Нова национална срамота у режији Милутина Симовића, РТЦГ и РЦДУ-а: „Открили” подморницу за чију се олупину зна дуже од вијека

Захваљујући националном јавном сервису РТЦГ, потпредсједнику Владе Милутину Симовћу (ДПС) и државној фирми Регионални ронилачки центар за подводно деминирање и обуку ронилаца (РЦУД) из Подгорице, Црна Гора је за викенд постала предмет спрдње у међунардоним круговима који се баве подводном археологијом, али и општом историјом.

Наиме, државна телевизија, вицепремијер и врх државне фирме који се бави ронилаштвом и наводно, научним истраживањем подморја, устврдили су да су пронашли непознату олупину ратног брода у подморју близу Аде Бојане, иако се чак 105 година, поуздано зна за локалцију, идентитет и околности под којима је та олупина тамо завршила.

Ријеч је о олупини француске подморнице “Фреснел” из Првог свјетског рата, а која је сплетном несрећних околности и ратних дејстава, страдала на ушћу Бојане 5. децембра 1915. године.

Судбину “Фреснела” и тачну позицију њене олупине знају сви који су се икада бавили војно-поморском историјом, али и они који су протеклих дуже од вијека, исцртавали поморске карте акваторијума око ушћа Бојане. Прецизно је описана како у домаћим и страним војним архивима (чак и оном Војске Краљевине Црне Горе која није имала морнарицу) тако и бројним другим историјским изворима и популарној публицистици.

Једино је, изгледа, не знају потпредсједник Владе, државна ронилачка фирма Влади подређена, као и новинари Јавног сервиса који су о “тајни која лежи” у мору пред ушћем Бојане у суботу направили драматичан прилог у централном дневнику РТЦГ-а.

Како је то у суботу на сва звона објавила РТЦГ, а без преиспитивања потом пренијели бројни други црногорски медији, у подморју у близини Аде Бојане откривен је “борбени брод”.

Олупину која почива на око седам метара дубине у близини југоисточног ушћа Бојане у Јадран, близу морске границе са Албанијом, али унутар црногорских територијалних вода, видјела су два улцињска рибара.

“Након што су били сигурни да се на дну мора налази велики брод, позвали су надлежне институције и обавијестили их. Убрзо затим стигла је и екипа ронилаца Регионалног центра Бијела, како би обавили прва истраживања, на иницијативу министра пољоприведе и руралног развоја Милутина Симовића”, пренијела је РТЦГ, чија је екипа била на лицу мјеста и том приликом, поред осталога, изјаве узела од директор РЦУД-а Веселина Мијајловића и његовог сина и једног од ронилачких инструктора у тој државној фирми Данила Мијајловића.

И док је потпуно разумљиво да двојица рибара не знају (нити морају знати) о каквој се олупини ради, оно што је услиједило из уста представника РЦУД-а који су се, да истраже налаз рибара, упутили на иницијативу потпредсједника Владе, направило је нову националну срамоту, сада већ и интернационалних размјера:

“Прелиминарно, можемо сада казати: чини ми се да се ради о једном озбиљном броду који, по овим сада првим снимцима и ономе што смо до сада видјели, изгледа на неку ракетну топовњачу”, саопштио је у микрофон екипе РТЦГ-а Данило Мијајловић, док је његов отац и директор те фирме казао да су на потопљеном броду јасно видљива торпеда којима је био наоружан, да претпостаља да у његовој унутрашњости има још наоружања и да мисли “да ће ово бити јако интересантно даље истраживати”.

Међутим, потребе даљих истраживања ове олупине готово да нема, јер се о њој све већ зна…

„Тајна која лежи“

Димензије олупине коју су “открили” код ушћа Бојане (дужина од цца 50 метара) и њен карактеристичан облик (дизајн прамца, јасно уочљив торањ подморнице на средини палубе, као и палубне торпедне цијеви) јасно указују да је овдје ријеч управо о француској подморници “Фреснел” страдалој прије 105 година и о којој су апсолутно сви детаљи, већ добро познати свима који се баве војнопоморском историјом и подморском археологијом у међународној заједници.

“Фреснел” је била једна од укупно 18 подморница класе “плувиôсе” које је Ратна морнарица Француске саградила почетком 20. вијека.

Направљене у вријеме када су се подморнице као нова врста ратних бродова још усавршавале и нису добиле коначна техничка ријешања која су их касније обиљежавала, поднорнице типа “плувиôсе”, умјесто дизел или бензинских мотора, за површинску вожњу имале су парне стројеве, док им торпедне цијеви нису биле уграђене унутар тзв. чврстог трупа на прамцу односно крми, већ су биле у два пара, постављене на прамчаном, односно крменом дијелу главне палубе.

Поред тога, на крменом дијелу, ове подморнице имале су и два посебна тзв. Дрзевицкијева спуштајућа лансера за торпеда, што их чини још карактеристичнијима и једноставнијима за идентификацију.

Све те карактеристике јасно се виде и на подводним снимцима олупине код ушћа Бојане, а које је направио РЦУД и емитовала РТЦГ говорећи о “тајни која лежи” у том дијелу црногорског подморја.

“Фреснел” је била подморница подводног депламсана од 553 тоне, дугачка 51,1 метара, широка 4,96 метара и са газом од 3,15 метара. Погонила су је на површини два клипна парна строја снаге по 350 коња, а у подводној вожњи два електромотора снаге по 230 коња.

Постизала је максималну брзину од 12 чворова у површинској, односно осам чворова у вожњи под водом.

Подморницу саграђену 1908. године опслуживало је 25 чланова посаде, а “Фреснел” је носио борбени комплет од осам торпеда. Под командом поручника бојног брода Ренеа Станисласа Јоуена, подморница “Фреснел” је крајем новембра 1915. испловила из своје базе у Бриндизију у Италији, са задатком да патролира пред обалом данашње Црне Горе и уништава аустро-угарске ратне бродове који су испловљавали из њихове базе у Боки Которској и нападали савезнике Француза – Црногорце на Ловћену и српску војску на албанској обали.

Усљед грешке у навигацији, “Фреснел” се, међутим, у ноћи 4. на 5. децембар 1915. насукала на пјешчани спруд у плитком мору на ушћу Бојане.

Сви напори Јоуена и његове посаде да одсукају подморницу били су безуспјешни, а ускоро су их у том врло незгодном положају, открили и непријатељи: аустроугарски хидропани и ратни бродови.

На насукану француску подморницу наишла је ескадра асутроугарских крстарица и разарача под командом једног од најспособнијих аустроугарскрих поморских офоцира, капетана бојног брода Миклоша Хортија, а која се 5. децембра ујутро, пловећи уз обалу код улцињске Велике плаже, враћала из препада на албанску луку Драч који је обављен претходне ноћи.

Хортијеви бродови уочили су подморницу “Фреснел” али се због плитког мора, само разарач  “Warasdiner” упутио као насуканој непријатељској подморници чија се посада, мањим чамцем, већ била већим дијелом склонила на једно оближње мање острвце и заклонила у ниском растињу.

Аустроугари су позвали Французе на предају, што је Јоуен у први мах одбио да учини па је услиједила неравноправна размјена ватре између топова са аустроугарског разарача и пушака француских морнара који су са “Фреснела” побјегли на оближњу обалу Бојане.

Гранате су убрзо разориле подморницу, а док Французи ускоро нису истакли бијелу заставу, у међусобном окршају био је један рањени и један погинули Француз, а страдао је и један подофицир са “Warasdiner”.

Аустроугари су заробили Французе и одвели их у заробљеништво, прво у Боку, а касније у Аустрију, док је олупина “Фреснела” остала насукана на спруду.

Неколико дана касније, једна патрола француских војника који су на ловћенском фронту помагали војсци Краљевине Црне Горе, добила је задатак да прегледа олупину и утврди може ли се “Фреснел” евентуално спасити, али су и они установили да је подморница превише изрешетана гранатама аустријских топова да би се могла поправити и о томе начинили службени извјештај са којим су упознали француску команду, али и своје савезнике из црногорске војске.

Француски војници успјели су са “Фреснела” скинути само њен палубни топ и из унутрашњости подморнице однијели су седам пупака које је посада оставила, а олупину подморнице препустили су њеној судбини.

У протеклих нешто више од једног вијека, струја од воде која се у Јадран излива из Бојане је “подлокала” пјешчани спруд на коме је лежао уништена и насукана “Фреснел”, па је подморница сада испод морске површине, на дубини од око седам метара, гдје су је сада тријумфално “открили” РТЦГ и РЦУД и истражују је на иницијативу потпредсједника Владе Милутина Симовића.

Гледано са аспекта међународног ратног и поморског права, олупина “Фреснела”, иако се налази у териоторијалним водама Црне Горе, и данас је власништво државе Француске.

Будући да је на њој у борби са аустроугарским разарачем погинуо један члан посаде – подофицир електричар Аугустин (Жан Пјер Емануел) Дукарм, олупина ове подморнице има статус ратног гроба и као таква, не би смјела бити истраживана, нити узнемиравана.

(Извор: Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: