ИН4С

ИН4С портал

Нова црногорска брука: Био је родољуб и јунак, живот је уградио у темеље Српске, страдао је у борби са усташама, а смета им и у пјесми

1 min read
У Голији код Никшића сјећање на добровољца Драгомана Миша Докнића. Због забране власти, одржан скуп у Парохијском дому Манастира Светог Саве

Сахрана Докнића, фото: Удружење бораца

Још једна брука црногорске власти! Овог пута у Голији код Никшића, месном центру Крстац, где је у суботу увече забрањена промоција гусларског компакт-диска с песмом „Погибија Драгомана Миша Докнића“, коју је испевао епски бард Божо Ђурановић, а уз струне гусала овековечио народни гуслар Славко Горановић. Реч је о часном човеку овог краја, добровољцу, јунаку, који је свој живот уградио у темеље Републике Српске. Погинуо је 22. августа 1992. године у околини Коњица, у сукобу са усташама. Његове кости, после 12 година трагања, пронађене су и допремљене у Никшић и потом сахрањене на гробљу у Превалама у Голији. Медаљом заслуге за народ постхумно су га одликовали Радован Караџић и Милорад Додик. Бранио је Србе и у Книнској Крајини, и био у јединици Милана Мартића, који се лично дивио његовом јунаштву.

Ипак, племеници су одбранили хероја, организовали вече, и то неколико километара даље, у Парохијском дому Манастира Светог Саве под Орлином, задужбини Миодрага Даке Давидовића.

– Десило се да у нашој Голији не можемо да организујемо вече у славу племеника Миша Докнића, које ничим не би угрозило Црну Гору и њене институције. Пре седам дана директор школе нам је чврсто обећао да ће нам сала бити на располагању, да би потом променио мишљење. Остали смо затечени, иако смо могли да претпоставимо шта нам се у оваквом систему може догодити. Стало нам је до тога да се за ову бруку црногорске власти чује. Лично ћу први потписати петицију да се директор школе премести негде другде, јер му као таквом није место у Голији – казао је Славко Горановић.

Форановић, фото: В. Кадић

И председник Месне заједнице Драгутин Манојловић није могао да сакрије огорчење.

Да не би овог дома, скуп би се морао одржати под ведрим небом, и то само због нечије неразумне одлуке да закључа врата сале у Крсцу, у којој се одржавају државне и црквене прославе, партијски састанци… Нека је на част и образ онима који то урадише. Голија је каменита и тврда, забачена и заборављена, посна и сиромашна земља, али духовно и морално богата. Богата часним људима и великим јунацима. У ред великих голијских и црногорских јунака уписао се и неустрашиви борац ратних деведесетих Драгоман Мишо Докнић – казао је Манојловић, док је професор Радан Николић, председник Удружења бораца ратова 1990, подсетио да, када је било најтеже српском народу Херцеговине, у помоћ су им стизали добровољци из Црне Горе.

– Надам се да ћемо у догледно време, ми борци из Црне Горе и Републике Српске, направити спомен-обележје, као симбол вечитог заједништва – поручио је Николић, што је поздравио Славко Илић, који је на скуп дошао у име бораца Херцеговине.

Фото: В. Кадић

– Голија је била уточиште 1941. страдалом српском народу из Херцеговине, и вођен тим сазнањем, и не жалећи свој живот, пошао је и Мишо Докнић. Отишао је у незаборав, тамо где му је и место – казао је Илић.

Скуп, који је протекао уз доста емоција, суза и уздахе родбине и пријатеља, благословио је прота Драган Крушић, дугогодишњи голијски парох.

– Мишо је био велики српски ратник, добровољац, витез и јунак, родољуб и слободар. За узвишене идеале жртвовао је свој живот, а тај јеванђелски пример надахњиваће будуће младе српске нараштаје како се треба борити за слободу своје отаџбине – казао је прота Крушић, док је, испред породице, Радош Докнић одао захвалност Ђурановићу и Горановићу који су Мишово име сместили међу славне јунаке.

Драгоман Докнић

Сахрана после 12 година

У покушају прављења „потковице“ код Коњица, у циљу заштите српских села, ратна јединица којој је припадао Мишо Докнић (на слици) разбијена је у борби са јаким муслиманским и хрватским оружаним формацијама. Мишо је притом тешко рањен у блиској борби у рејону Рошца, а саборци нису успели да га извуку, па је годину и по дана вођен као нестало лице у саставу никшићко-шавничке групе. Његови посмртни остаци идентификовани су 2. марта 2004. у Сремској Рачи. После реобдукције на ВМА у Београду два дана касније, заједно са посмртним остацима још седам припадника никшићко-шавничке групе, његови посмртни остаци су допремљени у Никшић.

(Новости)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

21 thoughts on “Нова црногорска брука: Био је родољуб и јунак, живот је уградио у темеље Српске, страдао је у борби са усташама, а смета им и у пјесми

  1. Благо томе ко довијека живи имао се рашта и родити.Нека ти је вечна слава и хвала у име свих Докнића,који потичу из Голије(молио би да неко објави песму на you tubu)

  2. СЛАВА ТИ БРАТЕ И ВЈЕЧНИ СПОКОЈ, ПОЧИВАЈ У МИРУ, НЕЋЕМО СРУШИТИ ТЕМЕЉЕ У КОЈЕ СИ СЕБЕ УГРАДИО!!!

  3. Da su ovakva blejanja bila zabranjena krajem 80 tih I pocetkom 90 tih godina ne bi bilo zrtava kao sto je pokojni Doknic,njemu neka je vjecna slava,a ovi salonski branitelji Srpstva i ratni huskaci koji organizuju ovakve dogadjaje su najveci krivci za smrt desetina hiljada ljudi na prostorima Bosne,Hrvatske I Kosova,niko njihov nije tamo poginuo,tamo nijesu bili njihovi sinovi,lako se junaciti uz kuknjavu polupijanih guslara…

      1. Znam ja tu sortu kao sto si ti,tipicni velikosrpski huskac,blejac koji salje tudje sinove u rat iz udobnih salonskih huskackih fotelja!!!

  4. Гацко - Република Српска - Црна Гора каже:

    Браћо Срби из Црне Горе,
    Ми гачани – ваше комшије, најбоље знамо колико смо повезани и по крви и по млијеку. Многе су власти и царства покушале рздвојити Србе цртајући којекакве границе и измишљајући лажне државе а све у циљу да разбију српски национални корпус. Нажалост, све уз помоћ домаћих издајника. И тај несретни директор школе је пријављен ,миловцима, од стране његових братсвеника с Крсца и Голије. Нажалост, има их не баш мало тамо. Исти ти живе радећи последњих 50 година у Републици Српској али не и бранећи је у последњем рату као покојник Докнић. Знамо ми то све браћо. Праштајмо им али и не заборављајмо.
    Паметном доста.
    Све буде и прође. И ово ће проћи.
    Слава и хвала нашем брату јунаку који даде живот за одбрану српског народа и што не дозволи да се понови страшна 1941. година кад нас усташе замало све не побише.

    1. Тако је брате, у задњем рату смо доказали да сложно под српским барјаком, у једном колу смо непобедиви!!!

  5. U toj školi je i Mišo išao. U njenoj izgradnji su više učestvovali njegovi nego ovi koji je brane od njega mrtvoga. Zadnji š*am…..

  6. Za pretpostaviti je da je direktor škole po nečijem naredjenju ili iz straha od posledica uskratio korištenje prostorija škole.Ma koliko se drps kukavice trudile Srbi odaju ovakvim herojima počasti!
    Kome će dzukani sljedbenici odavati počast osim ratnicima tudjemilske bitke iz 1042 godine?

  7. Odsustvo reakcije na ovaj tekst sve najgore govori o nama!!!
    Neće biti da nam se Srbima propast sveopšta događa bez i naše zasluge!
    I ovo nas svjedoči, nedostatak elementarne empatije za njegovu herojsku smrt u slavu i odbranu srpstva!
    Sramim se nas …
    SLAVA I HVALA VITEZU DRAGOMANU DOKNIĆU! !!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net