Нобеловац Хандке: Хтио бих да видим Дунав и Мораву, да попијем чашу српског вина

Тако, о својом намерама и стремљењима, ових дана, ексклузивно за „Новости“, говори нобеловац Петер Хандке. Сви су изгледи да ће жеља ускоро да му се оствари. Ванредне мере полако попуштају. С великим надама очекује се одлука да се од средине јуна поново отворе европске границе. Таман да се бриселска одлука поклопи с пишчевим плановима.

“Мислим да одем мало до Србије, крајем јуна, можда, или почетком јула. Пут ће ми организовати пријатељи“, открива Хандке за Новости.

“И мало виших мисли и узвишених варијација на исту тему. Хтео бих да будем другде, али не и да путујем! Па ипак, лепо је путовати. Засада, најлакше је кроз Европу аутобусом. И најдуже. Авиони се још нећкају. Моји пријатељи из Салцбурга у Београд иду баш друмом. Волео бих и ја. Али, стигле су ме године. Дуг је то пут.“

Авионом ће.

Колима је занимљиво. Узбудљиво је кад промичу предели, а дестинација се лагано приближава. Циљ се полако материјализује. Чим се уђе у Словенију његовог порекла, све већ постаје домаће. Мирис бивше Југославије, пишу Новости.

“Лепо речено!“

До сада, откако нас је закључала пошаст короне, успео је да отпутује само до петнаест километара удаљеног Париза. С маском, у превозу.

“Отишао сам пре неки дан, први пут после два месеца. Тужан је Париз. Стигао сам око осам сати увече. Нигде није могло да се оде. Чак су и паркови били затворени, а клупе недоступне. Разочаравајуће је све то.“

Сви су у париском региону и даље под посебним режимом. Вирус зуји око нас. Паркови су откључани тек овог викенда, терасе ресторана биће отворене у уторак. Престоница се успорено буди.

“Овде у Шавилу можемо бар да одемо до шуме – погледала га је звезда Даница у његовим редовним активностима.“

Кад вас Хандке пита како сте, а ви одговорите добро, може да вас изненади питањем да му објасните због чега сте добро. Заиста, како смо?

“Добро сам – објашњава прецизно Хандке своје стање.Гледам ласте на небу.“

И одмах пита:

“Како се кажу ласте на српском?“

Па се брже-боље сети, и сам одговори на своје питање:

“Ластавице!“

Сећа се, још, словеначког.

Не може се разговор водити од умилног птичјег поја.

“То су косови. Много их овде има.“

Милопојем надјачавају и реч нобеловца.

“Какву грају праве ове птице!“ – радостан је у свом рајском окружењу.

То је, засада, врхунац који може да се добије од овоземаљског живота.

“Враћам се ленчарењу!“

Није ова корона ни за оловку.“ Не желим да налазим прибежиште у писању. Писање, ипак, мора да буде потреба која долази изнутра.“

Лепо је срести се. Али, неком другом приликом. Дистанца је и даље главна реч у савременом париском речнику. Та чаша вина, биће, ипак у Београду.

“Славићемо без престанка!“

До скорог виђења, на српском.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: