Нова књига Војислава Гледића: „Никола Тесла – лучоноша модерне епохе“

Недавно је изашла из штампе књига нашег познатог писца и публицисте Војислава Буда Гледића под насловом ,,Никола Тесла: лучоноша модерне епохе“.

Издавач ове вриједне публикације је Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе. У оквиру 19 поглавља (на преко 270 страна, тврдих корица) исцрпно и свестрано су приказани живот и дјело знаменитог српског и свјетског научника и проналазача.

Наиме, аутор детаљно и веома исцрпно приказује генијалног ствараоца, његов животни пут од личког села Смиљана (гдје је рођен 10. јула 1856), па до Њујорка (гдје је умро 7. јануара 1943) у коме је овај геније начинио дјело од трајног значаја за савремену цивизацију. Аутор приказује Теслу као изузетно надарену и свестрану личност, указујући на његове генијалне проналаске, научников велики патриотизам, као и на његову дубоку филозофску природу и пјесничку сензибилност. Огроман је број фактографских података који се овдје приказују, при чему је посебна пажња указана на Теслин однос према Црној Гори.
Тесла је од ране младости показао изузетне склоности ка проналазаштву и иновацијама. Читав живот је посветио изградњи и стварању нових техничких изума који су били намијењени побољшавању услова живота човјечанства. „Напредак и развој човјека битно зависи од изумитељског дара“, написао је Тесла у аутобиографији под насловом „Моји изуми“. „Он је најважнији производ човјековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним свијетом и овладавање природним силама за потребе људи. То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно схватају и не признају. Али он налази огромну надокнаду у задовољству које произилази из његове моћи и осјећања да он припада класи изузетно привилегованих људи, без којих би човјечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе.“
Теслин стваралачки рад на подручју електротехнике је далеко изван и изнад проналазачког и изумитељског рада у дословном смислу тих ријечи. Он је, исто тако, и велики научник, истраживач који је проучавао и изграђивао нове научне и техничке системе, оригиналне научне и техничке области које су послужиле као основа за каснији развој. Као оснивач и утемељивач нових грана технике он се није задржавао само на усавршавању појединих, истина генијалних открића и изума, већ је изграђивао читаве системе који су рјешавали проблематику на веома сложен, комплексан и разноврстан начин. Тесла, на примјер, није био само проналазач обртног магнетног поља, што је иначе само по себи довољно да му овјековечи име, већ је изградио и читаву нову област електротехнике у којој и примјена има изузетно значајну улогу.

Све је то сâм Тесла урадио, од открића природне појаве до њене финалне реализације у практичном смислу ријечи. Он је био проналазач врхунских домета, изузетно надарени практични реализатор сложених природних и техничких појава и процеса које је несебично стављао у службу човјека.
Велики проналазачки геније испољавао се током дугих година живота овог неуморног истраживача и научника.

Био је упоран, стрпљив, доследан и бескомпромисан стваралац који је непоколебљиво ишао сопственим путем, иако је често наилазио на велике тешкоће и препреке. Требало је увијек улагати огроман напор да би се осмислили многи проналасци, од саме почетне идеје, до њене коначне примјене у пракси. Тако је, на примјер, на подручју полифазног система дао читав комплекс од четрдесетак проналазака којима се рјешавала сложена проблематика да би се наизмјенична струја могла на најбољи могући начин искористити за савремене потребе човјечанства. То је био нови научни и технички систем који је у потпуности рјешавао питање производње, преноса, расподјеле и искоришћавања полифазне струје. Тиме је, уједно, отпочела и модерна индустријска епоха за производњу робе широке потрошње. Цијена добијених масовних производа постала је веома ниска и тиме доступна (приступачна) најширем кругу потрошача.
До касних година живота Тесла је задржао креативност духа и свјежину мисли, иако је имао низ животних проблема и недаћа. Доследно је ишао својим путем и стварао дјела од епохалног значаја. На том путу је наилазио на многе препреке и тешкоће, али га то нимало није ометало да заокружи свој животни опус генијалног изумитеља. Најупечатљивију слику Тесле као научника и проналазача дао је профессор Б. А. Беренд, истакнути амерички електроинжењер, који је, између осталог, написао:
„Још од појаве Фарадејевог дјела ,Експериментална истраживања у електрицитету’ ни једна велика експериментална истина није била казана тако просто и тако јасно као што је био опис г. Теслиног великог открића производње и искоришћавања наизмјеничних струја. Онима који су дошли после њега он није оставио ништа да допуне. Његов је рад обухватао чак и нацрт једне математичке теорије…
Дужно признање или чак и набрајање резултата г. Теслиног проналаска не би било у овом тренутку ни потребно ни пожељно. Све има своје вријеме. Довољно ће бити ако кажем да кад бисмо искључили из наше индустрије резултате рада г. Тесле, сви точкови те индустрије престали би да раде, наша електрична кола и возови би стали, наши градови би били неосвијетљени, наше фабрике мртве и доконе. Да, његов је рад од тако далекосежног значаја да је он постао потка и основа сваке индустрије… Његово име обиљежава епоху у напретку науке о електрицитету. Из његовог рада произашла је револуција у електротехници.“

Када је Тесла завршио свој рад на изградњи система полифазних струја, крајем осамдесетих година 19. вијека, посветио се, са истим жаром и одушевљењем, истраживању једне нове области научног и техничког дјеловања, проучавању високофреквентних струја.

То је, такође, била једна потпуно нова и неистражена област, којој је Тесла не само ударио темеље него је и добрим дијелом изградио ову изузетно значајну грану електротехнике. Данас се ове струје називају Теслине струје, управо у част овог знаменитог истраживача. Проучавање високофреквентних струја почео је крајем 1890. године, када је потпуно завршио свој претходни рад на великом пројекту изградње и примјене полифазног система.
Тесла се никада није задовољавао постигнутим резултатима иако су они били од огромног значаја. Увијек је изнова тражио нешто ново, боље и вредније и истраживао области које до тада нису биле предмет научног и техничког проучавања и постизао изванредно плодотворна достигнућа.

Новооткривене појаве је знао практично да примијени, што је било од изванредног значаја за даљи развој техничких иновација.

Моји изуми

Све је то, у крајњој линији, имало за последицу побољшавање услова живота. О открићу високофреквентних струја Тесла пише у аутобиографији „Моји изуми“ (коју је написао за један амерички стручни часопису, а која је код нас превођена у више наврата).
„Новембра 1890. године, уколико ме сјећање не вара, извео сам у лабораторији експеримент који је био један од најређих и најспектакуларнијих експеримената икада забиљежених у аналима науке. Истражујући понашање високофреквентних струја, био сам задовољан сазнањем да се електрично поље довољне јачине може произвести у соби тако да пали вакуумску цијев без електроде. Сходно томе је направљен трансформатор да бих провјерио теорију, и први тест је дао изванредне резултате. Жудимо за новим сензацијама, али убрзо постајемо равнодушни према њима. Оно што је јуче било чудо, данас је обични догађај. Када су моје цијеви биле први пут јавно изложене, посматране су са чуђењем које је немогуће описати. Из свих крајева свијета примао сам хитне позиве, многобројне почасти и остале ласкаве понуде, које сам одбио.“

Тесла чаробњак

Тесла је високофреквентне струје производио на разне начине, разрађујући читав систем уређаја којима је то постизао. На јавним демонстрацијама, које је изводио у Америци, Лондону и Паризу, његове високофреквентне струје имале су разне облике, а ефекти су изазивали огромно интересовање па чак и чуђење међу присутном публиком, у којој се налазио велики број познатих свјетских стручњака и научника. Задивљени гледаоци су пред собом имали врхунског научника и истраживача у чијим су рукама горјеле необичне свјетиљке које нису биле директно повезане проводницима са изворима струје.
Изазивање читавог низа необичних ефеката, које је славни проналазач јавно приказивао на својим чувеним демонстрацијама, представљало је, истовремено, и веома занимљиву основу за многобројне написе у ондашњој штампи. О Тесли се говорило и писало као „чаробњаку“ или „магу“, научнику и изумитељу чија виртуозност у експериментисању превазилази све познате домете.

Тесла је, поред осталог, изазивао и одушевљење па је онда разумљиво зашто су му давани епитети мађионичара, чаробњака, фантасте, визионара, сањалице… и заиста, својим тадашњим достигнућима овај генијални проналазач је отварао нове путеве у развоју електротехнике антиципирајући будући развој ове области човекове дјелатности.
Тесла је био далеко испред свога времена због чега је често остајао несхваћен и непризнат. Теслине високофреквентне струје или осцилације показале су се од несагледиво великог значаја. Он је сам утврдио читав низ њихових особина и ефеката. Посебно је било вриједно његово откриће да ове струје веома благотворно дјелују на многе акутне и хроничне болести, посебно када је био у питању реуматизам. То је било заиста изванредно откриће, нарочито када се има у виду Теслина велика љубав према човјеку, његова огромна хуманост, неизмјеран алтруизам, тако да је практична примјена нових струја у медицини представљала велико оваплођење његових жеља и настојања да многобројни изуми буду од користи сваком човјеку.
Касније је медицина показала корисност и значај примјене високофреквентних Теслиних струја за лијечење многих болести. Те струје ублажавају разне тегобе које се, иначе, тешко могу елиминисати помоћу класичних коришћења медикамената. Тесла је показао да се његове струје могу употребљавати и за добијање азота и озона из ваздуха, а имају примјену и код топљења гвожђа и у рафинисању челика. Њихова примјена је, такође, проширена и на разне друге области, али је за самог Теслу било најважније да оне буду у служби човјека и његовог здравља.
Треће велико Теслино дело јесте свестрано истраживање на пољу добијања и коришћења струја високог напона.

Он је већ 1891. године постизао напоне од више стотина хиљада волти. Убрзо је, међутим, разрадио сопствену оригиналну технику добијања напона од преко десет милиона волти, а указао је, такође, и на могућност добијања напона за које се сматрало да представљају фантастичну вриједност. Самостално је израдио потребну апаратуру за добијање тих енормних напона, при чему је, разумљиво, требало савладати низ веома сложених и деликатних техничких појединости.

Све је то Тесла радио у надахнутом замаху уз жељу да екстремно велики напони могу добити примјену у разним областима и тако постану корисни за свакодневну праксу. У данашње вријеме се не могу замислити многе области научне и техничке дјелатности без примјене високих напона, а темеље свим тим подухватима је управо поставио овај Прометеј са Велебита.

Посебно је значајан Теслин пионирски рад на изградњи и примјени бежичне телеграфије, телефоније и разних других области радиотехнике. Његов допринос овим областима радиотехнике је толико значајан, плодан и разноврстан да му је то донијело епитет: отац радиотехнике. Он је не само положио темеље овој грани електротехнике, већ је дао низ кључних прилога и на пољу њене огромне примјене.

Данас је општепознат значај телекомуникација, а нарочито је постала огромна примјена бежичних телефона, који су постали доступни сваком кориснику. Можемо слободно рећи да је, захваљујући управо примјени у телекомуникацијама, читав свијет постао једно „глобално село“, што је славни научник и проналазач предвидио још крајем претпрошлог вијека.

Тесла је у Њујорку прије више од сто година јавно вршио демонстрацију тада необичног, али епохалног изума покретање малог брода теледиригованим путем. Био је то први аутоматски и теледириговани објекат, који је задивио ондашњи свијет. Помоћу посебних уређаја славни научник је управљао својим бродићем, са раздаљине и пред задивљеном и зачуђеном публиком демонстрирао шта све може да изврши тај његов аутомат.

Чак су посјетиоци могли и сами да траже понешто од проналазача како би бродић извршио и ту команду.
„Током демонстрације овог проналаска пред публиком захтијевао сам од посјетилаца да постављају питања, макар и најкомпликованија, а аутомат би знаковима одговарао на њих. У оно доба тако нешто се сматрало магичним а, у ствари, све је било тако једноставно јер сам преко свог апарата ја давао одговоре“ – написао је Тесла о свом аутоматском бродићу.
Тесла је нову област теледириговања називао телемеханика и извршио пионирски подухват стварања њених фундамената. Као велики визионар указао је на предстојећу огромну примјену ове области на свим подручјима, посебно код управљања појединим оруђима и оружјима са даљине што је од изванредног значаја. „Аутомати којима управља оператор“, пише Тесла у аутобиографији, „у ствари су први и прилично груби кораци у развоју науке о телеаутоматици какву сам замислио… Године студија сам посветио том питању и усавршио механизме којима се таква и још већа чуда могу лако реализовати.“

Своју радну биографију Тесла је почео у Будимпешти гдје се инсталирала нова телефонска централа.У тм граду је, у пјеснчком заносу, дошао до једног од најважнијих својих открића – до обртног мгнетног поља и његов примјене на конструкцију индукционог мотора. Од јесени 1882. године Тесла је почео да ради у Едисоновој компанији у Паризу на инсталирању и одржавању новоподигнутих електричних централа једносмерне струје и одмах се показао као изванредан стручњак и проналазач. У граду свјетлости Тесла се веома угодно осјећао, био у једној изузетно плодној културној средини, али је велики град захтијевао и знатна финасијска средства.

Оно што је добијао као плату брзо (и непромишљено) је трошио тако да је стално био у дуговина. Зато је једном колеги, колико духовито, толико и филозофски, одговорио на питање како му се свиђа у Паризу: ,,Последњих двадесет и девет дана у мјесецу је најтеже.“ Ту је провео двије године на разним и врло одговорним пословима, а како његово умијеће није могло да прође незапажено препоручен је и самом Едисону.

Едисон је у то вријеме био најзначајнија личност технике у Америци, који је Тесли 1884. године обезбиједио посао у својој лабораторији у Њујорку, али њихова сарадња није дуго трајала. У Америци је геније из Лике провео (са кратким прекидима) пуних 69 година. Треба посебно нагласити да је 30. јула 1891. г. добио америчко држављанство.

Незадовољан односом претпостављених према своме раду, Тесла је већ наредне 1885. напустио Едисона и уз помоћ неких инвеститора основао “ Tesla Arc Light Co ”. У почетку, због обавеза према инвеститорима, морао је да ради у области лучних свјетиљки, али је након тога кренуо у реализацију својих пројеката из области полифазних наизмјеничних струја. Након предавања “Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје” (16. маја 1888), које је одржао пред Америчким институтом електроинжењера, Тесла је добио понуду од фирме Вестингхаус за откуп патената из области полифазних струја. Услиједиле су године у којима је Тесла са Вестингхаусовим инжењерима радио на практичној примјени својих изума.

Последње године живота су биле веома тешке за Теслу, посебно на финансијском плану, па би му и најмања свота, исплаћена у облику тантијеме, представљала велико олакшање. Он се, међутим, никада на то питање није освртао него је ишао смјело даље не обазирући се на оно што је прошло. Он се, дакле, свјесно одрекао богатства како би свој систем дао на коришћење читавом свијету. Његово лично богатство је било неважно када је била у питању општечовјечанска потреба електрификације и коришћење нове енергије у свим областима људског живота.

Теслин прави живот, његово царство је била лабораторија са радионицом гдје се стварао један нови техничко-технолошки свијет који је мијењао постојећу цивилизацију. Имао је веома узак круг сарадника, асистената и механичара, тако да је практично сам обављао читав посао око организације и извођења често веома компликованих и тешких експеримената.

Његови савременици и добри познаваоци често истичу Теслину очараност и озареност призором грмљавине. Он је просто уживао да буде свједок пражњења облака пуних електрицитета и тада се налазио у неком делиријумском стању, био је у ванземаљским свјетовима и понирао у најдубља размишљања о природној снази електрицитета. Желио је да га искористи, али на том плану, међутим, није завршио своја истраживања. За вријеме великих непогода, праћених грмљавином, брзо је рачунао све потребне параметре како у Њујорку у својој сталној лабораторији тако и у његовој станици у Колорадо Спрингсу, гдје је, такође, извршио велики низ испитивања од круцијалног значаја.
На крају ове Гледићеве изузетно садржјне књиге, уз низ пажњиво одабраних илустрација, налази се неколико прилога. Најприје је ту Теслин интегрални говор под насловом ,,О електрицитету’’ који је он одржао 12. јануара 1897. године у Еликот Клубу у Бафалу поводом обиљежавања дана пуштања у рад електричне централе на водопадима Нијагаре. Затим слиједи прилог под насловом ,,Моји изуми’’ (одломци из научникове аутобиографије), као и спискови о почасним признањима и најважнијим Теслиним проналасцима. Иначе, Гледић је до сада објавио више књига, неколико фељтона и на десетине текстова о генију из Лике у разним листовима, часописима, ревијама и периодичним публикацијама.

Посебно треба издвојити податак да му је београдски дневни лист,,Блиц“ књигу ,,Никола Тесла – геније свјетлости“ објавио (2016) у 110.000 примјерака!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: