Новинарска мука и брука: Брковићево брисање традиције
1 min read
Балша Брковић
Пише: Иван Милошевић
Оптужбе да су енглески играчи били подвргнути расистичким нападима на утакмици Енглеске и Црне Горе подигла је на ноге дукљанске идеологе. Чнни ми се да су њих више увриједила та скандирања, него што су се због тога озлоједили Енглези.
А да је баш тако свједочи Балша Брковић у данашњој колумни у „Вијестима“. Монтенегрински идеолог и то онај из водеће групе искористио је тај повод да у своме тексту избрише више вјекова традиције Црне Горе и тај појам смјести у царство мрака, обичајне декаденције и прошлости које се треба што прије ослободити. Са чиме ће онда и та њихова монтенегринска идеја пред свијет велико је питање, уколико не желе да све то замјене новом историјом од 2006.године наовамо.
-Нека врста латентног расизма чак је дио оног подразумијевајућег, класичног црногорског наратива. То је један од разлога зашто вјерујем да је том и таквом наративу (традиционална ЦГ) мјесто у прошлости, и зашто нови црногорски наратив мора почивати на суштински другачијим, а каткад и сасвим супротним претпоставкама. Да би ЦГ била демократско и отворено душтво, мора бити што даље од онога што многи сасвим некритички славе као митску и идиличну традиционалну Црну Гору. Сви наши мракови потичу из таквих идила, пише Брковић.
Овај цитат сам прочитао више пута и таман се толико пута уштинуо за образ како би знао да не сањам. И није сан, већ монтенегринска лекција из прве руке, па онда учите и одричите се самих себе и својих предака, историје, прошлости и свега што се у овим брдима дешавало од 16 вијека, па до 2006. године. Невјероватно је да један образован човјек има овако нихилистички став према традиционалном у Црној Гори, па ма шта се под тим појмом подразумијевало. Гдје је то и ко рекао, осим задртих комуниста и њихових идеолога, да је традиционалноме мјесто у прошлости и да га тамо треба закључати, јер кад год се појави из тога се роди неки мрак, па и овај на стадиону под Горицом.
Када се већ помињу Енглези било би лијепо да аутори попут Брковића и његове дружине попричају са баш тим Британцима и препоруче им да се одрекну традиције и прошлости. Чисто сумњам да би неко од њих „преживео“ тај разговор!
Нешто друго се, наравно, крије у оваквим Брковићевим медитацијама. А то је сурово и примитивно антисрпство, које је оковало идеје и колумне брковићевог типа. Не треба бити нешто мудар, па не знати да се данас у ту традиционалну Црну Гору куну и покушавају да је сачувају Срби у овом несрећном Монтенегру. Брковић преко Енглеза шаље поруку заправо Србима, па и њих окривљује за расизам на стадиону под Горицом. По њему све су они то изазвали ( ако не директно, онда духовно, односно чувањем традиције) иако је тог тренутка на стадиону било много мање Срба, него оних који поштују Брковићеве идиоме и аксиоме. А вјероватно је баш из тог табора дошла расистичка увреда за Енглезе, јер је познато да Срби из Црне Горе нијесу баш много понешени за мечеве државне репрезентације. И шта он онда ту мути нешто са традиционалном Црном Гором није ми јасно, али ми је јасно да расистички или слични испад има мало везе са народном традицијом или барем нема у толиком обиму да бисмо смо се ње тотално одрицали, као што то ради Брковић. Наравно, нико нормалан не подржава било какво иживљавање над људима друге боје коже, али због једног усамљеног случаја предлагати да се Црна Гора одрекне традиције је превише.
А пошто су се Енглези толико увриједили због увредљивог скандирања у Подгорици, па се поводом тога чак и чула Тереза Меј и њен захтјев да се Црна Гора оштро казни, ваља показати да и ми имамо неке вијуге, да знамо да читамо и памтимо. А уколико то знамо ваљало би Енглезе подсјетити шта су они радили када се ради о расизму и како су се они понашали према људима друге боје коже. Када се прочита наредних неколико реченица, које су свима доступне и могу се пронаћи и на интернету, онда би ваљало питати Британце: „Који вам је враг? Одакле вама право да некоме приговарате за расизам, када се знају ваше „заслуге“ у развоју тог појма“. Можда је то могао да сугерише Брковић Енглезима, а не да се окоми на традицију и Србе у Црној Гори и прогласи их мрачним силама.
