Његошева капела и њен значај за црногорски народ дубоко је утицала на развој културног и политичког живота у Црној Гори
1 min read
Пише: Удружење Васојевића Васо
Његошева капела на Ловћену, као симбол духовности и националног идентитета црногорског народа, имала је посебно мјесто у историјском и културном насљеђу Црне Горе. Изграђена по жељи владике Петра II Петровића Његоша, који је још за живота изразио жељу да буде сахрањен на врху Ловћена, капела је временом постала не само мјесто његове сахране, већ и симбол истрајности црногорског народа кроз вијекове.
Након Другог свјетског рата, комунистичка власт је прихватила симболику Његошеве капеле, препознајући њен значај за црногорски народ и његову вјерску и културну традицију. Управо зато, у првим годинама послијератне обнове Црне Горе, капела је била враћена у грб нове социјалистичке републике. Овај потез је показивао да су комунисти у почетку разумјели важност Његошевог насљеђа за национални идентитет Црне Горе, те су у грб интегрисали симболе који су одражавали историјски континуитет и културни значај.
Међутим, током 1960-их година дошло је до унутрашњих подјела унутар Савеза комуниста, посебно између оних који су тежили очувању традиције и оних који су подржавали радикалне промјене. На челу сепаратистичког крила које је тежило удаљавању од традиционалних вриједности стајао је Вељко Милатовић, комунистички лидер који је, са својим истомишљеницима, сматрао да би изградња модерног маузолеја на Ловћену симболизовала нову Црну Гору, ослобођену старих митова и традиција.
Под његовим утицајем, донесена је одлука да се Његошева капела сруши и на њеном мјесту изгради маузолеј по пројекту познатог вајара Ивана Мештровића. Ова одлука је изазвала бурне реакције у јавности, посебно међу традиционалистима, који су рушење капеле доживјели као ударац на национални идентитет и културно насљеђе Црне Горе. За многе је ово био чин разбијања историјског континуитета и симболичне везе са прошлошћу, а и симбол новог курса који се удаљавао од традиционалних црногорских вриједности.
Рушење капеле и изградња маузолеја такође су постали симбол ширих идеолошких подјела унутар црногорског друштва. Док су комунисти на власти тежили стварању новог националног идентитета у складу са социјалистичким идејама, многи грађани су видјели ово као негирање сопствене историје и духовности. Питање Његошеве капеле остало је до данас тема контроверзи и дубоких подјела у Црној Гори, одражавајући сталну напетост између очувања традиције и модернизације.
Тиме је слика Његошеве капеле и њен значај за црногорски народ дубоко утицала на развој културног и политичког живота у Црној Гори, постајући симбол сукоба између старих и нових вриједности, те између националног идентитета и политичких амбиција.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Smiješna je ta teza o sukobu tradicionalista i modernista. Ova teza izrečena na ovakav način može nekoga nedobronamjernog da navede na zaključak da su tada rušitelji Njegoševe kapele bili za modernizaciju i naprijedak Crne Gore, a tradicionalisti koji su se tome suprotstavljali bili kočničari i nazadnjacj. A ako bi ovako rezonovali u svim primjerima u svijetu, postavlja se pitanje da li bi recimo Grci trebali sravnat sa zemljom i ukloniti ruševne ostatke Akropolja, i u cilju modernizacije na tom mjestu izgradit nešto novo i mnogo impozantnije od novoga uglačanog mermera, kako doliči savremenoj Grčkoj i Akropolju.