Нови ултиматум ЕУ за Србију: Нормализација односа са Приштином и санкције Русији

Савет за опште послове ЕУ одобрио је на данашњем састанку закључке о проширењу за Србију, у којима се тражи од Европске комисије и високог представника ЕУ да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије.

Изменама би се, како се наводи, „одразиле обавезе Србије“ које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса.

Београд и Приштина позивају се да у потпуности поштују и спроводе све обавезе, без даљег одлагања и предуслова, што укључује оснивање Заједнице српских општина.

„Савет поздравља спремност Србије и Косова да прихвате нацрт статута који је странама представила ЕУ као посредник, уз разумевање да је потребан даљи рад на овој основи“, наводи се у закључцима.

Поздравља се Споразум о путу нормализације односа Београда и Приштине и анекс за имплементацију овог споразума, али се изражава жаљење због, како се тврди, недостатка примене овог споразума код обе стране, као и других неизвршених обавеза постигнутих у у оквиру дијалога.

Наводи да од Србије очекује да се ангажује у дијалогу, уз посредовање ЕУ „у доброј вери и у духу компромиса“ како би се постигао свеобухватан правно обавезујући споразум са Приштином о нормализацији односа, у складу са међународним правом и правним тековинама ЕУ и без даљег одлагања.

„Овај споразум треба да се бави свим кључним отвореним питањима и на тај начин допринесе регионалној стабилности. Нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога су суштински услови на европском путу обе стране и обе ризикују да изгубе важне могућности у недостатку напретка“, напомиње се у нацрту закључка.

Од Београда и Приштине, како се додаје, очекује се да пронађу одрживо решење за ситуацију на северу КиМ, које гарантује безбедност, сигурност и партиципативну демократију за све грађане.

Обе стране се позивају да наставе да континуирано улажу напоре за деескалацију, да се уздрже од једностраних и провокативних акција које би могле доведу до тензија и насиља и зауставе реторику која изазива поделе.

Упозорава се да ће, у складу са закључцима Европског савета од 26. и 27.октобра, постојати последице у случају да се не постигне успех по питању деескалације тензија.

„Савет поздравља што је Србија предузела неке кораке у правом смеру, укључујући јавно подстицање косовских Срба да учествују на локалним изборима на северу Косова„, напомиње се у закључцима и позива Србија да подстакне Србе на КиМ да се врате у косовске институције.

Када је реч о инцидентима на КиМ, оцењује се да не постоји оправдање за насиље и снажно се осуђују „насилни акти демонстраната косовских Срба“ усмерени на грађане, снаге Кфора, органе за спровођење закона и медија 29.маја, као и „насилни напади“ на косовску полицију 24. септембра.

Од Србије се очекује да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци ухапсе и брзо приведу правди и изражава се жаљење јер, како се тврди, Србија није предузела довољно акције у том погледу.

Изражава се и забринутост због, како се тврди, поновљеног гомилања војних снага Србије у близини територије КиМ и констатује накнадно смањење трупа и опреме.

Истиче се и важност снажне политичке воље и доследности у спровођењу реформи у вези са ЕУ како би се постигао „стратешки избор Србије за придруживање ЕУ“.

Савет поздравља укупан напредак који је Србија постигла до сада у приступним преговорима, при чему су 22 од 35 преговарачких поглавља отворена и два поглавља привремено затворена.

„Србија треба да настави да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23 и 24 о владавини права“, поручује се у нацрту.

Поздравља се и благовремено усвајање пет закона којима се примењују уставни амандмани из 2022. године, али се наводи да је потребан даљи рад и политичка посвећеност да би се спровеле реформе у основним областима, укључујући правосуђе.

Наводи се да постоје „снажна очекивања“ од Србије да појача напоре ка потпуном усклађивању са заједничким спољним и безбедносним ставовима ЕУ и рестриктивним мерама, укључујући према Русији и Белорусији, „као питање највећег приоритета“.

Савет наводи и да је примио к знању хуманитарну и другу помоћ Србије Украјини и поздравио побољшану сарадњу Србије са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ.

Српске власти позвао је да се „уздрже од акција и изјава против ставова ЕУ о спољној политици и другим стратешким питањима“.

„Иако признаје напредак у овом погледу, Савет наставља да наглашава потребу да Србија у потпуности испуни своју обавезу да се усклади са визном политиком ЕУ“, додаје се у нацрту.

Од Србије се тражи и да настави да посвећује посебну пажњу пуном поштовању основних права, укључујући заштиту најугроженијих група, као недискриминаторни третман особа које припадају мањинама.

Наводи се да Србија треба да појача напоре у борби против корупције и организованог криминала и изражава забринутост због, како се тврди, ограниченог напретка у побољшању општег окружења за слободу изражавања и независност медија.

„Савет охрабрује Србију да појача напоре на ефикасном спровођењу акционог плана медијске стратегије“, додаје се у нацрту и указује на важност регионалне сарадње у решавању ратних злочина и питања несталих, као и сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове.

„Не би требало да постоји подршка осуђеним ратним злочинцима нити глорофикација или негирање њихових злочина“, додаје се у закључцима, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: