Нова НАТО пропаганда у Србији кроз изјаве и сервилно понашање политичара
1 min read
Пише: генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач
Тренд испуњавања намера и жеља НАТО остварује се нажалост помало и прикривено у Србији. НАТО пакт је прошле године, Законом о ратификацији ИПА споразума, у Србији добио слободу кретања, имунитет свих припадника НАТО пакта, дипломатске привилегије по Бечкој конвенцији, а чак су уговорене размене поверљивих информација и опреме.
Поставља се питање зашто Влада Србије још увек није донела закон којим би се потврдио Споразум којим би се Српско-руском хуманитарном центру у Нишу дале идентичне привилегије какве су по ИПА споразуму добили припадници НАТО пакта? Такав однос би био коректан и израз уважавања воље српског народа према Руској Федерацији.
Вероватно због притиска са Запада, Влада Србије није доделила дипломатске привилегије представницима Српско-руског хуманитарног центра и то упорно одлаже. НАТО је до сада исцепкао српски етнички простор, окупирао Косово и Метохију а заузврат добија повлашћен статус својих припадника, док су Руси ту „…да помогну код тешких страдања, климатских непогода, пожара, земљотреса и свега осталог“. Такав однос и дупли стандарди су не само недопустиви, већ нису ни у складу са политиком војне неутралности. Не само Српско-руски хуманитарни центар, него и припадници Војске Руске Федерације и Кине треба да имају исти статус у Србији као припадници НАТО пакта. Свако избегавање таквог односа јесте аргументација за аналитичаре који тврде да се у Србији спроводе мере сарадње са НАТО које нису транспарентне нити су у складу са стратешким опредељењима војне неутралности. То се што пре треба решити и јасно исказати у новим стратешким документима националне безбедности Србије. Било би национално оправдано да Русија и Кина контигентом војних снага уђу у састав КФОР-а. Србија не треба да постане плен НАТО пакта него држава у којој се војна неутралност баштини на крајње транспарентан начин.
Премијер Александар Вучић изјавио је да Србија остаје војно неутрална, али да нам је „…НАТО потребан као савезник да штити и чува српски народ на Косову и Метохији“. Такву реторику примењивала је и прошла власт, чиме се индиректно изражава „захвалност“ што су ту. Вучић је на критике које су се појавиле у медијима, а долазе и из дела опозиције, због споразума Србије са НАТО и различитим олакшицама за Алијансу, узвратио да је реч о политичком лицемерју оних који се бусају као заштитници Косова и Срба на Косову, а нису били у стању „ни џамије да одбране“.
Треба рећи јасно да НАТО није заштитник Срба на Косову и Метохији. НАТО је окупирао нашу јужну покрајину и под окриљем његових снага је са Космета прогнано преко 230.000 Срба, учињен погром и уништавање црквене и културне баштине. НАТО је створио лажну државу Косово и ту је остао да покуша да је учини функционалном и да базира своје снаге у будућности. Србија треба да учини све да се процес преговора врати под окриље УН у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. У складу са тим потребно је да се у састав снага КФОР-а укључе и оружане снаге других државе које нису чланице НАТО. Жалосно је да на томе нити инсистира нити шта чини Влада Р. Србије.
„Тражимо од НАТО-а да заштити Србе на северу Косова, а нећемо да му дамо да дође на север Косова? А где сте уопште видели те НАТО војнике? Нама је НАТО потребан као савезник и да чува наш народ на Косову, да га не би чували ти лицемери“, рекао је Вучић. „Немој да држе предавања они који су донели све најгоре и најпогубније одлуке за ову земљу, они који би сутра да врате ову земљу у изолацију и они који би сутра да Србију уведу у неке нове сукобе… Само нека ми не држе предавања, јер морају да нешто науче, ураде, па онда држе предавања и придике“, поручио је.
Поводом полагања заклетве председника Србије, Александар Вучић је на конференцији за новинаре изјавио да би Србија уласком у НАТО решила велики део својих проблема, али би то било против воље 75 одсто народа (што није тачно). С друге стране, и оних 70 одсто који желе да будемо уз Руску Федерацију треба да размишљају о томе где нам је тржиште и да од нечега мора да се живи, рекао је Вучић на предавању студентима на Факултету за безбедност. Аргументи да Србија има велику робну размену са ЕУ су привид, јер та размена је диригована и израз послова који нису профитабилни у тим развијеним државама. Објективни економисти указују на стратегију која треба да почива на равноправној сарадњи са свим тржиштима света, те да не користимо могућности које нам се пружају на евроазијском простору. Такође, сва објективнија истраживања говоре о томе да НАТО нема већу подршку од 15 одсто, али политичари се труде да кажу више, као да их је срамота и као да ће им замерити ментори са Запада што имају „такав народ“.
Вучић је нагласио у том смислу да је циљ Србије да одржимо нашу војну неутралност, да уђемо у ЕУ, али и да имамо најбоље могуће односе са Руском Федерацијом и Кином. „До сада смо успели у томе. Имамо изјаве и признање и Путина и Рогозина да Србија и Русија нису имали никада боље односе. Из САД и ЕУ поручују да никада бољу сарадњу нисмо имали, а о односима са Кином и да не говоримо“, рекао је Вучић.
Такво опредељење на дуже стазе неће дозволити ЕУ и питање је дана када ће то поставити као услов за даље интеграције у ЕУ. Народ те уцене неће прихватити и то је повољна околност која иде у прилог тези да нам не треба ЕУ без Косова и Метохије, нити ЕУ која упорно спроводи санкције према Русији, као припрему за војно супротстављање. Таква ЕУ јесте за Србију фашистички пројекат са нешто промењеним методама деловања.
Премијер Србије каже да се „… на глобалном плану осим САД, Кине и Русије као велика сила намеће и Европа без Велике Британије, да ће се убудуће инсистирати да се не зна ко је шеф ЕУ, али да је свима јасно ко је то.“ Српском народу не треба ЕУ са доминацијом Немачке, већ Европа на поставкама Де Голове визије о Европи слободних народа и држава, где неће бити подела и припремања рата. Оваква ЕУ и стање небезбедности, по много чему, неодољиво подсећају на приод пред Други светски рат.
За велику је критику и Вучићев став о томе да је „… данас задатак немачких и осталих дипломата да Европу постављају као економску и политичку глобалну силу, али доћи ће тренутак да се развије Јункерова идеја о стварању европске војске.“ Коме треба европска војска и за шта би била намењена? Сигурно за даљи поход на исток и одбрану од „руске опасности“. Веома је јадно наседати на такву немачку пропаганду. То није Јункерова него Хитлерова идеја о „новој Европи“, са доминацијом Немачке. Европа није Немачки забран нити ће икада бити. Србији и српском народу не треба тзв. европска војска нити ЕУ као протекторат Немачке. У Европи слободних народа и држава место треба да имају баш све државе Европе, на равноправним основама, без подела на исток и запад. Свака подела на „Немачку ЕУ“ и Русију и друге државе које нису чланице јесте пут у сукобе и ратове са огромним последицама.
Какво право полаже Немачка да управља Европом више од САД, Русије и Кине? Када год је Немачка својом моћи прелазила границе своје државе и примењивала различите врсте насиља, настајале су последице по мир и безбедност у свету. После два светска рата у прошлом веку, да има имало морала и поштовања према жртвама, власт Немачке се не би постављала на овако агресиван начин нити би слала своје војнике ван граница националне територије. Треба погледати снимак о деловању на Косову и Метохији након уласак на српску земљу, па ће све бити јасно каква је крвожедност немачког војника према Србима и дан-данас. Као да та мржња код њих никада није ни престала. Након два рата против српског народа, немачки официр је у Призрену убио двојицу цивила када су 1999. ушли на Космет, а да никада тај злочин није процесуиран на прави начин.
Напротив, поиграли су се мученичком смрћу страдалих који су убијени на зверски начин. Тих дана, јуна 1999. године, Срби у Призрену су буквално били под двоструком окупацијом – пристиглих терориста УЧК и немачког КФОР-а који се отворено ставио на њихову страну. Сниматељ једне стране телевизије, Игор Шаљењевић, забележио је камером тог 13. јуна 1999. године у јутарњим сатима потресно, нечувено, безразложно убиство Жарка Андријевића из Призрена, портира у „Косово-вину“, и Славка Веселиновића Босанца, избеглицу из Босне и Херцеговине, радника Електродистрибуције у Призрену. Они су тог јутра жутом „Ладом“ кренули да напусте град због апсолутне несигурности која је претила од стране Албанаца у Призрену и Метохији.
Пристигли немачки КФОР је проценио да су им Жарко Андријевић и Славко Веселиновић опасност. У том моменту немачки потпоручник КФОР-а на пункту, Давид Ферк, први пут после Другог светског рата ван Немачке издаје наредбу својим војницима да се на Србе цивиле отвори ватра. Након тога немачки војници испаљују равно 220 метака из аутоматског оружја у Андријевића и Веселиновића, како је то званично на суду у Кобленцу у Немачкој записано.
Радник међународне организације „World Vision“, који је помагао смртно рањеном Андријевићу, казао је да су задње Жаркове речи биле: „Ја сам Србин, ја морам да умрем“.
Али, још док је био смртно рањен у ауту Жарко последњим атомима снаге, са исколаченим очима, изговара оно што се јасно чује на снимку Шаљењевића: „Не снимај ме, водите ме у болницу“.
Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у немачком граду Кобленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк – први Немац који је после Другог светског рата ван своје земље – наредио да се отвори ватра на људе цивиле.
Међутим, оптужница за убиство је пала у воду јер су судије дошле до закључка да су немачки војници наводно пуцали у самоодбрани. Одмах после тог судског процеса, немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом Крста части Бундесвера за „беспрекорно испуњење војничке дужности“.
На суђењу у Кобленцу, Давид Ферк је казао: „Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио сам право у мету“. Шта додати на такво суђење и фашистичко оправдање разлога безобзирног убиства.
Немачки безобразлук и „заборав злочина“ иде до те мере да траже обнову гробаља где су сахрањени фашисти, чак и у Шумарицама, код Крагујевца. То је доказ да нема истинског покајања за злочине које су починили над српским народом и још траже да откупе пољопривредно земљиште по Војводини и поврате имања фолксдојчера а да никада не плате ратну одштету.
Недопустиво је даље пузајуће испуњавање налога и захтева НАТО и урушавање виталних националних интереса. Лажна Вучићева дилема „да ли требамо живети за своје дедове или унуке“ је фиктивна, као и „небеска Србија или будућност“. Србији треба и једно и друго, поштовање предака и потомство. Без части и поноса на своје претке нема нам будућности. Срби нису аморфна маса, којој се душа може одстранити, да као „зомбији“ лутамо овим наопаким светом без сазнања о томе ко смо и какве светиње чувамо.
Свети цар Лазар је изабрао Царство небеско, а без њега не би нас данас ни било, нити би било ни Србије. Косово и Метохија се данас не може силом вратити у уставно-правни поредак Србије, али ће се променити околности када нестане снага и утицај оних који су га окупирали. НАТО и ЕУ су пролазне категорије и неће проћи много времена када ће отићи у историју као омражене и неправедне организације и хегемонистички системи. И већина поштених Албанаца на Косову и Метохији знају да живе на српској земљи, да ће се држава Србија вратити на тај простор, као што се враћала више пута кроз историју. Космет је фашистичка Немачка 1941. године након окупације припојила тзв. Великој Албанији. Срби су повратили слободу над тим делом Србије 1944. и 1945. године.
Након окупације Косова и Метохије 1999. године и вештачке државе Косово доћи ће поново слобода и вратиће се Србија на тај простор. Они који су се нелегално населили на Косово и Метохију и који су под претњом и уценом откупили српска имања, мораће да се врате тамо одакле су и дошли. Зато власт у Србији не треба да жури да „решава статус Косова и Метохије“ по мери Запада. То ће решити неке наредне генерације способније од ових данас, у сваком смислу. Нема право нико да им ускрати међународни правни основ да поврате суверенитет над Косовом и Метохијом, као српском земљом.
Стратегија ЕУ за Косово и Метохију јесте суштинско и формално отцепљење од државе Србије. То народ мора да зна и лако ће донети одлуку да ли му треба таква ЕУ, за коју српски политичари као опчињени говоре „да нема алтернативу и да је Србија чврсто на европском путу“. Можда они јесу на таквом европском путу, као и камарила чиновника у джавној управи, која ради тај посао, али српски народ засигурно није на том путу са њима и то ће показати у одлучним тренуцима. Манипулацијама, дуплим стандардима, уценама се све више ближи крај јер су тзв. преговори и другачија решења били у функцији лагане предаје тог дела Србије. То народ препознаје и неће подржати такав однос и то је скупо наплатио прошлој а вероватно ће се слично десити и са актуелном влашћу, у колико се оглуши о виталне националне интересе.
Да се српски народ кроз историју руководио логиком „бољег живота“ и заборављао веру и духовне вредности, данас вероватно не би било ни српског народа ни државе.
Добро је да политичари одустану од тих „материјалних аргумената“ јер их народ не разуме и неће им поверовати. У тим речима ће препознати њихово полтронство, поданички однос и елементе издаје националних интереса. Нико нема право да одузме и узурпира право народа на његове одлуке. Зато питање Устава и Косова и Метохије тражи референдумско изјашњавање народа а не договор и разговоре тзв. политичких елита, које нажалост и не постоје у Србији. Већином су то „интересна удружења“ јер већина истинске интелигенције није у политичким странкама. Политичарима и странкама народ не верује и стално живи под оптерећењем у којој мери ће они изневерити јавно дата обећања.
Извори:
www.pravda.rs/2016/12/16/predsednicki-kandidat-upozorio-vucica-i-nikolica-ne-rugajte-se-vise-rusima/
rs.sputniknews.com/srbija/201602161103273155-vucic-nato-sporazum/
stanjestvari.com/2017/05/22/vucic-srbija-bi-resila-probleme-ulaskom-u-nato-ali/
www.youtube.com/watch?v=X5btPF2Nqf4
srbin.info/2015/06/13/ubili-srbe-za-nagradu-na-danasnji-dan-1999-godine-nemci-ubili-dvojicu/
srbin.info/2015/06/13/ubili-srbe-za-nagradu-na-danasnji-dan-1999-godine-nemci-ubili-dvojicu/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
то за њих, а шта ћемо ми, који осећамо да ХОЋЕМО ДА БУДЕМО ЉУДИ …
има, просто ИМА ШТА, али НИЈЕ рецепт и терапија БЕЗ НАС, мора да се ради на себи
https://stanjestvari.com/2017/06/05/razmisljanje-na-rodjendan-crkve/
…“Тамо где нема заједничког кретања, заједничког циља и заједничког сагледавања препрека на путу ка том циљу, нужно долази до замене смислених поступака унутрашњим сукобима који (`утешно’) симулирају кретање…
…Добро знамо да не може бити православне државе и политике, православне економије, православне науке, посветимо се озбиљно и одговорно откривању православних политичара, православних економиста, православних научника и уметника, и дајмо им поверење и одговорност. Уз будно праћење и помоћ. Откријмо поново своју мисију и обавезу служења ширем кругу. Пронађимо практичне могућности да верујући људи живе Литургијом између недеље и недеље. То ће бити корисно ма која опција глобалних процеса да код нас претегне…
А живимо утопљени у цивилизацију која нам непрекидно шапће на уво – „превелике жртве су непотребне“. „Све то може да се реши и паметно, без непотребног жртвовања“…
А шта су „превелике жртве“ – то ће увек остати сваком од нас да одлучи.
За своја уверења морамо да поднесемо и понеку ЖРТВУ, то ништа не може да промени. Никаква памет. Увек је било и биће…“
…“На неки чудесан начин сви ови проблеми садржани су уАпокалипси. Апокалипса – то је на крају крајева, прича о судбини. О судбини човека који је, као Личност, неодвојив од друштва. Када природа спашава врсту од изумирања, тада животиње не осећају драму постојања, опстанка. Пошто човек бира сам свој пут захваљујући слободи воље, он не може да спаси све људе, него може да спаси само себе. Баш зато он може да спасе друге. Ми не знамо шта је то љубав, ми се са ужасним омаловажавањем односимо према себи самима. Ми неправилно схватамо шта значи волети самога себе, чак се и устручавамо од овог појма. Зато што мислимо да волети самог себе значи бити егоиста. То је грешка. Зато што је ЉУБАВ – ЖРТВА. У том смислу, да је човек не осећа – ово може да примети са стране треће лице. И ви, наравно знате ово, јер је речено: љуби ближњег свога као самога себе. То јест, волети самога себе као да је основа осећања, мерило. И не само зато што је човек постао свестан себе и смисла свог живота него такође и зато што увек треба почињати од самог себе…“
http://tarkovskiy.su/texty/Tarkovskiy/Slovo.html
(српски превод, није добар)
http://patriot.rs/andrej-tarkovski-slovo-o-apokalipsi/
„Спасение из лужи“Тарковский – фильм Ностальгия
https://www.youtube.com/watch?v=6LLKueUuDCI
…“Марко Марковић, наш сународник који живи у „расејању”,
на “Западу”, у Евроамерици, 29. јануара 1997. је,
у Петроварадину, рекао:
“Српски народ је осуђен да као нација буде уништен:
осуђен је на смрт”.
Опстанак је могућ само ако Срби схвате ту опасност, своју осуђеност као изазов, али да при томе схвате и то да је спас могућ само под условом Великог духовног преображаја…
…Дакле, или преображај, са радикално новим схватањем историје (и заједнице) –или нас више неће бити, а то нестајање би бар четрдесет до педесет годишта наше деце доживело као личну патњу и незаборавно понижење од којег би, као људи, могли да се „излече” само ако им успе да ту патњу и понижење, заједно с нацијом српском, потисну у мрак заборава!…“
https://stanjestvari.com/2016/08/22/zarko-vidovic-duhovni-preobrazaj-srba/
…“вера није знање, в(В)ера је осећање…“
а блаженопочивши владика Николај нам је растумачио да
…“образован је онај ко има образа. Мала знања добијају се учењем. Велика знања добијају се вером и поштењем…“+
…“Запад је престао да производи свеце и мудраце. То датира од онда од кад су му папе престали бити свеци и мудраци и постали политичари и вештаци.
Пре те коби Запад је био православни и живео је Христом и борио со за Царство небесно. Али после те коби Запад је хтео да отпадне од папе, па је отпао од Христа. Тада је вид западњака за духовни свет превучен белилом, и место борбе за Царство небеско западно човечанство почело се бестидно борити за царство земаљско.
То је нова н најновија историја Европе. Она стоји под овим знацима: покорити и искористити. Тако западњаци и говоре и творе. Покорити природу и искористити природу, наравно, не као Божју творевину и с Божјим благословом, него покорити је као ничију својину, као непријатеља сву је исцедити у пехар тренутне насладе.
Али на што сво то? Зар западњак пс помишља да ће умрети, па покорио не покорио? Тако се у чуду пита источњак.
Не, не, западњак никада не помишља на смрт док не добије температуру од 40 степени. Он нема кад да мисли на смрт. Он нема кад да мисли ни на живот. Он не мисли ни на живот ни на смрт него само на покорење и искоришћење; и то на покорење и искоришћење земље и ваздуха, огња и воде, биља и животиња, браће и сродника, суседа и суседних народа и држава. Он је нашао своје научно и културно гесло: покорити и искористити, и захуктало јури за тим геслом. Он не види духовни свет око себе, па не видећи не верује. Само га спиритизам понекад уплаши. Црква га не плаши; папа још мање. Али тај црни спиритизам, та црна магија угони му хладан ветар у кости. „Има нешто!“ „Мора да има нешто“! шапће; тако шапће као са неким стидом, или са неком површном грижом савести. Ипак то га не задржава на захукталом путу, нити утишава његово гесло: покорити и искористити. На тај кобни пут навели су га његови ,,великани“, проналазачи и освајачи.
Православни народи морају стајати изнад оба проклетства, како источног тако и западног. Не смеју се отимати ни о онакав духовни свет као на Истоку нити о материјални свет као на Западу. Божје је небо II Божја земља. Постоји духовни свет, чак бројнији него што Исток зна, али тај духовни свет није самовољан, самовољан и хаотичан, него је под влашћу Христа Бога, који рече: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
Не може се од Бога отети ни небо ни земља. То је особито јасно православним Балканцима, који посведневно говоре и посведочавају да је – отето проклето.
Ни у овом погледу дакле не може Балкан стајати између Истока и Запада, него изнад једног и другог, да светли и једном и другом. Изнад Истока и Запада…“
+„….Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…“
https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-25-%D1%87/
Ткачов, Слика, …“ко је упозорен тај је наоружан…“
http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm
Мило Ломпар: О слободи, политици и српском становишту!
https://www.youtube.com/watch?v=b3dmNBPVZrs
Jасно je да су западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти прогласили Балканско полуострво делом интересне сфере НАТО пакта. Разбили су србски народ изнутра и споља. Разбили су и Југославију изнутра и споља у коју су деведесетих година ХХ столећа стигле и окупационе трупе НАТО пакта, да заувек збришу Србе као потенцијалне свезнике Русије, да заштите своје дугорочне корпоративне планове и намере, експлоатацију гаса и нафте из Каспијског
залива. Србима је директно и индиректно објављен рат до тоталног истребљења.
Да поменемо, већи део касписког нафтовода би финансирала америчка
влада и њене корпоративне компаније “OVERSЕAS PRIVATE INVESTMENT CORPORATION” and “SOUTH BALKAN DEVELOPMENT INITIATIVE” , као што је пројектовано 1996. године ( Види: Kevin Phillips, American theocracy – The peril and politics of radical religion, oil, and borrowed money in the 21st century, New York, 2006, стр. 82; The war for pipelineistan, Asia Times, January 6, 2002; Go – Ahead for Balkan oil pipeline, BBC News, London, December 28, 2004; Michael B. Oren, Power, faith, and fantasy – America in the Middle East 1776 to the present, New York – London, 2007; Пјер-Мари Галоа, Крв нафте – рат у Босни…).
Овог лета навршиће се 139. година од историског Берлинског конгреса, којег су одржале велике силе србофобичних европских и турских империјалиста од 13. јуна до 13 јула 1878. Овај Конгрес је успоставио „половично независне“ државе Србију, Црну Гору, Бугарску и Румунију. Свуда се поред Турака увукла Аустрија, која је постала посредник и потписних извесних уговора између тих нових „независних“ држава и дотадашњих окупатора и тиранина њихових земаља и обеспртављених и потлачених народа.
Имајући у виду да су се Бенџамин Дизраели – Бекoнсфилд, Ото Бизмарк и Џула
Андраши, као представници србофобичних западно-европских тријалиста –
империјалиста посебно истицали у подржавању Османског империјализма. Упрегли су Аустрију да им буде претходница продора према Истоку.
У овом контексту цитирали бисмо маџарског масона, окултисту, идолатристу, езотеристу кнеза Андрашија (Count Gyula Andrassy). Он је излазећи пред јавност после Берлинског конгреса у Пештанском сабору 1878. године дословно рекао: „Окупацијом је Босне и Херцеговине ударен клин у експанизвност панславизма; стануто је змији ногом за врат, која би иначе могла бити опасна за Аустро-Угарску монархију…“ (Види: Редакциони Одбор, Споменица Босанско-Херцеговачког устанка 1875-1925, Београд, 1925, стр. 41; Jasper Ridley, The freemasons – A history of the world’s most powerful secret society, New York, 2011, стр. 215/216).
Други значајан датум србофобичних западно-европских империјалиста-тријалиста и антихриста био је Лондонски уговор о миру 30/5 1913, који је потписан у Лондону између малих балканских држава и Турске империје. Други члан поменутог уговора гласи:
„Султан уступа њиховим величанствима Савезничким Суверенима све територије своје Империје на европском континенту, изузев Албаније“.
У члану Трећем стоји:
„Султан и њихова величанства Савезнички Суверени објављују да они препуштају Њ . В. Императору Немачке, Њ. В. Цару Аустрије и Краљу Маџарске, претседнику Републике Француске, Њ. В. Краљу Велике Британије и Ирске и Императору Индије, и Њ.В. Цару свих Руса проблем повлачењу граница Албаније и свих питања у вези Албаније“.
Иначе, с друге стране о Лондонском уговору о миру 1913. године, проф. Станоје
Станојевић, каже:
„ЛОНДОНСКИ УГОВОР О МИРУ 30/5 1913, између Србије, Бугарске, Грчке, Црне Горе с једне и Турске с друге стране. – Турска је по Л. У. уступила савезницима све своје територије на европском копну западно од линије Кнос-Мидија, са изузетком Албаније (2). Турска и савезници оставили су великим силама бригу, да уреде делимитацију граница Албаније и сва остала питања, која се тичу Албаније (3). Турска је уступила савезницима острво Крит (4). Турска и савезници поверили су Великим Силама, да одлуче о судбини свих турских острва Јегејског Мора, сем Крита и полуострва Атоса (5). Турска и савезници споразумели су се, да оставе уређење финансијских питања, која потичу из завршеног ратног стања и горе споменутих територијалних уступака, међународној комисији сазваној у Париз, у коју су делегирали своје представнике (6). Питања ратних заробљеника, јурисдикције, народности и трговине остављена су да се уреде специјалним конвенцијама (7) В-љ П“. (Види: Проф. Ст. Станојевић. Народна енциклопедија СХС, Књ. друга, И-М, Загреб, 1928, стр. 594).
Чињеница је, да је и Тајним Лондонским уговором од 26. априла 1915. године Италија обезбедила свој империјалистички интерес на Балкану и „пуни суверенитет над Валоном“.
Члан 7 гласи:
„Италија је дужна да представља државу Албанију у погледу њених односа са страним силама“.
У том контексту треба сагледати клицу међусобних сукоба на Балкану, коју су посејали западно-европски империјалисти-тријалисти, антихристи, езотеристи, идолатристи, ритуалисти, окултисти-магисти преко својих филијала, структура и ћелија међу Србима и осталим балканским народима.
Такође, имајући у виду да јe њихов србофобични пројекат био и остао да важи и данас, да Србе треба окупирати, сломити, разбити, раслојити, таманити и генетички ослабити и не дозволити им ослобођење и уједињење.
ваља чути…
…“u prethodnih 2000 god, skoro do pre 58 godina, Jevreji praktično nisu imali svoje mesto na svetu, svuda su bili stranci u egzilu. Ne samo da nisu imali konkretno mesto ili simbol nacionalnosti, već i ništa drugo kao što to drugi narodi imaju: sopstvenu zemlju, teritoriju, poljoprivredu, sve te stvari koje čine konkretnost nacionalnog tela mi, kroz celokupnu našu istoriju, nismo imali. Uvek smo od strane nejevreja smatrani simbolom i metaforom nečega drugog, Jevrejin nikada nije bio osoba per se, krv i meso ljudskog bića, već je uvek bio nešto što bi se povezalo sa nečim drugim. Mi smo uvek bili ili demonizovani ili u nekim slučajevima idealizovani, ali i jedno i drugo predstavlja dva lica dehumanizacije. Dok nismo imali državu Izrael, nismo imali ni solidnost egzistencije kao narod, kao država. Mi se i dalje tamo ne osećamo kao kod kuće, Izrael je možda naša tvrđava, ali ne i naša zemlja, jer još uvek nemamo granice u zemlji koja je stara 57 godina. Ne mogu vam nabrojati koliko su puta naše granice bile napadnute, promenjene na severu, na zapadu, na istoku…“
http://www.makabijada.com/pragfest.htm
…“Amerika ima dušu, komplikovanu dušu. Ima duša Amerikanca u laboratoriji doktora Folkmena koji radi na načinu izlečenju raka, on je deo američke duše, postoji profesor na srednjem zapadu koji se brine oko zaliha vode za njegov grad i on je deo duše, postoji majka koju tuče muž i ona pokušava da dođe do lokalnog skloništa i podrške i ona je deo te duše. Desno krilo je sada preuzelo kontrolu nad Amerikom – u vladi i u medijima, ali ima miliona i miliona i miliona Amerikanaca koji veruju u dušu, da ona može da komunicira sa univerzumom. Veliki je broj Amerikanaca religiozan. Ima puno lepih stvari u Americi, uprkos činjenici da bombarduje druge zemlje. Vojni industrijski surealisti nemaju jasan osećaj za realnost, to su uglavnom mrzovoljni, osorni, matori muškarci koji dođu i unište sela. Ja se izvinjavam u ime svoje nacije za nasilje, ali se ne izvinjavam za jazz i za njenu lepotu, osećaj za divljinu i otvoren prostor, dušu, prostranstvo. Istina je i da ima mnogo molova, ali kada ostanemo bez vode, ostaćemo i bez molova…“
суреалисти
Blue Pill or Red Pill
https://www.youtube.com/watch?v=zE7PKRjrid4
Sve je ovo na zalost ziva istina.