Noseći krst učimo se ljubavi
Katiheta Branislav Ilić, urednik portala Kinonija
„Dođite svi narodi i blagoslovenom se drvetu poklonimo, jer njime je ispunjena večna pravda: jer koji je drvetom prevario praoca Adama, sada je krstom prevaren, oboren je, pao je i sunovraćen, jer je u mukama držao Carevu tvorevinu. Otrov zmijin je krvlju Božijom umiven, osudom Pravednika je kletva razorena, kada je nepravednim sudom Pravednik osuđen. Drvetom krsta je trebalo rajsko drvo isceliti, i stradanjem Nestradalnog na drvetu krsta, razrešiti stradanje osuđenoga (čoveka). Zato slava Hriste Care tvome o nama mudrome promislu, kojim si sve spasao, kao blag i Čovekoljubac“ (Slava i sada na Gospodi vozvah, iz službe praznika Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta).
Ovako crkveni pesnik veliča Časni i Životvorni Krst Gospodnji, kao simvol naše vere i oruđe čijom se silom i slavom spasavamo. Krst i Vaskrsenje čine dvojednu i nedeljivu celinu. Kroz celokupnu istoriju ljudi su se pitali kako to da krst koji je bio oruđe za izvršenje smrtne kazne, primenjivane nad najvećim razbojnicima i zločincima, sad odjedamput, za nas hrišćane postaje sila Božja i istinsko znamenje Božjeg čudotvornog prisustva i dejstva među nama i u nama. U Crkvi se sve zbiva u znaku Krsta; u bogosluženju se osenjujemo znakom Krsta, van bogosluženja isto tako – u svakoj prilici. Time mi ne prizivamo samo pomoć Božju nego i realno dobijamo blagodat, snagu i blagoslov od Gospoda. Naša pomesna Crkva je, vaistinu, blagoslovena činjenicom da se čestica Časnog i Životvornog Krsta danas čuva u Cetinjskom manastiru, od čijeg osnovanja i izgradnje se ove godine navršava 540. godina.
U nedelju po Vozdviženju, u jevanđelskom čteniju slušamo o važnosti nošenja krsta što je i sastavni deo hrišćanskog etosa i života. Ovom jevanđelskom perikopom Crkva nam otkriva značenje hrišćanskog podviga: „Ko hoće zamnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mt. 16, 24). Uzimanje svoga krsta, odricanje od sebe grešnog i nečistog, kao i sledovanje za Gospodom – osnova je hrišćanskog podviga koji nam Crkva otkriva. Svaki čovek da bi započeo istinski hrišćanski život, mora prići Hristu, sledovati Mu i naučiti se od Njega: „Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim“ (Mt. 11, 29).
Kako da nosimo svoj krst? Mnogobrojni sveti oci i učitelji Crkve, govore da je, pre svega, potrebno da se naoružamo trpljenjem, a trpljenje je, prema rečima Svetog Jovana Lestvičnika, „priprema sebe na očekivanje svakodnevnih nevolja“. Živimo u vremenu koje sobom nosi veliku užurbanost i individualizam, što za krajnju posledicu ima otuđenost od drugih ljudi, a vrlo često i od Boga. Nošenje krsta podrazumeva podvig žrtvene ljubavi prema svima, prema svakome čoveku koji se nađe na našem životnom putu. Kada kažemo ljubav, ne misli se na ljubav rečima, već na iskrenu i žrtvenu ljubav koja je delima potvrđena. Nažalost, danas su reči volim te, izgubile na težini, olako se izgovaraju, a sa druge strane, sve ređe se potvrđuju konkretnim delima. Voleti nekoga uvek podrazumeva (po)dvig, iskorak i pokret, a neretko i ustajanje iz komfora u koji smo se usled svoje samodovoljnosti uljuljkali. Ljubav je imperativ, a nošenje krsta koje nije potkrepljeno delima ljubavi, ne vodi ka cilju. Nošenje krsta je žrtva i podvig prema bližnjima. Čovek današnjice za sve, pa i za smernice duhovnog života, traži recept i nekakva gotova ili instant rešenja. Na pitanje kako znati da li je naše nošenje krsta utemeljeno na pravim osnovama i trasirano dobrim putem, sami sebi možemo dati odgovor. Ako smo svoj život sagledali očima jevanđelja i večnih vrednosti, ako istinskom ljubavlju grlimo svakoga čoveka, ako se klonimo greha, a držimo vrline, ako naš put ka Gospodu vodi preko drugog čoveka, onda je naše nošenje krsta blagosloveno i plodonosno.
U danima poprazništva praznika Vozdviženja, Crkva pred nas iznosi presvetli primer Svetog Irineja episkopa bačkog ispovednika vere i Svetih mučenika bačkih, čiji prenos moštiju proslavljamo 19. septembra / 2. oktobra. U ovaj praznični dan, svekolika punoća Eparhije bačke, sabira se u ime Božje i predvođena svojim predstojateljem proslavlja patron, odnosno molitvene pokrovitelje. Život i delo Svetog Irineja episkopa bačkog ispovednika vere, primer je nepokolebivog i istrajnog nošenja životnog krsta. Sveti Irinej je noseći svešteni omofor arhijerejskog služenja postojano nosio svoj, ali i krst poverenog mu sveštenstva i vernog naroda. Bivajući episkop Crkve Hristove u teškom vremenu, do danas nam je ostavio snažnu poruku da u delima ljubavi i nošenju krsta koji je stavljen na naša pleća, nema kolebanja i odstupanja. Ovaj novoprojavljeni ugodnik Božji je i u najtežim trenucima svoga života, postojano nosio krst, srcem i usnama moleći se za svakoga čoveka, pa i za one od kojih je stradao i bio (pro)gonjen. Njegovo ispovedništvo vere i spremnost da i život svoj položi za Gospoda, svedoči da je seme reči Božje u njegovom srcu i vaskolikom biću, našlo plodnu zemlju i rodilo mnogostruke plodove. Vaistinu, on je bio istinski krstonosac i hristonisac, ali i svedok da svako vreme rađa nove svetitelje.
Ugledajući se na pomenute svetitelje, a osnaženi silom Časnog i Životvornog Krsta, odbacimo iz svoga života greh i svaku nečistotu a prigrlimo vrlinu. Obratimo pažnju na ljude koji nas okružuju, oni su naša večna braća i sabraća, oni su nam od Boga darovani. Ne zaboravimo, u našem životu nema suvišnih i nebitnih ljudi, jer je svaki čovek bogoliko biće. Ako pravilno nosimo krst i sledujemo Hristu, sve životne teškoće i slabosti pobedićemo silom krsta. Svako delo ljubavi koje pokažemo u odnosu prema drugome čoveku, jedan je korak više u nošenju našeg krsta. Sledujući Hristu i noseći krst, učimo se ljubavi i dobrim delima. Neka nam Vaskrsli Gospod bude nadahnitelj i pomagač u svim danima našega života.
