Нокиа поп-културна икона и господар рингтонова
Универзитет Аалто у Хелсинкију покреће Архив дизајна Нокије – онлајн портал који приказује пионирску историју легендарног финског произвођача мобилних телефона.
Током прве фазе мобилне историје, компанија која је била краљ формалног проналаска и смјелих нових идеја била је финска „Нокија“.
Мобилни телефони које смо некада вољели, а онда остали без њих, почаствовани су онлајн архивом која открива историју најпродаванијег бренда мобилних телефона.
„Сви се сјећају своје прве Нокије“, каже Марк Мејсон, који се придружио дизајнерском тиму телекомуникационе компаније још на њеном врхунцу. „Када изговорите име, неминовно се буди сјећање.“
Може да звучи као претјеривање, али није – 1998. године, финска компанија за потрошачку електронику била је најпродаванији бренд телефона на свијету, са 40 одсто удјела на светском тржишту.
Нокиа је допринијела четвртини привредног раста Финске између 1998. и 2007. године.
Културни утицај Нокије биће први пут препознат 15. јануара када онлајн Архива дизајна компаније буде објаљена.
Фински универзитет Аалто је преузео архиву и учиниће је доступном на посебном порталу.
„Нокија је била једна од првих телефонских компанија која је заиста нагласила дизајн и разликовала се од других брендова по много чему“, наводи Џонатан Бел, технички уредник часописа Волпејпер. „У свијету прије Епла, Гугла, па чак и Самсунга, они су стајали изнад свих осталих играча.“
„Нокија“ је такође била први произвођач мобилних телефона који је подржавао слање СМС порука, а тастатуре телефона су биле савршено дизајниране за то.
Господар рингтонова
Нокијина фабричка мелодија звона – Гран валс из 1902. године Франциска Тареге – била је толико свеприсутна током деведесетих и двијехиљадитих да су птице научиле да је пјевају.
Године 2009. објављено је да се мелодија чује око 1,8 милијарди пута дневно широм свијета – што је еквивалентно 20.000 пута у секунди.
Мејсон, који је радио у „Нокији“ 20 година, каже да је то било фантастично вријеме за креативност.
„Рано смо усвојили принцип дизајна који је људе ставио у центар. Наша мантра је била технологија за човјека, а ‘Нокијин’ слоган је био Повезивање људи (‘Цоннецтинг пеопле’). Све што смо радили било је око тога. Чак је и тастатура била закривљена као осмјех Мона Лизе. Када је погледате, узврати вам осмјех.“
Архива Универзитета Аалто открива двоке деценије историје компаније укључујући маркетиншке слике, скице, профилисање тржишта и презентације које пружају нови увид у оно што је некада била једна од најиновативнијих компанија на свијету.
Иако је Универзитет Аалто обрадио 700 експоната, који датирају од раних деведесетих до 2017. године „Нокија“ може да прати своју историју до фабрика целулозе 1865. године.
Много прије него што је еволуирала у мултинационалну компанију која је радила све, од снабдијевања струјом до прављења гумених чизама.
Међутим, архива има око 20.000 датотека, што износи око 960 ГБ података. Све је лиценцирано од стране „Мајкрософт мобајла“ након што је амерички гигант купио „Нокију“ 2014. и несрећног преласка на Виндоус фон оперативни систем. Ово је трајало једва три године, прије него што је име Нокија поново враћено у финске руке.
Нокија телефони се поново производе од 2016. године, а производи их ‘Хуман Мобиле Девицес’ – ХМД – фински независни произвођач мобилних телефона, који углавном чине бивши запослени у „Нокији“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
