Нова Трампова именовања: Водитељ Фокс њуза на челу Пентагона, Маску и Рамасвамију „секретаријат за ефикасност владе“

Новоизабрани предсједник САД Доналд Трамп наставио је да попуњава кључне позиције у својој другој администрацији, углавном бирајући сараднике и савезнике који су га најснажније подржавали током кампање за овогодишње предсједничке изборе.

Трамп је у уторак рекао да ће именовати водитеља телевизије Фокс њуз Пита Хегсета за секретара за одбрану.

„Пит је јак, паметан и истински вјерује у Америку на првом мјесту. Са Питом на челу, амерички непријатељи су упозорени – наша војска ће бити поново изванредна и Америка никада неће попуштати“, поручио је Трамп у саопштењу.

Хегсет је ветеран Националне гарде и служио је, како се наводи на његовом вебсајту, у Авганистану, Ираку и Заливу Гвантанамо на Куби. Хегсет је навео да је напустио војску 2021. године након што је означен екстремистом у војним снагама које га више нису желеле.

„То мишљење је било обострано – ја нисам више желио ту војску“, написао је Хегсет у својој књизи „The War on Warriors: Behind the Betrayal of the Men Who Keep Us Free.“

Написао је и да будући предсједник САД мора да радикално „измијени лидере Пентагона да би нас припремио да бранимо нашу нацију и поразимо наше непријатеље“.

„Треба отпустити много људи“, написао је Хегсет.

Уколико му буде потврђено именовање у Сенату, могао би да испуни Трампово обећање да ће отпустити генерале које је оптуживао за спровођење прогресивне политике када је реч о мањинској и родној разноликости, коју су осуђивали конзервативци, преноси Ројтерс.

Маск и Рамасвами задужени за ефикасност владе

Трамп је такође рекао да је именовао милијардера Илона Маска и бившег ривала у трци за републиканску предсједничку кандидатуру Вивека Рамасвамија да воде „секретаријат за ефикасност владе“ или „ДОГЕ“.

Тај секретаријат не постоји, већ ће Маск и Рамасвами радити ван владе и пружати „савјете и смјернице“, навео је Трамп на својој друштвеној мрежи, преноси АП. Најавио је да ће Маск и Рамасвами сарађивати са званичницима Бијеле куће на „структурним реформама великог обима“.

„Та два изванредна Американца отвориће пут мојој администрацији да размонтира владину бирократију, укине претјеране прописе, смањи непотребне трошкове и реструктурира федералне агенције“, рекао је Трамп и додао да ће њихов рад бити завршен до 4. јула 2026. године, и да ће мања и ефикаснија влада бити „поклон“ земљи на 250. годишњицу потписивања Декларације независности.

С обзиром на то да није ријеч о стварној владиној агенцији, још није познато како ће функционисати.

Овим именовањима Трамп је наградио двојицу присталица из приватног сектора, преноси Ројтерс. Маск је власник Тесле, Екса и Спејсекса, а Рамасвами је оснивач једне фармацеутске компаније.

Маск је такође дао десетине милиона долара за Трампову кампању и говорио на његовим митинзима. Скраћеница за секретаријат – ДОГЕ – поклапа се са именом криптовалуте Догецоин коју Маск промовише.

Бивши шеф обавјештајних служби на челу ЦИА, конгресмен са Флориде саветник за националну безбједност

Трамп је претходно именовао бившег директора Националних обавјештајних служби Џона Ретклифа за директора Централне обавјештајне агенције (ЦИА).

Ретклиф, блиски Трампов савезник, био је директор обавјештајних служби на крају првог мандата новоизабраног предсједника.

На ту позицију је потврђен у мају 2020. године, осам мјесеци прије него што је Трамп напустио положај. Није га подржао ни један демократа у Сенату. Ретклиф је бивши конгресмен и секретар за правосуђе Тексаса, преноси агенција Ројтерс.

Демократе и бивши обавјештајни званичници су га оптуживали да је скидао ознаку повјерљиво са обавјештајних података да би Трамп и његове републиканске присталице могли да нападају политичке противнике, укључујући и Џоа Бајдена, Трамповог противкандидата на изборима 2020. Ретклиф је то демантовао.

Медији, међу којима је и Ројтерс, такође су извјештавали о примједбама да је Ретклиф преувеличао своје искуство у борби против тероризма кад је био федерални тужилац у Тексасу.

Трамп је у уторак такође саопштио да је именовао републиканског конгресмена Мајка Волца за свог савјетника за националну безбедност.

Волц у Представничком дому заступа Флориду, ратни је ветеран и пензионисани припадник Националне гарде. Један је од водећих критичара Кине.

На новом положају биће суочен са бројним кризама, од напора да се обезбиједи оружје Украјини и страховања у погледу све јаче сарадње Русије и Северне Кореје до напада иранских савезника на Блиском истоку и напора да се успостави примирје између Израела и Хамаса и Хезболаха.

„Мајк је снажно промовисао моју спољнополитичку агенду Америка на првом мјесту и биће изванредан промотер нашег залагања за мир кроз снагу“, навео је Трамп у саопштењу.

Волц је више пута служио у Авганистану, а радио је и у Пентагону гдје је био савјетник кад су секретари за одбрану били Доналд Рамсфелд и Роберт Гејтс.

Залагао се за то да Америка бојкотује Олимпијске игре у Кини 2022. године, због ковида 19 и начина на који Пекинг третира Ујгуре.

Гувернерка Јужне Каролине на челу секретаријата задуженог за имиграцију

За секретарку за унутрашњу безбједност, Трамп је именовао гувернерку Јужне Дакоте Кристи Ноем.

Трамп је у саопштењу навео да је Ноем „била прва гувернерка која је послала војнике из Националне гарде да помогну Тексасу да се бори против Бајденове пограничне кризе“.

Ноем је позната у конзервативним круговима. Бивша чланица Конгреса, искористила је два мандата на положају гувернерке мале државе да заузме истакнуту позицију међу републиканцима.

Ако њена кандидатура буде потврђена у Сенату, биће на челу агенције која ће бити у центру спровођења Трампових имиграционих планова и обећања да ће покренути масовну депортацију илегалних имиграната. Процјењује се да је у САД 11 милиона илегалних имиграната.

Секретаријат за унутрашњу безбједност има 260.000 запослених, а формиран је послије терористичких напада 11. септембра и има низ одговорности.

Хакаби именован за амбасадора у Израелу

Трамп је у уторак најавио и да ће за америчког амбасадора у Израелу именовати бившег гувернера Арканзаса Мајка Хакабија.

Хакаби, еванђелиста, снажно подржава Израел и израелска насеља на окупираној Западној обали, која већи дио међународне заједнице сматра нелегалним.

„Он воли Израел и Израелце, и Израелци воле њега. Мајк ће неуморно радити за мир на Блиском истоку“, навео је Трамп у саопштењу.

Хакаби (69) је критиковао актуелног предсједника Џоа Бајдена зато што је вршио притисак на Израел да ублажи војне акције у Гази. Бајдена је оптужио и да ће правити уступке Хамасу.

Хакаби је био гувернер Арканзаса од 1996. до 2007. године. Два пута се безуспешно кандидовао за републиканског предсједничког кандидата – 2008. и 2016. године.

Његова ћерка, Сара Хакаби Сандерс – тренутно гувернерка Арканзаса, била је портпаролка Бијеле куће за вријеме Трамповог првог мандата, од 2017. до 2019. године.

За специјалног изасланика за Блиски исток, Трамп је именовао инвеститора за некретнине и донатора кампање Стива Виткофа.

Стефаник будућа амбасадорка при УН

Трамп је у понедјељак именовао и нову амбасадорку САД у УН – одабрао је републиканску чланицу Представничког дома, Елис Стефаник, која је била уз Трампа у првом мандату и сада у кампањи.

„Елис је невјероватно снажна и паметна боркиња за Америку на првом мјесту“, наведено је у Трамповом саопштењу у понедељак.

Ники Хејли, која је била Трампова противница на унутарстраначким изборима за председничку номинацију, била је у УН у његовом претходном мандату. Раније је саопштено да Хејли неће бити дио нове администрације.

Четрдесетогодишња Стефаник је рођена и одрасла у Њујорку, који је и заступала у Представничком дому. Она је један од вјерних Трампових сарадника и била је у трци за потпредсједничко мјесто. Завршила је Харвард и радила са Џорџом Бушом млађим у Бијелој кући на питањима унутрашње политике.

Кад је 2014. изабрана у Представнички дом, била је најмлађа жена у историји која је представљала дистрикт из Њујорка, а најмлађа је и чланица републиканског вођства у Представничком дому.

Стефаник је на почетку била умјерено конзервативна, али се потом повезала са Трампом и постала његов вјерни сарадник у МАГА (Маке Америца Греат Агаин) покрету.

Елис Стефаник је Трампа подржала у предсједничкој трци и прије него што је објавио кандидатуру, а потом је активно учествовала у његовој кампањи.

Бранила га је током два процеса опозива у Конгресу, а јавно се успротивила и судским процесима који су се против њега водили. Поднијела је и етичку жалбу против судије у Њујорку који је водио једну од грађанских парница против Трампа.

Ко ће задужен за граничну политичку?

Том Хоман, бивши в.д. директора Службе за царине и имиграцију (ИЦЕ) у прошлом Трамповом мандату, биће задужен за ситуацију на граници у новој администрацији.

„Задовољство ми је да објавим да ће бивши директор ИЦЕ Том Хоман бити дио нове Трампове администрације и да ће се бавити државним границама“, написао је Трамп на својој мрежи Трутх Социал.

Очекује се да Хоман добије позицију везану за границу и да му једно од задужења буде и највећа депортација у историји – коју је Трамп најавио.

Хоман ће, како је речено, бити надлежан за „депортације свих илегалних имиграната у њихове земље“. Трамп каже да очекује да Хоман обави „фантастичан посао на који се дуго чекало“.

Он је за Фокс њуз у недјељу рекао да „неће војска опколити и хапсити имигранте, већ ће ИЦЕ Трампове планове спровести на хуман начин“.

„Биће то добро испланиране, циљане операције које ће спроводити ИЦЕ, чији агенти то раде свакодневно и добри су у томе. Када изађемо на терен, ми знамо кога тражимо, знамо где се налазе и то ће све бити одрађено на хумани начин“, рекао је Хоман.

Ко је нови замјеник шефа кабинета за политику нове Трампове администрације?

Доналд Трамп именовао је дугогодишњег савјетника Стивена Милера, који се сматра тврдом линијом кад је у питању имиграција, за замјеника шефа кабинета за политику у новој администрацији.

Новоизабрани потпредсједник Џеј Ди Венс је у понедјељак послао поруку са честиткама Милеру на друштвеним мрежама и рекао: „Ово је још један фантастичан избор предсједника“. Саопштење је први пренио ЦНН.

Милер је био виши савјетник у Трамповом првом мандату и централна фигура у многим његовим политичким одлукама, посебно у потезу да раздвоји хиљаде имигрантских породица као програм одврац́ања миграната 2018. године.

Милер је помогао израду многих Трампових говора и планова о имиграцији. Откако је Трамп напустио функцију, Милер је служио као предсједник „Америца Фирст Легал“, организације бивших Трампових савјетника која је основана као конзервативна верзија Америчке уније за грађанске слободе, којој су се на мети нашли Бајденова администрација, медији, универзитети и други око питања као што су слобода говора и вјере и национална безбједност.

Притисак на републиканце у Сенату

Именовање Хомана на ту позицију не захтијева одобрење у Сенату, али многа друга именовања у Трамповој администрацији то захтијевају. АП наводи да Трамп притиска републиканце у Сенату, који су сада освојили већину, да промијене правила и да нови предсједник може да номинује људе и кад Сенат није у засједању – односно без потврде сенатора.

Републиканци ускоро треба да изаберу новог лидера, будући да се досадашњи лидер Мич Меконел повлачи са те позиције послије скоро двије деценије. У игри су сенатори Џон Тун из Јужне Дакоте, Џон Корнин из Тексаса и Рик Скот са Флориде. Сва тројица су подржавала Трампа у кампањи.

Трамп за сада није рекао ко му је фаворит, али је у недјељу на мрежама објавио да очекује да нови лидер измени правила у Сенату ако је потребно, како би му омогућио да што прије састави свој кабинет.

Врховни суд је 2014. донио одлуку која ограничава могућност предсједника да именује кадрове без потврде Сената кад није у засједању.

Сва тројица кандидата за новог републиканског лидера кажу да су спремни да размотре измјену тог правила.

Скот је написао на Ексу: „Слажем се 100 посто. Урадићу све што треба да ваше номинације што прије буду потврђене“. Тун је рекао да се мора радити „брзо и одлучно“ како би се кадрови што прије поставили. Корнинг истиче да је „неприхватљиво да се блокирају именовања чланова Трамповог кабинета у Сенату“.

Републиканци су освојили контролу над Сенатом, а на путу су да освоје већину и у Представничком дому Конгреса. Ако се то деси, једна странка контролисаће и законодавну и извршну власт.

Глас Америке

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: