НКТ и синдром ноја

Пише: Дамјан Абрамовић

Нијесам доктор, нијесам стручњак за пандемије и заштите од истих, правник сам по струци, али обзиром да се у нашој држави свак бави свачим дао сам себи за право да прокоментаришем НКТ (Национално координационо тијело).
Доласком короне појавили су се људи са плавим маскама, озбиљним изразом лица, чврсто ријешени да се суоче и побједе тог невидљивог непријатеља.

Нећу се бавити саставом те дружине,чија компетентност је под великим знаком питања. Бавићу се се само очигледним резултатима њиховог дјеловања.

Као прво, економија је на респиратору, чека нас тешка зима. Неодрживост буџета, смањење плата у јавном сектору, смањење пензија.Обзиром да смо зависници од увоза смјеши нам се период озбиљног сиромаштва.

Као друго,приватни сектор је уништен. Угоститељство, туризам, трговина су на историјском минимуму који се може поредити са ратним годинама, и то оним за вријеме свјетских ратова.

Као треће,незадовољство народа је близу историјског максимума, близу оног 89’године. Свештенство,доктори ,професори, војници,студенти, спортисти, изневјерени народ су на ногама, чека се иницијална каписла да та маса експлодира и исказе своје незадовољство стањем у друштву.

Као четврто, вирус корона се неконтролисано шири. Кластери цвјетају широм Црне Горе, од Рожаја до Улциња,од вртића до болница.

Мислим да је крајње вријеме да се запитамо у ком правцу идемо.

НКТ ме подсјећа на ноја који сусрећући се са опасношћу забија главу у пијесак , мислећи ако он не види проблем, проблем не види њега.

Мислим да треба да их упозоримо на одговорност према свом народу. То што они хвале своје одлуке и поносе се истим не значи да народ вјерује у то. Демантује их стварност.

Демантују их на стотине љекара, професора и других који учествују на литијама којима свештенство исказује незадовољство због доношења срамног закона. Губећи контролу над ситуацијом хватају се као утопљеник за сламку подржавајући бруталне полицијске акције у разбијању скупова, вјероватно све свјеснији да ће их та сила на крају бранити од народа који воде у амбис.

Кажу, знају одакле долази вирус, и како га неодговорни грађани импортују. Међутим затварањем границе са Србијом, а отварањем граница са заједничким сусједима отвара се могућност неконтролисане импортације.

То их чини директно одговорним за неконтролисано ширење вируса.

Све је под контролом кажу, систем је спреман, док стотине љекара отказују послушност и исказују незадовољство ситуацијом у здравству. Никшићки градоначелник чак изјављује да се неће лијечити код тих неодговорних доктора, мада не знам код којих ће обзиром да су скоро сви отказали послушност.

Данас у Црној Гори имамо сукоб између “струке” која руководи и праве струке којом се руководи. Имамо струку са “синдромом ноја”. Струку која не види шта се дешава око њих. Слушајући их стичем осјећај да су отуђени од народа , отуђени од својих колега . Мада, то је већ њихов проблем. Наш проблем постаје,ако прихватимо да слиједимо “нојеве”.
Обавеза нам је да их упозоримо да се не играју нашим и здрављем наших породица.

Морају да буду свјесни да их чека одговорност пред овом масом “неодговорног”народа која је преплавила црногорске улице. Симовићу, Мугоша,Бегићу и остали будите сигурни да ћете положити рачуне за резултате вашег дјеловања. Џабе гледате у полицију и оправдавате њихову бруталност вјерујући да ће бити тампон зона између вас и оних које сте својим дјелима довели у опасност и заблуду.

Деведесет процената исте те полиције је уз свој народ. Врло брзо поред часних љекара, професора, студената,спортиста наћи ће се и велики број имена часних припадника полиције.

Зато “нојеви”, извуците главе из пијеска,скините маске и осврните се мало око себе,треба да будете инструмент народа а не власти, јер као што видите, немате ауторитета,мјере вам немају смисла, литије се настављају на челу са часним љекарима, вашим колегама и правом струком којој није глава у пијеску него чврсто стоји на кичми док корачају поносно уз свој народ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: