Нова потресна руска пјесма о Космету (ВИДЕО)
Руска група „Кипелов“ недавно је објавила сингл инспирисан Бојем на Косову 1389. и НАТО бомбардовањем Србије 1999. године.
Слика "Косовка дјевојка"
Руска група „Кипелов“ недавно је објавила сингл инспирисан Бојем на Косову 1389. и НАТО бомбардовањем Србије 1999. године.
Аутор текста Маргарита Пушкина каже да је текст написала за 15 минута и да је хтела да „укаже на повезаност Боја на Косову 1389, НАТО бомбардовање 1999. године и српску националну трагедију која је након њега уследила“.
Валерија Кипелова је „погодила трагедија словенског народа“ и она ју је инспирисала да напише музику за ту песму.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Izgleda da je u pravu bivši ruski ambasador:“Ima li ovde Srba?“Sme li neko u Srbiji da napiše nešto ovako i otpeva ?Može, može,ali prvo da se napojimo „duhom“turbo,cecama,lukasima,parovima,zadrugama,pinkovima.Onda sta ostane za Srpstvo i veru našu.Bogu hvala te ima još neprolaznog i neuništiva roda našeg.
уз добро има и друго, што није на добро
…“Јунаку се чешће путах хоће
ведро небо насмијат грохотом…“
…“Нешто се мислим, „благословом“ државног дна прихватили смо хрватску латиницу, европску културу, америчку моду и музику, арапске инвеститоре, болоњску реформу, е-уговор о вечном придруживању а никад придружењу, стране политичке, војне и економске менторе и суфлере, феминизам, дечија права, параду поноса… какав год циркус треба, наш јадни народ ће га по диктату владе и политичког – истовремено и врха и дна – одмах прихватити! Па кад смо све то, уз обилну помоћ државних власти прогутали, можемо онда и уз помоћ црквених власти и то – тзв. „византијско“ појање. Стиче се утисак да је пожељно да показујемо и доказујемо да ми можемо да будемо све; само није пожељно, не изгледа лепо, да будемо оно што јесмо!
Некада давно су „стране композиције које не годе нашем уху“ биле предмет одлука Сабора СПЦ. Архиепископ београдски и Митрополит српски Михаил износи Архијерејском Сабору на решење предлог „да се обрати пажња свим композиторима који црквену музику обрађују, да се не удаљују од нашег црквеног појања, које је не само лепо, него и нашем народу потпуно разумљиво, и да не уносе више нове стране композиције у наше црквено певање, које нити годе нашем уху, нити су прилагођене духу и садржини саме црквене песме.“
У одлуци Сабора се каже: „Архијерејски Сабор је узео у оцену овај предлог и нашао да је исти врло уместан и користан…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/improvizovano-vizantiniranje-i-srpsko-pravoslavno-crkveno-narodno-pojanje/
http://www.fsksrb.ru/kljucna-rec/freske/
http://pouke.org/forum/topic/39871-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8/
…“Пребиловци су обухваћени организованим заборавом да не би покварили концепт грандиозног злочиначког плана према српском народу који се свакодневно, пред нашим очима, спроводи. Али , знамо да рат против Бога нико није добио, нити ће га добити. То нам је нада и утеха. Они који су хтели да сакрију зверства својих дедова и очева, тако што су уништили свете мошти пребиловачке деце и других мученика, нису могли убити Истину. Као и њихови дедови и очеви, убили су само себе пред Богом, а свој народ осрамотили пред оним што је остало од људи. Пребиловци су тако још једном прослављени мученичким венцем и уподобљени да се назову Херцеговачким Врачаром [6].
Данас је подигнут храм – спомен црква – у Пребиловцима на месту некадашње спомен-костурнице у којој су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњој Херцеговини у Другом светском рату, а сакупљене из околних јама. Костурницу је 1992. минирала хрватска војска, а кости су уништене.
У Пребиловцима је по повратку Срба један број костију поново сакупљен и биће положен у новосаграђеном храму [7].
Али на ово племенито дело хвале вредно, сенку баца „фрескопис“ којим је спомен-црква украшена и „живописана“. Ту нећете видети традиционално-православне фреске, каквим су украшени православни манастири и цркве широм Васељенене, већ карикиране нацрте који тобож представљају светитеље, а Христос је „пљунута“ Кончита!
Пребиловци – село на небу, основна је замисао осликавање зидова храма Христовог Васкресења у Пребиловцима.
Живописање олтарске апсиде овог светог места је осликао грчки свештеник Стаматис Склирис.
У православним круговима Склирис се помиње као предводник нових стилова у иконописању…“