Њујорку пријети највећа опасност у његовој историји

Њујорк, који има скоро девет милиона становника и велике културне, историјске и финансијске ресурсе, брзо се приближава опасној зони климатских промена.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) сврстала је овај град међу десет у свету који су изложени највећој опасности због пораста нивоа мора и предвиђа да ће до 2070. године чак 2,9 милиона људи и имовина у вредности од 2,1 билиона долара бити погођени поплавама изазваним олујама. Ураган Сенди, који је имао погубне последице, само је један “симптом” глобалног загревања и прво упозорење на опасности које се могу очекивати у будућности.

Ураган Сенди је ударио без милости. Олујни ветрови обарали су дрвеће и струјне водове, разбијали аутомобиле и уништавали куће. Водени “зидови” рушили су бране, гутали куће и паралисали саобраћај.

За само неколико сати хиљаде домаћинстава у Њујорку остало је без струје. Процењује се да је у хаосу изазваном невременом град изгубио 25 милијарди долара због обустављања рада.

Ма колико ураган Сенди био ужасан, он је само делић онога што ће задесити будуће генерације. Док је већина најстаријих Њујорчана доживела само један ураган таквих размера, њихови унуци могу да очекују да ће доживети најмање 20.

Осим што утичу на повећање нивоа мора и раст температуре, климатске промене доприносе да олује постану жешће. У условима када се земља све више загрева, у атмосферу доспева више водених испарења – погонског горива олуја.

Како се океани буду загревали, а лед на Северном полу буде топио, ниво мора ће расти, а поплаве ће бити све чешће. На крају ће читави делови Њујорка бити потпуно потопљени.

Од средине 1800-тих година, ниво воде у близини Њујорка порастао је за скоро 3,5 метара. Самим тим, вероватноћа да ће опасни таласи савладати менхетенску брану данас је 20 пута већа него пре 170 година.

Менхетн није једини угрожени део Њујорка. Велики делови Бруклина и Квинса такође су изложени великом ризику од поплава. Подручја високог ризика су и неки од крајева који се најбрже развијају, попут Лонг Ајленд Ситија, Квинса, Борум Хила и Бруклина.

У тим областима су смештена и најважнија транзитна чворишта. Делови аеродрома “Џон Ф. Кенеди” и “Лагвардија” налазе се само 60-180 центиметара изнад нивоа мора. Олује често стварају поплавне воде више од тога – таласи урагана Сенди били су високи 4,2 метра.

Плаже у тим областима ће дословно нестати. Стручњаци тврде да је “ерозија обала на дужи рок 100 одсто вероватна” у Кони Ајленду, Бруклину, Рокавејзу, Квинсу, Саут Шору, Статен Ајленду.

Њујорчани ће бити суочени са екстремним температурама.
Мораће да се навикну и на врућине. Очекује се да ће просечна температура у периоду јун-август до 2070. износити 33 степена, док сада износи 27 степени. Сваке године у врућинама страда 2.000 Американаца, а највише смртних случајева има у највећим градовима и већини сеоских подручја.

Глобално загревање је почело у 19. веку.

И док се већини људи то баш и не допада, појединим врстама топлота баш прија. Ту спадају инсекти, који се размножавају на топлоти, а спавају када је хладно.

Климатске промене ће утицати и на исхрану, јер ће се промена температуре негативно одразити и на фарме стоке.

У наредних неколико деценија, загревање воде ће отерати локалну популацију лососа, које Њујорчани радо користе, а нестаће још неке локалне врсте рибе. Њих ће заменити гргечи, којима прија топлија вода.

Ниједна врста биљака и животиња, које живе у шумама у околини Њујорка, неће преживети повећање температуре. Изумирање врста у планинама Едерондакс и Кетскилс почеће већ 2050. Један од планова за спасавање највећег америчког града је и зелена тампон-зона, коју творци називају “Великим У”.

План данске компаније “Бјарке Ингелс” предвиђа окруживање доњег дела Менхетна вештачким насипима, вртовима и зеленим брежуљцима укупне дужине 16 км. За пројекат “Велико У” већ је одобрено скоро 350 милиона долара државних средстава, а изградња треба да почне у наредних неколико година.

Пројекат за део Бронкса Хантс Поинт “Хантс Поинт Лајфлајнз” обухвата изградњу брана и система за транспорт намирница у град воденим путем, ради прилагођавања порасту нивоа мора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: