Нове Јалте неће бити

Пише: Јован Лакићевић

Једна дама, са именом без значаја, ваљда из неке НВО, рече колико јуче, једну занимљиву реченицу: „Ова Влада изгледа као да ју је Путин правио“, мислећи притом на нову Владу Србије!
Нијесам схватио да ли је то изустила са усхићењем, или очајањем. Прије ће бити да је у питању ово друго.
Без обзира на завидан публицитет њене изјаве, тешко да бих могао да се са њом сложим. Јер, Влада са двојицом „русофила“, од 31 члана, па још без задужења, тешко да би се могла назвати и проруском, а камо ли руском.
Али, нека се дотична дама мало стрпи, за који мјесец, или, најдаље годину, можда ће се њена „прогноза“ остварити кад Руси стигну из свеколико измрцварене Украјине на делту Дунава!
Но, шалу на страну.
Као новинара кога је увијк више интересовало шта ће се дешавати у будућности, од оног што се збило јуче, или прекјуче, веома ме, као и многе, занима шта ће се десити након окончања сукоба Руске федерације за Удруженим Западом у Украијни.
И сам сам, несмотрено, негдје на почетку руске Интервенције, поменуо, бар једном,“ нову Јалту“, у финалу овог судара цивилизација.
Након тога сам себе исправио у тексту од прије двије години, под насловом „С ким Путин да преговара“… Све и кад би се тако нешто могло очекивати, или пожељети, имајући у виду неке раније завршетке ратова, у овом часу је тако нешто готово искључено. Понајприје због Запада, који је давних дана Путина прогласио „највећим ратним злочинцем Планете“ , амнестирајући њиховог Адалфа, или актуелног премијера Израела ( да не рачунамо све оне процесе, догађаје и личности између.
Најпознатији савремени комичар Планете, онај из Кијева, који је у сјенку бацио чак и Чарли Чаплина, себи је законом ускратио такву могућност!
Заиста, с ким Путин да разговара? О миру, али и геополитичкој будућности овог дијела Планете. С Бајденом? Можда са несуђеним војсковођом поражене НАТО војске, у одласку, Столтенбергом?
И, што је не мање важно – о чему? Сваки сусрет за политичким ( и људским) медиокритетима, као и приче о боило чему, а поготово о сјутрашњој судбини планете, за озбиљне државнике је чисто губљење времена!

Капитулацију Украјине може било ко да потпише. Краљ Никола је својевремено, 1.916,, журећи из Плавнице пут Италије, оставио за ту , не баш часну работу, задужио два своја офцира средњег ранга!
Ово луткарско, назови ратно позориште имаће за десетак дана у Швајцарској своју „мировну конференцију“, наравно без Руске федерације , ваљда да не би штрчала… Та чудна сесија могла би се назвати мировном једино ако би успјели да се помире међу собом, прије блиског и коначног распада њихових асосијација, или да се, како-тако, на достојанствен начин помире са – поразом!
Украјина ће, као тзв колатерална штета, попити горку чашу коју су јој приправили неонацисти на њеном државном и војном челу, Хазари из секте Хабад – вјероватно ће, као држава нестати са географске карте Европе.
Не може се рећи да они нијесу испунили свој домаћи задатак, диктиран из Лондона: У безизгледном рату с Русијом, изгинуло је близу милион Украјинаца и два пута толико онеспособљено за живот. Земља је разорена, расељена, а поврх свега и распродата, „Блек року“ и другим бјелосвјетским корпорацијама.
Путин, све и да хоће, нема с киме да разговара!
Подјеле на сфере утицаја, како се то догодило у Јалти, напросто неће бити. Америчкој пудлици Европи ( како се то данас модерно каже) и осталим протекторатима САД по свијету, биће, вјерујем, остављено на вољу коме ће се царству привољети.
Већ видим наше комшије Бугаре, Македонце, Румуне, али, по аналогији Албанце и Хрвате , како једни преко других ускачу у задњи, побједнички вагон, како журе да изразе лојалност Русији, забога њиховом „вишевјекованом пријатељу“!
Мађарска и Словачка, као и моја православна Црна Шума су у нешто повољнијој ситуацији. За Чешку нијесам сигуран. За Пољску јесам. Она се одавно, због своје клиничке русофобије, сврстала уз њено, не баш природно друштво.
За Републику Српску се одавно зна и Богу хвала да је тако. Што се остатка БиХ тиче… па, баш ме брига! О тужној, са више страна стиснутој Молдавији, (којој је, изгледа, баш свједно), као и о прибалтичким републикама, којима уопште није свеједно, у овој краткој и крајње упрошћеној „анализи“ не вреди ни говорити.
Што се, пак, Србије тиче, она је до јуче имала отворен позив за перспективну асоцијацију звану БРИКС, али се баш тешко одрицала свог еуропског пута „без алтернативе“. Сад кад је обећана земља Дембелија кренула неповратно низа страну, претпостављам да ће се „алтернатива“ лакше пронаћи!
Но, ваља ипак имати на уму да „конкурс“ за приступање БРИГСу још није расписан и да ће услови за пријем можда бити пооштрени. А за неке и непремостиви.
Све у свему, након побједе над Удруженим Западом, пошто нема с ким, Руска федерација ће, попут њених противника у Швајцарској, бити принуђена да разговара сама са собом!
Уопште не сумњам да ће ти разговори бити успјешни и плодоносни!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: