Њемачки медији „разапели“ Мереклову послије сусрета са Путином: Опсједнути грађењем непријатељске слике о Русији

Многи медији се понашају као да су из Средњег вијека и толико су опсједнути грађењем непријатељске слике о Русији, да им се и недавни састанак њемачке канцеларке Ангеле Меркел и предсједника Русије Владимира Путина у Москви чинио „чудан“, тврди бивши политичар, тренутно власник немачког портала „Нахденсајтен“ Албрехт Милер.

Милер, који је својевремено био савјетник двојице њемачких канцелара, укључујући и Вилија Бранта, тако коментарише претежно негативне медијске реакције недавног сусрета Ангеле Меркел и Владимира Путина.

Московски дописник листа „Зидојче цајтунг“ Зилке Бигалке, дан послије састанка Путина и Меркелове одржаног 11. јануара, објавио је чланак о предсједнику Путину, у коме наводи да је руски предсједник силом постигао оно што је одавно желио, додајући да је страшно и то што шеф Кремља тежи утицају, али одбија да преузме одговорност.

Брантов савјетник критикује њемачке медије

Са друге стране, немачки лист „Билд“ је критиковао „слабу канцеларку“, „која моли“ и која се ни у чему није успротивила „агресору“.

Бивши главни уредник портала „Ханделсблат“, а тренутно власник новог ресурса „Медија пионир“ Габор Штајнгарт је са жаљењем констатовао да „савезништво и пријатељство које се преносе са генерације на генерацију“ нестају, јер је Меркелова почела да маневрише између Истока и Запада.

Милер истиче да је Меркелова први пут од маја 2015. године посјетила Русију на позив предсједника Путина. На састанку је било говора о решењима бројних сукоба у региону, укључујући Либију и Иран.

„Њемачка канцеларка током разговора није направила никакве уступке Русији по питању санкција, а једино је стала у одбрану заједничког пројекта изградње гасовода ’Сјеверни ток 2‘, који је обустављен због америчких санкција“, наглашава стручњак.

Двије особе су водиле разуман разговор

Према мишљењу Албрехта Милера — чланци које су њемачки медији објављивали још прије састанка Меркелове и Путина су збуњивали читаоце.

Како каже — начин на који је Зигалке у свом претходном чланку у листу „Зидојче цајтунг“ ставио фокус на Путина, као на „некога ко извлачи корист из свјетских криза“, у потпуности је супротно ономе што Путин, са његове тачке гледишта, ради — „покушава да иступи у улози посредника у различитим кризама и да смири играче“.

Милер сматра да је састанак у Москви потпуна супротност ономе што се могло прочитати у чланку Зигалкеа:

„Што се тиче разговора између Меркелове и Путина, може се рећи да су двије особе разумно водиле разговор“.

За разлику од онога што би учинио свјетски „агресор“, Путин помаже у Либији и поздравља састанак о Либији који треба да се одржи у Берлину, а за који је заинтересована и Меркелова.

О претежно једностраној реакцији њемачких медија, Милер је рекао следеће:

„То се може схватити тек када вам постане јасно да су потпуно опсједнути сликањем своје нове непријатељске слике о Русији“.

Потпуно примитиван спољнополитички поглед

Немачки лист „Цајт“ огорчено је критиковао срдачан тон сусрета Меркелове и Путина и, како сматра, „неочекивано“ истицање заједничких тачака и „похвални“ говор Меркелове о активностима Путина и турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана у Сирији и Либији.

То показује, оцјењује се у тексту, у којој мјери америчка Влада оставља „вакум“ који попуњавају други играчи, као што су Турска, Русија и Иран. Аутори чланка такође страхују да Меркелова сада покушава да се договори са њима.

„Концепт ’вакуума‘ појавио се још раније у различитим варијацијама“, тврди Милер, додајући да је у вријеме када је њемачка страна водила политику усмјерену на смањење међународних тензија, такав концепт био апсолутно непознат.

„Овакав начин размишљања је толико старомодан, као да су људи учили спољну политику не у вријеме Бизмарка, него много прије, када нису познавали концепте као што су узајамно разумијевање и сарадња“, истиче Милер.

У чијем интересу ради Меркелова?

Милер је у суштини задовољан што је састанак у Москви одржан у „пријатељском духу“ и што је био „заснован на сарадњи“.

Међутим, како је рекао — Меркелова већ сјутра може да измијени свој пријатељски став, а Милер није сигуран „у чијем интересу она ради“.

„На примјер, одмах након посјете њемачке канцеларке Москви, министар спољних послова Њемачке Хајко Мас одлази на састанак у Париз, гдје је рекао да Иран сада не може да угрози нуклеарни споразум, као да га САД нису угрозиле тиме што су напустиле Споразум“, сматра Милер.

Бивши предсједник њемачке асоцијације „Атлантски мост“ Фридрих Мерц рекао је за лист „Велт ам зонтаг“ да је Русија ратоборна и да не доприноси успостављању реда. Милер тим поводом поставља питање — да ли и Њемачка игра такву улогу на Блиском истоку.

„Њемачка није сила која помаже да се тамо успостави ред, јер, када је реч о Сирији и Ирану, она је увијек заступала став Америке, све до убиства иранског генерала Касема Сулејманија“, подсјећа Милер.

(Спутњик)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: