Њемачки канцелар Вили Брант се поклонио жртвама нацизма у Варшави
1 min readНа данашњи дан, 7. децембра 1970. године западноњемачки канцелар Вили Брант, приликом службене посјете Пољској, неочекивано се поклонио, клечањем, пред спомеником жртвама нацизма у Варшави. Овај гест изазвао је опште одобравање широм свијета а Брант је наредне 1971. године добио Нобелову награду за мир. Био је то симболични врхунац његове политике попуштања и сарадње са земљама тадашњег Источног блока.
Посјета њемачког канцелара Вилија Бранта Варшави 7. децембра 1970. године у историји је уписана као тренутак напретка у њемачко-пољским односима. Тада је призната западна граница Пољске и тада је Брант пао на кољена.
За вријеме званичне посјете Варшави њемачки канцелар Вили Брант је посјетио Варшавски гето, положио вијенац на споменик жртвама нацизма, и клекнуо на кољена. Био је то непланиран и изненађујући гест којем није требало додавати велике говоранције. Касније је Вили Брант рекао да је урадио оно што људи и иначе раде када ријечи нису довољне.
Слика канцелара на кољенима обишла је свијет и у Немачкој изазвала бројне и различите реакције.
За тадашње комунистичке власти у Пољској овај чин је био неочекиван и њиме нијесу били сви одушевљени. У слику Њемаца, непријатеља и агресора, коју је његовала тадашња пропаганда, никако се није уклапао њемачки канцелар који клечећи моли за опроштај. Вјероватно због тога Брантов чин није ни изазвао велике реакције у Пољској. Тек 1989. године та слика је нашла мјесто у пољским уџбеницима.
Уосталом, тај чин и није био циљ Брантове посјете Варшави. Он се упутио у Пољску са циљем нормализације односа између двије земље. Наравно да је дијалог био од великог значаја за зближавање са Пољском. Границу дуж тока ријека Одре и Нисе, коју су нацртали савезници послије Другог свјетског рата, Њемачка до те посјете није званично признавала. То потврђује и Егон Бар, човјек који је осмислио политику Вилија Бранта: „Нама је било познато да без практичног признања границе на Одри и Ниси, која је у Западној Њемачкој представљала табу тему, никада неће доћи до немачког уједињења.“
У споразуму који је потписан 7. децембра 1970. године, Њемачка је први пут признала територијални интегритет Пољске. Вили Брант је урадио оно што су његови претходници оклијевали да учине – признао је границу на Одри и Ниси чиме је постало јасно да је Њемачка прихватила губитак источних територија.
За Пољаке је овај споразум био од велике важности. Први пут је Немачка признала западну пољску границу. А када је Вили Брант клекнуо пред спомеником жртвама нацизма, то је превазишло сва очекивања. Тај гест је постао симбол помирења у Европи – помирења Запада и Истока, Пољске и Њемачке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
па зашто данас Пољска од Немачке тражи 1300 милијарди долара ратне штете када се тај швалер за време 2ср а након НАТО бонвиван поклонио. Поклонио се да привуче Немцима Пољаке од Руса. Случајности не постоје.
Сличан вид кајања су добили и Амерички доморци од Сађана, Абориџини од наследника енглеских затвореника па ништа. Зашто их не обештете, врате територију на којој би могли да поврате бројност и културу, новчану одштету исл.
Докле више слепо ремитујемо западне ставове, а хоћемо боље да живимо