ИН4С

ИН4С портал

Нови Сад постао видљив и препознатљив у Европи: Милош Вучевић у “Српском св(иј)ету“

1 min read
„Сматрам да је 1918. година била кључна година када су ти односи у питању према Бачкој, Барањи, Банату и Срему. Када кажем Војводина, онда се ту не рачуна Барања која је до 1945. године била део тог подручја“.

Срспки свијет

„Кандидатура Новог Сада за европску престоницу културе 2021. године је последица сплета различитих околности, није плод само неког административног мандата. То је кувано, стварано вековима уназад. Наш педигре, наш ДНК је такав да је било природно да ако неки град из Србије иде у ту кандидатуру у ту утакмицу, да то буде Нови Сад, који је Европа у малом, а и оно што смо у 18. и 19. веку звали Српска Атина. Нови Сад је седиште најзначајнијих установа културе српског народа, али и град који никад није крио да се у њему говоре различити језици, град у ком можете видети у пречнику од километар торњеве пет различитих цркава и синагогу, и то је нешто што је одувек красило то поднебље. Носи Сад је и нека врста авангарде на овом подручју, увек је први корачао у неким новотаријама“, рекао је градоначелник престонице Војводине Милош Вучевић у емисији „Српски св(иј)ет“, као увод у причу о историји овог града.

Он је одговарајући на питање водитељке Гордане Јанићијевић о неким најавама о подизању споменика Марији Терезији у Новом Саду изразио аргументе против, истакавши посебно промјенљивост аустријске политике према Србији:

„Сматрам да је 1918. година била кључна година када су ти односи у питању према Бачкој, Барањи, Банату и Срему. Када кажем Војводина, онда се ту не рачуна Барања која је до 1945. године била део тог подручја“.

„Никада од ‘аутономаша’ нећете чути да спомену 1918. Мислим да данас тај покрет није ни јединствен, једни се залажу за неки већи степен аутономије, а други за федеративну једницу или самосталну територију. Али се подршка њима мери у промилима, то је више клуб љубитеља једне пасиониране идеје, која се није остварила. Неко ко се бави политиком, мора да разуме те ствари и да има одговор за разне ситуације. Имате ту и десно крило да које је једнако екстремно и са једнаком подршком, које се залаже за укидање аутономије“, ентузијастично је изјавио први човјек Српске Атине, нагласивши да је мејнстрим, већински дио озбиљних политичара, онај који има и највећу подршку.

Говорио је о структури становника овог подручја, која се нарочито мијењала током 20. вијека, особито у вријеме злочина НДХ, а затим и у вријеме послератног насељавања једног етничког српског корпуса и исељавање другог њемачког. Никада није бољи однос Срба и Мађара у Војводини – то је један од закључака међунационалних односа данас, како тврди наш гост.

Он је најавио и изградњу путева и мостова који ће побољшати повезаност града, али и растеретити саобраћај у њему,а говорио је и о проблемима који у инфраструктурном смислу муче становнике Новог Сада и сусједних општина, али и о њиховом решавању.

„Војислав Шешељ је био један изузетан политичар деведесетих година. Неко га воли, неко не воли, али је он тада био потпуно једна политичка авангарда. Али, у једном тренутку када ви сазревате, када сазрева политичка партија, када се све мења осим камења, ви видите да је та политичка идеја прилично лимитирана. Зашто се бавите политиком, ако никада не желите да будете у власти? Чак сам живео у граду где је Радикална странка победила и Маја Гојковић постала градоначелник. Видели смо да можемо да водимо, иако у политички тешком моменту када покрајину води ДС, а републику ДСС са својим партнерима“, описао је дио тока оснивања странке СНС којој данас припада, наглашавајући да никада не би рекао нешто лоше о тој странци од које се то напредњачко крило одвојило у једном тренутку, осим што јој је требао нови правац, у ком се сам пронашао.

За свој највећи успјех сматра то што је пробудио Успавану Лепотицу, како је назвао град у којем је градоначелник, чему је доказ и кандидатура града за престоницу европске културе. Открива да је кандидат који је ушао у тај процес заједно са Новим Садом те 2016. године био Херцег Нови, па су знали да заиста морају да се потруде.

Подсјетио је да се његовање наслеђа и традиције показује и у чину церемоније отварања низа манифестација следеће године:

„Званично отварање Европске престонице културе Нови Сад 2021- 2022. године ће бити на Српску Нову годину, односно на Нову годину по јулијанском календару“.

Гост Националне телевизије је изразио увјерење да ће сви Новосађани бити поносни на свој град, а и сви посјетиоци задовољни понуђеним садржајима.

Цијело гостовање можете погледати на Јутјуб каналу ИН4С.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *