Нојева барка

Пише: Горан Шћекић

Судбина грађана мале Црне Горе је таква да све више личимо на планету Земљу.

Кад је на једном крају Црне Горе дан, на другом је мрак. Кад некоме сване, другоме мора да мркне. Тако је и на претходним парламентарним изборима неким грађанима свануло, а некима мркло, заједно с владајућим режимом. Зато Црна Гора никада неће бити срећна земља док свим грађанима не сване. А да би то постигла, нова влада мора дебело да се потруди. Дух спектакуларног потписивања споразума три побједничке коалиције још одјекује Црном Гором. На конститутивној сједници Скупштине Црне Горе предложен је и истога дана изабран за предсједника парламента Алекса Бечић.

Затим су прикупљени потписи свих посланика парламентарне већине, којима је за мандатара будуће владе предложен професор Здравко Кривокапић. Предлог је одмах предат предсједнику Црне Горе. А предсједник, губитник на парламентарним изборима, сада одуговлачи с процедуром, дајући тиме простор својим манипулаторима.

Највећи притисак манипуланти одлазећег режима врше на једног од потписника споразума Дритана Абазовића.

„Не помаже вода, мајко, са корита Миловога”, ријечи из ове пјесме јасно поручују да Дритана Абазовића ничим не могу купити, нити одвратити од обећања која је дао својим гласачима.

Док трају преговори о новој влади, одлазећи владајући режим користи сваки тренутак и сваку прилику да минира споразум три коалиције. Ових дана имали су прославу дана МУП-а Црне Горе. Прослава је организована тајно, под сумњивим околностима, и неколико дана прије датума прославе. Полицијски скуп више је личио на састанак тајних кланова, или кловнова, на коме су се чуле заклетве на вјерност Милу и партији.

На крају полицијске каријере пракса је да шеф полиције добије пиштољ на поклон.

Али када је у питању Вељовић, е то мора бити изузетак. Он ће, умјесто пиштоља, добити чету полицајаца на поклон, да их носи кући. Тако му је барем обећано.

На претходним парламентарним изборима очигледно је Бог умијешао прсте, и тако поклонио грађанима побједу чекану 30 година. С тим изненадним поклоном се нико не смије играти.

Преговори о новој влади се одуговлаче, јављају се сумње без аргумената, али се изборна воља грађана сасвим сигурно никада не може промијенити. Зато се морамо сјетити једне старе приче о бродоломнику који се молио… Насукан, сам на стијени, бродоломник се молио Богу да га спаси. Послије извјесног времена, у мору се појави празан чамац кога су донијеле морске струје.

Бродоломник није обраћао пажњу на чамац, већ се и даље молио Богу да га спасе.

Исцрпљен, жедан и гладан, бродоломник није издржао.

Одвајајући се од живота, питао је Бога зашто га није спасио.

А Бог му је одговорио: „Неколико пута сам ти слао чамац, а ти ниси желио да допливаш и уђеш у њега”. Тако је управо и с преговорима побједника на парламентарним изборима.

Добили су побједу, њихово је само да уђу у нову владу.

Надам се да они неће пропустити чамац који 30 година чекају грађани Црне Горе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: