Његошева писма: Ми смо извјестни и осироћели Срби (4)
1 min read
У једном од свјох првих писама, Његош се обраћа Јеремији Гагићу, 22. окотобра 1830.г., тражећи од њега утјеху и савјет од њега као од ”благоразумног Србина и истинског пријатеља покојног стрица ”, па му, поред исталог напомиње:
”Приложено писмо на г. Вучичевича, нарочито је назапечаћено да га видите напријед и Ви, те да берже и штогођ боље узнате наше стање и страхобе зато једино што смо извјестни и осироћели Серби, пак да га отпавите ”.
У својим писмима Његош на више мјеста исказује свој српски идентитет ( народни, национални ), иако понегдје прави терминолошку разлику између Црногораца и Срба. Али, ово не треба да буни, пошто он више пута, у истим тим писмима, разликује Црногорце од Брђана, и од Граховљана, па затим од Бокеза и Паштровића…итд.
У писму Николи Томаезеу од 21.априла 1848.г., Његош пита:
”Је ли кервавије странице у свемирској историји од церногорске? Је ли страшније, витешкије и дуже борбе међу неједнакостију јоште свијет видио него што је видио борбу церногроску посље паденија царства на Косову”?
Овим завршавамо кратак, али врло сликовит избор из обиља Његошевих писама, који потврђују његов српски и косовско-завјетни идентитет, којим се одликују и нама познатија, Његошева књижевна дјела.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
