ИН4С

ИН4С портал

Њемачки посланик о Србији: Завидимо вам јер нисте америчка колонија

1 min read
Хансјорг Милер, посланик парламентарне групе АФД у Бундестагу о Косову и Метохији, НАТО агресији и Европској Унији. Иако је већина земаља чланица ЕУ, међу којима је и моја Њемачка, признала независност Косова*, оно је, према Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН, покрајина са значајном аутономијом унутар Србије.

Хансјорг Милер / Фото приватна архива / Новости

Хансјорг Милер, посланик парламентарне групе АФД у Бундестагу о Косову и Метохији, НАТО агресији и Европској Унији.

Иако је већина земаља чланица ЕУ, међу којима је и моја Њемачка, признала независност Косова*, оно је, према Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН, покрајина са значајном аутономијом унутар Србије.

Признавање Косова* је извршено у вријеме док је тај дио ваше земље био под мандатом Савјета безбједности УН. Ту се ради о занемаривању међународног права, које је отворило врата паклу. Затворимо пакао и вратимо се праву, вратимо Косово* под резолуцију Савјета безбједности“, овако, у ексклузивном интервјуу за „Новости„, говори Хансјорг Милер, посланик парламенатарне групе АФД у Бундестагу.

Овај њемачки политичар додаје да је повратак питања КиМ „под капу“ свјетске организације једино исправно и поштено решење и према Уједнињеним нацијама и према Хелсиншком документу. Милер, како истиче, јасно осуђује агресију НАТО-а на нашу земљу 1999. и учешће Њемачке у њој, а на питање какво мјесто заиста заузима Балкан у политици Берлина и Брисела, одговара:

– Право мјесто Балкана у политици Берлина било би поштено партнерство, са шансом за развој балканских држава. Међутим, Брисел и Берлин слепо слиједе америчку политику, која, опет, иде само за својим интересима. Америка преко трајних немира на Балкану држи Њемачку и Европу потчињене себи, а Русију ван Европе.

* Рамуша Харадинаја у Берлину дочекују уз највише државне почасти. Какву поруку тиме Берлин шаље?

– Њемачка влада већ деценијама није способна да води спољну политику. Уместо тога спремна је да одигра своју улогу као америчка војска. Према томе, Берлину недостаје потребна компетенција за слање правих сигнала.

* Може ли се некако, у том свијетлу, променити њемачка спољна политика?

– Прво, Њемачка мора да стекне своју сувереност као држава. Тек онда може да уради оно што је неопходно и да одигра конструктивну улогу у Европи.

* Како оцјењујете улогу Ангеле Меркел у свијетлу дијалога Београда и Приштине?

Ангела Меркел не ради ништа што би било добро за Њемачку, а чини све што је добро за САД. Препоручујем јој да промјени држављанство и да се на следећим изборима у САД номинује као кандидат демократа. Тако би могла да на изборима побиједи Доналда Трампа и постане предсједник земље из њених снова.

* Како видите шансу Србије да у догледно време постане пуноправни члан ЕУ?

– Свака сиромашнија европска држава намјерава да се придружи ЕУ, са перспективом да искористи њемачка средства. Али снага њемачког пореског обвезника је већ исцрпљена. Због добробити моје земље и њених пореских обвезника, ја сам за неулазак Србије у ЕУ. И то је економски аргумент. Са политичке тачке гледишта, завидим Србији јер није америчка колонија, већ поносна држава.

Шта је добро, а шта недостаје у односима Србије и Немачке?

– Објективно, много тога недостаје. Посебно још јаче економске и политичке везе.

* Свједоци смо све видљивије кризе у ЕУ?

– Криза је последица њене централизације и тоталитарног приступа људима у државама чланицама. Постоје само два могућа исхода – или довршавање тоталитарне европске супердржаве, или обнова суверених националних држава.

* Управо су одржани избори за ЕП, може ли доћи до промјена?

– Нажалост, нисмо освојили довољно гласова да бисмо зауставили и преокренули изградњу тоталитарне европске супердржаве.

КОЛЕМБОР КОНФЕРЕНЦИЈА

Хансјорг Милер био је један од организатора Колембор конференције у Берлину, на којој је учествовао и професор Слободан Самарџић.

Према његовим ријечима, Конференцији је присуствовало и неколико посланика Бундестага. Цијела расправа се одвијала у знаку броја 19. Расправљано је, између осталог, о Версајском миру и његовом утицају на Њемачку у прошлом вијеку, затим о 1999. години и учешћу Њемачке у бомбардовању СРЈ, када је погажени устав ове земље. Учесници нису штедјели ријечи критике према званичном Берлину, како је казао проф Самарџић.

Прочитајте још:

Одбрана Светиња: Не дирај трагове небеске светлости 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy