Нови сведоци убиства Ћурувије?
1 min readЧетрнаест година после ликвидације новинара Славка Ћурувије могуће је да ће се пронаћи нови непосредни сведоци убиства.
Како сазнаје Политка, анализом свих досад прикупљених података у вези са самим местом злочина у Светогорској улици у Београду, могуће је да ће се пронаћи нови сведоци.
Власник и главни уредник листа Дневни телеграф и магазина Европљанин убијен је током напада НАТО-а на СР Југославију 11. априла 1999. године, на Ускрс, испред улаза у зграду у којој је живео.
Овај злочин, као и убиство дописника Вечерњих новости из Јагодине Милана Пантића 11. јуна 2001. године, и околности смрти новинарке Дуге Радиславе – Даде Вујасиновић 8. априла 1994. године, расветљава Комисија за истраживање убистава новинара, којом председава Веран Матић.
„Анализом досад прикупљених чињеница у вези са местом убиства Славка Ћурувије комисија је продубљивањем почетних полицијских сазнања, а која нису у ранијем периоду до краја истражена, дошла до података о једном броју могућих непосредних сведока извршења овог монструозног злочина“, каже Веран Матић за Политику.
То је све што он може да каже о раду на овом случају, а да не угрози истрагу. Извесни помаци направљени су и у расветљавању убиства новинара Милана Пантића. Наиме, док се у случају Ћурувије много тога знало, посебно након што се у јавности појавио досије „Ћуран“, документ тадашњег Ресора државне безбедности из кога се сазнало да је тајна служба пратила Ћурувију и да су оперативци изненада повучени пар минута пре убиства, али не и ко су убице, у случају Пантића није се много одмакло од 11. јуна 2001. године, када га је, у улазу зграде у којој је становао у Јагодини, неко убио „замахнутим оруђем“, шипком или летвом.
„Кад је реч о случају Пантић, интензивирана је истрага о приватизацији цементаре „Поповац“, о којој је наш колега писао, а што може бити јак мотив за његову ликвидацију. Неки од битних политичких учесника тог догађаја одбили су изјашњавање на полиграфу, на шта иначе имају законско право“, каже Матић, напомињући да се проверавају и дојаве о могућим егзекуторима које су му достављене.
Иако је Комисија за истраживање убистава новинара, након што је формирана у јануару ове године, критикована од стране многих, извесно је да су до сада постигнути извесни резултати који су оправдали њено оснивање, посебно имајући у виду дуги низ година када нису направљени скоро никакви помаци на решавању ових случајева. Криминалистичка полиција МУП-а и Безбедносно-информативна агенција одредили су оперативце који у оквиру комисије свакодневно раде на расветљавању ових злочина, а недавно је обећана и пуна подршка Војно-безбедносне агенције.
Како је тај исти посао рађен у периоду пре формирања комисије, довољно илуструје прича о потрази комисије за важним материјалним доказом – сачмом која је приликом обдукције извађена из тела Даде Вујасиновић. Дуго се веровало да је овај доказ уништен у НАТО бомбардовању, како је њен нестанак објашњаван, да би после упорног трагања сачма била пронађена у службеним фиокама пензионисаног полицајца.
Иначе, управо јуче у посети комисији био је Милош Вукчевић, помоћник министра унутрашњих послова Црне Горе. У овој суседној земљи није расветљено убиство главног и одговорног уредника дневног листа Дан Душка Јовановића, извршено 27. маја 2004. године у Подгорици, као ни низ напада на новинаре.
„Помоћник министра Вукчевић ради на иницијативи за формирање сличне комисије у Црној Гори, која би се поред случаја убиства новинара Душка Јовановића бавила и нерасветљеним нападима на новинаре, којих је много у Црној Гори, а што је веома озбиљна примедба у тек објављеном извештају Европске комисије“, објашњава Матић.
Оснивање ове комисије до краја године налази се у акционом плану Владе Црне Горе.
– Пренели смо досадашња искуства из рада наше комисије, навели све проблеме и дали препоруке. И даље ћемо бити на располагању како бисмо помогли да ова иницијатива добије прави облик, то јест како би се открили налогодавци и убице нашег колеге Јовановића. Имам утисак да постоји јака жеља да се направи ефикасно тело које би помогло да се колеге у Црној Гори ефикасно заштите од застрашивања, физичких напада и угрожавања њихових живота – каже Матић.
„Детектор лажи“ невине ослобађа сумње
Тестирање на „детектору лажи“ спроводи се искључиво уз добровољни поступак осумњиченог или сведока. Налаз нема снагу доказа на суду, али је од велике помоћи полицији у усмеравању даљег рада на расветљавању злочина. Ова техника истовремено омогућава онима који немају шта да крију да се са њих скине сумња. Ипак, „политички учесници“ приватизације цементаре „Поповац“, о којој је писао убијени новинар Милан Пантић, искористили су своје законско право да одбију полиграфски тест.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ubistva u SRBIJI bila ,,inspiracija ,, za PG i ZG ubistva. ,NE UBIJA PREJAKA REČ,, UBIJA ISTINA