Његошеве мудрости у стрипу: Објављен Горски вијенац Гезе Шетета

Ранији радови овог великог мештра стрипског цртежа и генија духовног стрипа, „Исус, реч божја“ („Препород“, 2015) и „Књига о Јову“ („Форма Б“, 2019), били су гаранција уредницима Предрагу Роћеновићу и Илији Мировићу да је управо Шетет она права особа, аутор који ће са пуним поштовањем интегрисати текст великог епа у (н)ову форму. Одлуци да се посао препусти баш Гези допринело је и сазнање да Шетет одавно снева о претакању свих великих дела домаће књижевности, од Нушића до Ћопића, у стрипове. Тако је, помало неочекивано, после великих библијских тема, овај сликар, цртач и илустратор добио прилику да се ка испуњењу свог дечачког сна запути донекле заобилазним путем – те да своје мајсторство докаже исцртавањем једног од највећих спевова исписаних на нашем језику.

Наравно, много се питања и недоумица поставило пред учеснике овог подухвата, не само због знакова питања који данас и у самој Црној Гори (где је чак избачено из школске лектире) прате ово Његошево дело, већ пре свега баш због величине литерарног предлошка и саме форме – епа сачињеног из дијалога, какав је врло тешко преточити у течан сликовит приказ.

Превагнула је одлука уредника и издавача да и на овај начин учине омаж великом претку, да његове вечне космичке мисли испеване у делу чија је хероика многолика, и на овај начин приближе младим нараштајима. И то баш кроз сјајни, реалистични цртеж Шетета, који је пасионирано посвећено, од речи до речи, у своје табле уносио стихове мудраца са Ловћена и визуелно их уобличавао на 140 страница – не би ли потом сам и туширао своје цртеже за ћириличко издање овог луксузно опремљеног стрипа.

Друго, латинично издање, носи и потпис Микице Ивановића, који је туширао Гезин цртеж оловком. Оба су тврдо укоричена, са упечатљивом насловницом велемајстора Жељка Пахека. Владика Данило, Вукови – Мандушић и Мићуновић, игуман Стефан, Хамза капетан, војвода Батрић и сестра Батрићева, тако су оживели под руком врсног цртача и наново се преселили из оригиналног, монументалног спева и школских уџбеника, и у цртеж, не би ли се кроз девету уметност Његошеве мудрости и вечне животне поуке лакше приближиле новим генерацијама.

У плану је већ и стрипска адаптација „Луча микрокозма“, вероватно у извођењу истоветне ауторске екипе, а издавачи кане и да примерак стрипа „Горски вијенац“, као и оригиналну таблу, поклоне митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу уз жеље за брзо оздрављење.

Прочитајте ЈОШ:

Србија у објективу аустралијског новинара

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: