Њујорк тајмс: Вучић све више личи на Путина

Српски предсједник Александар Вучић је све ауторитарнији лидер који по много чему подсјећа на Путина, пише Њујорк тајмс.

Фонтана на београдској Славији преливала се у бојама Русије, церемонијална артиљерија је одјекивала палатом, а десетине хиљада Срба пристигло је у аутобусима из читаве земље да у четвртак поздрави руског предсједника Владимира Путина.

То што је све изгледало као дочек краља, а не као типична посјета страног државника, можда је последица чињенице да ово нису обична времена за Србију која се још једном нашла растрзана између Истока и Запада.

Некадашња Југославија успјела је да остане ван совјетског блока, иако је номинално била уз њега. Данас се та стратегија, док се захуктава надметање за политички и економски утицај у Европи, одједном чини релевантном.

Србија је, у покушају да се придружи Европској унији, а да истовремено очува везе са Москвом, поново у игри, а тачка ослонца овог балансирања између Истока и Запада је српски председник Александар Вучић, све ауторитарнији лидер који по много чему подсјећа на Путина.

„Веома је необично, нарочито у демократијама, да влада организује масовни митинг за дочек страног великодостојника“, каже Вук Јеремић, лидер опозиционе Народне странке и некадашњи предсједник Генералне скупштине Уједињених нација.

Вучић је, додао је Јеремић, играо на то да ће западњачки лидери видјети гомиле људи које славе док он дочекује руског вођу и „постати још толерантнији према његовом аутократском понашању, надајући се да он не одустане од званичне обавезе Србије да се придружи ЕУ“.

То је отворило прилику за Русију која у Србији види потенцијалну мету за инвестирање, нарочито за снабдијевање природним гасом.

Путин је изричито нагласио важност нових економских споразума, а аналитичари кажу да би он приватно могао да изрази запрепашћење упорношћу Београда да се придружи Европској унији.

Путин је на конференцији за штампу објаснио да ће у Србију стићи још руског гаса, али је искористио прилику и да истакне дугу историју руско-српских односа.

„То су снажни, стабилни и дубоки коријени – руски и српски народ одувијек су били духовни блиски“, рекао је Путин и додао да „ако смо заједно, побједа нас чека“.

Србија за Москву представља братски културни простор утемељен на заједничким словенским коренима и православној вери.

„Свијет постаје црно-бијели“, каже Бошко Јакшић, политички колумниста из Београда. „Бојим се да када је ријеч о Србији, Путин користи Косово и гас да извезе свој политички модел.“

И заиста, да би Србија у будућности приступила Европској унији, што се свакако неће десити ускоро, мораће да начини компромис када је ријеч о Косову за које је Путин рекао да интензивира тензије у региону.

Косово се од Србије отцијепило деведесетих година под крилом НАТО бомбардовања. Русија никада није признала независност Косова и још увијек у потпуности подржава Србију.

А у Србији су наклоњеност Русији и дивљење Владимиру Путину све дубљи и снажнији. Према подацима анкете коју је спровео београдски лист Политика, Путин се нашао на врху листе страних политичлара којима се највише вјерује, уз 58 одсто подршке.

Чак и прије него што је стигао, чинило се да је Путин свуда. Билборди на аутопутевима поздрављали су „драгог пријатеља“ Србије. Његово лице штампало се на мајицама, шољама, па чак и доњем вешу. Док је обилазио Београд са Вучићем, све вријеме се вртјела руска национална химна.

Последњих година у Србији је основано више од стотину проруских медијских и невладиних организација, према подацима Центра за евроатлантске студије из Београда. У истраживању „Русификација Србије“ Јелене Милић, директорке центра, наводе се покушаји Москве да подрива јавну подршку европским интеграцијама и одложи приступ Србије Западу.

„Све је више доказа да се неки чланови ‘Путиновог оркестра’ финансирају директно из Москве“, написала је Милићева.

Србија је круцијална транзитна тачка у плановима Русије да продужи гасовод Турски ток за снабдијевање природним гасом преко јужне Европе. Руске инвестиције у Србији већ су надмашиле цифру од 4 милијарде долара, рекао је Путин за Политику.

Како би нагласио важност културних веза двије земље Путин је у Београду обишао и обновљени Храм Светог Саве, једну од највећих православних цркава на свијету, а пред храмом се окупило више од 100 000 људи како би поздравило руског лидера.

Многима од тих људи, ипак, понуђен је подстицај да дођу и присуствују скупу, у виду, рецимо, пет литара млијека. Пријављено је и да су некима пријетили губитком посла уколико не дођу на скуп.

Ово окупљање у потпуној је супротности од скупа одржаног претходне вечери, када је десетине хиљада људи прошло истом рутом, до исте цркве, у знак сјећања на српског политичара Оливера Ивановића који је убијен на Косову прије годину дана.

Његове убице још увијек нису пронађене, а убиство Ивановића постало је један од главних аргумената против Вучића кога оптужују да ствара атмосферу страха која подстиче политичко насиље.

Већ више од мјесец дана, по леду и снегу, десетине хиљада Срба излази на улице и протестује.

„Ми се у овој земљи сваког дана суочавамо са лажима и пријетњама“, каже једна од организатора протеста, Јелена Анасоновић (24). „Мислим да се за демократију, истинску демократију, треба борити сваког дана.“

Јакшић истиче да је Косово у сржи балансирања које Вучић покушава да изведе.

„Све почиње са мајком свих проблема, а то је Косово“, каже Јакшић.

Чак и да Вучић успије да постигне мир са Косовом, додаје Јакшић, то би могло бити науштрб демократије у Србији.

„Ја сам против Вучића због његовог ауторитаризма“, каже Јакшић. „Он стално говори о свом великом пријатељу Путину, великом пријатељу Орбану, великом пријатељу Ердогану. Можете закључити много тога о њему по томе ко су му пријатељи.“

Русија је и даље упетљана у заврзламу око промјене имена у Македонији која себи утабава пут за приступ ЕУ и НАТО-у, што ће представљати губитак за Кремљ на Балкану. Иако Србија нема у плану да се придружи војном савезу, Москва не жели да било шта препусти случају.

Уколико Русија пристане на план који још увијек није дефинисан до краја, посматрачи кажу да ће и тај пристанак имати цену. Русија би то могла да, на примјер, искористи као аргумент у прилог признавању Крима као руске провинције.

Већина Срба, међутим, не жели да пристане ни на какав компромис када је реч о Косову.

Дејан Гарић (43) бави се продајом сувенира са Путиновим ликом на киоску у близини Калемегдана, старе тврђаве која гледа на ушће где се спајају Дунав и Сава.

„Путин није признао Косово и то је веома важно за нас“, каже он. Он је бивши војник који је учествовао у рату и присјећа се како су „Руси били једини који су нам помагали“.

Он је са југа Косова и вјерује да ће његов родни крај једног дана поново бити дио Србије.

Једна мајица коју је продавао на киоску добро је сажела ово осећање. Путин је на њој носио наочаре за сунце, а порука је била исписана на српском и руском.

„Косово је Србија“, писало је. „Крим је Русија.“

Извор: Нови Стандард

Њујорк тајмс/Недељник, 18. јануар 2019.

Аутори Марк Сентора и Ник Мекфаркар

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: