min read
Капела
На данашњи дан, 13. новембра 1813. године рођен је Петар II Петровић Његош, велики српски владика, државник, филозоф и пјесник.
На владарски трон Црне Горе ступио је након смрти Светог Петра Цетињског, као седамнаестогодишњак. На почетку владавине укинуо је гувернадурство и учврстио органе државне власти – Сенат, Гвардију и перјанике. Увео је пореске класе, како би осигурао приходе за државну касу. Подигао је владичанску кућу, Биљарду. У Млецима је набавио ћириличну штампарију и основао је прву световну школу у Црној Гори. На војно-политичком плану настојао је, више дипломатским путем, него оружјем, да очува мир и територијалну цјеловитост Црне Горе.
Као ватрени поборник идеје југословенства залагао се за ослобођење поробљених словенских народа на Балкану.
Петар II Петровић Његош најзначајнија је личност у историји српске културе и књижевности. Његош је био и остао велика загонетка не само непоновљивим дјелом него и својом личношћу, животом и смрћу. Његошево дјело је велики изазов не само за књижевне историчаре, теоретичаре и критичаре већ и за филозофе и друге научнике и ствараоце. Његошев живот, и поред свеколике сурове реалности у којој је живио, стварао и владао (о чему свједоче сачувана документа или подаци из литературе), такође све више скрива копрена мистериозности и све више је, како вријеме одмиче, у свијету легенде, а не историје. Његош је на Ловћену, на Језерском врху, подигао црквицу и посветио је своме стрицу Светом Петру Цетињском.
Приликом подизања, а и непосредно пред смрт, Његош је изразио жељу да у овој цркви буде и сахрањен, Његошев ађутант и пријатељ, касније и државни секретар црногорског књаза Данила. Медаковић је забиљежио и Његошеве ријечи којима обавезује Црногорце да га сахране на Ловћену:
“То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу.”
Из бојазни да би се Турци могли ноћу прикрасти на Ловћен и почившем владици одрубити главу, сахрањен је Његош у Цетињском манастиру, да би 1855. године његове кости биле пренешене на Ловћен. Знајући за важност и симболику Његошеве капеле и Ловћена, Аустријанци су, током Првог свјетског рата, из Бококоторског залива бомбардовали ове светиње, а након капитулације Црне Горе, окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио је ексхумацију Његошевих костију, како би се његова Завјетна капела срушила и на том мјесту изградио споменик у знак аустријског освојења Ловћена. Митрополит црногорски, Митрофан Бан, покушао је да у име грађана Цетиња умоли окупатора да одустане од ове намјере. Митрополит није успио. Ексхумација је извршена и Његошеви остаци су након обављеног парастоса пренешени у Цетињски манастир.
Његошева црквица је разрушена и расписан је конкурс за изградњу споменика али ова идеја није остварена јер је Аустрија изгубила рат и створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године. Одлуком Светог архијерејског сабора и Светог синода Српске православне цркве, по предлогу митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића из 1920. године, Његошева капела имала се обновити. Пет година касније, Његошев завјет је по други пут испуњен, а извршио га је краљ Александар Карађорђевић, унук црногорског краља Николе. Освећене је извршио митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић. Ковчег су у обновљену капелу унијели краљ Александар Карађорђевић, чланови Владе и митрополит Гаврило.
По спуштању ковчега у саркофаг, одслужен је свечани помен. У саркофаг су спуштени комадић свилене Његошеве одјеће нађен при откопавању старе капеле и албанска споменица коју је краљ Александар скинуо са својих груди. За вријеме спуштања поклопца на саркофаг, краљ Александар је отпасовао своју сабљу, предао је краљици Марији, те положио на спуштени поклопац велику сребрну палмову грану да би након тога од краљице узео сабљу, извадио је из кора и положио на саргофаг да ту преноћи. Око гроба је постављена војничка стража. Ни током Другог свјетског рата Његошева капела није била поштеђена. Окупаторска италијанска војска је оштетила Капелу, али, срећом, причињена штета није била велика. Међутим, рушење Његошеве капеле до самих темеља није било дјело странаца. Општинска скупштина Цетиња донијела је, 1968. године, одлуку о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену по пројекту и изради Ивана Мештровића. Убрзо је Завод за заштиту споменика културе Црне Горе дао одобрење Општини Цетиње да “измјести капелу”.
Најумнији људи из цијеле земље су стали о одбрану Његошеве капеле, истичући да се мора поштовати владичин завјет. Као компромисно рјешење предлагано је да се маузолеј посвећен Његошу подигне на Цетињу. Ливада на Ивановим Коритима била је мјесто гдје треба премјестити Његошеву капелу. Светогрђе је убрзо услиједило и Његошева завјетна капела порушена је до темеља. Од 1974. године, на њеном мјесту се налази Мештровићев маузолеј.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
J E S M O ! ! !
… naravno da smo pod „proklestvom“ Njegosa, on je nesto (ne mnogo) pozeleo, „mi“ (komunci) su to „otpostovali“, … sto pre ispunimo njegovu zelju pre cemo se vratiti sebi, bogu Jednom, … Njegos je pre svega bio duhovna vlicina pa se ostalo, „vladika“, dzavnik, pesnik i „filozof“, … bio izdank nase (Srbi/Rusi) misli (kultre, znanja i obreda), koja je davno zapretanao, … voljom boga Jednog, sve nase se ponovo vraca (istina polako izlazi na videlo), bice ponovo Njegoseva kapela, dje je on pozeleo, sa SRECOM ! … aj’ zdravo, …
НЕМА ПОВРАТНОГ УДАРЦА У ОДНОСУ ИЗМЕЂУ ЧОВЕКА И ЗВЕЗДА !!!!!
ОВАЈ НАШ СВЕТ ЈЕ СИМФОНИЈА КОЈУ ЈЕ КРЕИРАО ГЕНИЈАЛНИ КОМПОЗИТОР- НЕ ВИДИ САМО ОНАЈ КОЈИ ТО НЕЋЕ ДА ВИДИ !!! ЧИМ НЕКИ „МУЗИЧАР“ ЗАСВИРА ПОГРЕШНУ НОТУ, А ТАКВИХ ЈЕ НАС И ПРЕКО ВИШЕ, ОДМАХ НАСТАЈЕ ДИСХАРМОНИЈА КОЈУ СВЕДОЧИМО ВЕКОВИМА! ХАРМОНИЈИ НА БАЛКАНУ, И У СВЕТУ ГЕНЕРАЛНО, ДОПРИНОСЕ ЉУДИ КОЈИ ПРИХВАТАЈУ СВОЈЕ МЕСТО У ЊЕМУ, КОЈИ ОСЕЋАЈУ ЕМПАТИЈУ ПРЕМА БЛИЖЊЕМ, ЉУДИ МУДРИ И ПРАВИЧНЕ, ДУБОКЕ СОЛИДАРНОСТ КОЈА БИ ТРЕБАЛО ДА СЈЕДИЊУЈЕ СВА БИЋА ! МЕЂУТИМ, ТО ЈЕ УТОПИЈА, СВЕТ НИЈЕ ТАКО УСТРОЈЕН, ЧОВЕК ЈЕ ГРЕШКА И РЕТКИ СУ ТРЕНУЦИ КАДА ЈЕ ДОСТОЈАН СЕБЕ И СТВОРИТЕЉА!!!!
ГОРКО ЈЕ ЧОВЕК БИТИ ДОК НАМ СРБСКУ КРВ ДО ПОСЛЕДЊЕ КАПИ, СРБСКЕ ОРГАНЕ, СРБОСЕКОМ „БРАТ“ВАДИ, И СА НАМА „БРАТИ“ У КЛЕЧКОЈ, ГОСПИЋУ, ЈАДОВНУ,ЈАСЕНОВЦУ,ЛОБОРУ, ЈАБЛАНЦУ, МЛАКОЈ, БРОСНИЦИ , УСТИЦИ, СТАРОЈ ГРАДИШКИ, СИСКУ, ЈАСТРЕБАРСКОМ, ГОРЊОЈ РИЈЕЦИ,ЛЕПОГЛАВИ, КРУШЋИЦИ……..
ГРЕШНИ СМО ДО БОГА, ЈЕР СМО ИМ ТЕ ЛОГОРЕ И ЗЛОЧИНЕ ОПРОСТИЛИ И ДОЗВОЛИЛИ ИМ ДА ИХ НА НАШОЈ НЕЈАЧИ ПОНОВЕ, ЈЕР СМО ИМ ПОНОВЉЕНЕ ЗЛОЧИНЕ АМНЕСТИРАЛИ, ЈЕР СМО ПОСТАЛИ КУКАВИЦЕ КОЈЕ ЋУТЕЋИ ТРПЕ , УМИРУ БЕЗ ЉУДСКОГ ДОСТОЈАНСТВА,У КРВАВОМ РОПЦУ,БОЛЕСТИ, НЕМАШТИНИ ……. ДОБРА И ПРАВИЧНА БОРБА ЈЕ ОНО ШТО СВАКУ СТВАР ЧИНИ СВЕТОМ И НА НАМА ЈЕ ДА БЕЗ ЈАДАЊА ИЗНЕСЕМО СВЕ ШТО НАМ БОГОВИ ШАЉУ !!!
КАПЕЛА НА ЛОВЋЕНУ, ПОТОПЊЕН МАНАСТИР СВ.АРХАНГЕЛА МИХАИЛА И ГРОБОВИ НАШИХ РАТНИКА ИЗ РАТОВА 1912-1918. КОД ВАЉЕВА , НАШИ ПОПАЉЕНИ И ОСКРНАВЉЕНИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ , ГРОБОВИ НАШИХ МУЧЕНИКА НА ПРОСТОРИМА „БРАТСКЕ НАМ“СФРЈ, КРАЈПУТАШИ, ПОРУШЕНЕ ШКОЛЕ…….НАШ СУ НЕОПРОСТИВ ГРЕХ СВЕ ДОК ИХ НЕ ОБНОВИМО И ПОНОВО ИЗНЕСЕМО НА СВЕТЛО ДАНА!!! НОВИХ ПРАВАЦА НЕМА, ПОСТОЈИ САМО ЈЕДАН: ОД СРБИНА, ПРАВОСЛАВЦА ПРЕМА СРБИНУ ПРАВОСЛАВЦУ, И СВИМ ДРУГИМ ЧАСНОМИСЛЕЋИМ, ДОБРОНАМЕРНИМ НАМ, ПОШТЕНИХ ЉУДИМА ! У СУПРОТНОМ ЋЕ НАС НЕСТАТИ, ПРЕВАСАХОДНО ЗАХВАЉУЈУЋИ НАШИМ НЕЗАЈАЖЉИВИМ, ГРАМЗИВИМ КВАЗИ ПОЛИТИЧКИМ ЛИДЕРИМА И ПОЛИТИЧКИМ ОЛИГАРХИЈАМА КОЈИ УСПЕХ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ ЛИТИЈА И СВЕНАРОДНОГ ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНОГ СРСБКОГ НАРОДА, МОНАШТВА И СВЕШТЕНСТВА МЦП, БЕСРАМНО СЕБИ ПРИСВАЈАЈУ !!!!!!
@Влатко
Све је тачно осим броја. Језерски врх срећом није скраћен 17 метара, јер садашња кота је 1657, та висина је на платоу улаза у маузолеј. Стара кота је била 1660, на мјесту гдје је био постамент црквице. Маузолеј је укопан у врх, не бих знао тачно колико. Демонтирањем маузолеја остаће рупа на врху, коју би требало испунити ловћенским природним камењем. Могло би добро да послужи моренско камење и материјал око језера. То би био озбижљан подухват који би захтијевао прецизни пројекат. Вријеме не би требало да буде фактор. Катедрале по Европи су грађене по више од 200 година. То би нам свима, што је неко већ рекао, колективна црногорска покора. Камен по камен, по полако. Исто тако и са маузолејем. Никаквог рушења. Поступна и детаљна демонтажа и подизање на другом мјесту. Ја предлажем Титоград, поред бронзаног Тита. Може и на Цетиње, па да пребаце онда и Тита на Цетиње. То је лакше, задужили би Кашћелана и Вуковића, а комби нека вози краљ Илир…
Податак да је Ловћен скраћен 17 м сам још давно прочитао у Побјединој публикацији Сумрак Ловћена. Ту су текстови наших писаца и умјетника који су се тада супростављали противзаконитом рушењу капеле. Између осали је и Фортуна, тј Килибарда док није конвертирао. Добро би било да Гојко сваки дан избаци по један такав текст на овом порталу, као и текстове Комнена Бећировића
Што се тиче маузолеја, треба га прослиједити Загребу и загребачким поунијаћеним црногорцима.
… Nami na dušu! Na dušu nama bez duše!
Baš je naš’o kome će na dušu!? Čudi me. Znao nas je kao niko!
Mogao je da predpostavi.
… Zavjetnu želju vladike prekršili !??
To možemo samo mi!
Pa se još pitamo nijesmo li prokleti!??
Jok, nijesmo!
Bruka smo svijeta.
Nesoji. Pa se još pitamo nijesmo li prokleti!????
… Svakog nam se dana kaže, pa jopet.
Заборавих линк кога ево
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
У Бога се надам да ће проклетство стићи све који учествовали у рушењу и подршци рушења капеле.
Од студентских дана се залажем за повратак капеле и Васкрс Његошеве Црне Горе. Дон Франциско је донио велике паре из Ватикана и понудио Владики Данилу Дајковићу, који је одбио и имао је једине масовне демонстрације у бившој СФРЈ. Али, изасланика Ватикна је примио тадашњи предсједник скупштине ЦГ. Паре су нуђене да би ЦГ се поунијатила.
Тито је ангажовао Ивана Мештровића да осимсли маузолеј и заврши оно што је започео 1916. године. Ловћен је скраћен за 17 м, а маузолеј када се гледа из ваздуха е у облику усташког слова U. Тада су Ватикан и Загреб ставили шапу на Ловћен Црну Гору и управљају преко домаћих издајника.
Srbi su je porušili 1925. godine.
Аустроугарска цареина руши Његошев храм на Ловћену.
Цијела прича из бечких архива.
Sjetih se dok ovo citam posjte Knjaza Nikole poznatom pametaru Suli Radovom,pita ga Nikola,Sula bojis li se,aSula mu odgovara,bojim se gospodaru,Nikola iznenadjen pita ,a cega Sula,da se na ovu potonju uru ne obrukam ! Ovi danasnji koji su protiv obnove kapele,ne znaju ni sto je bruka,a za cast I moral ne haju. Dogodine na Lovcenu.
„Његошев завјет: Јесмо ли под проклетством владике Рада?“
Naravno da smo pod prokletstvom! I bicemo sve dok se Jezerski vrh ne dovede u prvobitno stanje i podigne crkvica kakva je i bila. Ako neko ima prigovor da crkvica treba da ima prvobitnu formu bez postamenta kakva je bila prije austrijsko-hrvatskog divljastva)*, neka tako bude, ali to podrazumijeva demontiranje i uklanjanje mauzoleja i rekonstrukciju Jezerskog vrha u prirodno stanje. Drugog resenja nema. Svako podizanje crkvice pored onog cuda je samo sprdnja, veca nego sadasnja.
)*
Crkvica je tesko ostecena, ne u vrijeme borbi januara 1916, nego vise od 5 mjeseci poslije crnorgorske kapitulacije, kada je crkvica bombardovana topovima sa austrijske krstarice (imena se ne sjecam, ko zna moze da dopuni), koje je izvela hrvatska posada. Zasto se taj podatak krije i dan danas ne znam.