-Након 40 година британске управе у Тангањики, међу готово 10 000 000 становника, тачно је 318 ученика доспјело до дванаестог разреда (тј. посљедњег разреда четверогодишњега средњег образовања), а само 245 ученика добило је диплому која им је омогућавала даљње школовање. Буна Кикуyа против британских досељеника у Кенији почела је 1953., а угушена четири године касније уз смрт 10 000 кикујских побуњеника. Службени подаци показују да су, узети заједно, три британске колоније у источној Африци (Кенија, Тангањика и Уганда), са укупно 24 000 000 становника, у неколико деценија „бриге“ издавала мање од 2 000 диплома годишње, дакле, мање од једне на 12 000 становника. У западној Африци је било нешто боље, у другим подручјима често пуно горе. Службени подаци за 1958. годину, након 33 године владавине Британаца у крунској колонији Јужној Родезији, показују да се 12 158 афричке дјеце уписало у најнижи разред (тзв. подразред А), а до врха љествице (дванаестог разреда) доспјело их је 13 и то на отприлике 3 000 000 домородних становника, свједоче документи.
ПС. Брковић је позвао грађане да изађу на улице и учествују у протестима. Интересантно је да он то ради, а маше оваквим антисрпским идејама, а и врапци на грани, као и мачке, мишеви и гуштери и остала четвороножна створења, добро знају да је у редовима протестаната понајвише баш Срба!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Циник, лицемер, шпијун, комплексаш, с болесном мржњу према свему српском, Јевро/Баљо Брковић.
Немају везе с интелигенцијом и пбразовањем, већ суштинским покварењаштвом.
ili je toliko pokvaren i podal da se vjerovatno obrazovao u tom pravcu. Da ne duzim.
Ovo je prava dijagnoza ,potpuno sazeto tacno i odgovara ovom liki s brnjicom,samo mu je treb u usta nabit!
E moj Milosevicu, gresku si napravio a mozda i nisi. Kazao si da je taj nesrecni novinar „obrazovan“, znaci ima neku vecu diplomu ili sertifikat, ok. A dje mu je u tom slucaju pamet?Dzaba njemu „obrazovanje“ kad pameti nema, ili je toliko pokvaren i podal da se vjerovatno obrazovao u tom pravcu. Da ne duzim.
Саво Брковић је формирао почетком другог свјетског рата, Штаб за борбу против Васојевића. Милован Ђилас и Владо Мартиновић Бајица, су дали проглас у коме су тражили да се у Васојевићима побије све живо, без обзира на пол и старост, јер су они велики Срби.
И побише, што у Лијевим скретањима, што до Словеније, близу 5.000 најбољих Васојевића. Чак су и дјецу убијали. То је геноцид.
Не престају са терором према Васојевићима. Добро памтимо црнокошуљаше, који су редовно долазили и терорисали српску младеж. И сада се злоупотребљава сваки прекршај, да се Беране представе као црна тачка.
Не заборавите да у Словенији има више од двадесет хиљада побијених Срба из Црне Горе. То су масовне гробнице и ти мученици су убијани као заробљеници и везани. И треба нека усташка новинарска протува, истурено одјељење Загреба да вријеђа Беране и Васојевиће. Срамота.
Поштовани Милошевићу, какав је да је, Ђзкановић је бољи од Брковића, и сличних србомрзаца. Они су хтјели, да им донесе државу, па да им онда преда власт. Мало- мирген.
Сад кад бисмо узели власт на протестима, они би хтјели да остане исти положај Срба у ЦГ. Вјерујем и клика тзв. вођа деминстраната, исто мисли. Али, мало – морген. Било како било, ми имамо толико памети, и само – напрујед. Не миже то тако, скојевче, Брковићу.
Фала ти, Иване, што га изљемеза…
Балшица је шовиниста колико је тежак, и са цокулама – антисрбин. Треба припазити шта са овим протестима. Балша и друштво су гори од Ђукановића. Ђукановић је антисрбин зато што је то морао – такав је глобални програм – а ова ништица неталентована, плагијатор, итд. антисрбун је зато што је то накот комуњара. Шта може бити неко, коме је стриц Саво Брковић, и дружина. Саво са црвеном торбом…
Неће се Балша борити за мене. Тако им се усирило.
ovaj balavi sin onoga kolekcionara preslica nije vrijedan ni jednog slova o njemu i njegovom neradu da se napiše, nikad nije u ,,svoja ne djela,, napisao KO ga je preko Prokletija do jadranskog mora doveo i kako dođe do Zagreba da ga onaj Tuđman hrani i školuje i što je tada činio njegov JEvrem. slanjajte ga s našeg portala
Bolje bi im se bavili brijanjem .Sin da priprema sapun i nasapuna musteriju a otac da brije.
„Да би ЦГ била демократско и отворено душтво, мора бити што даље од онога што многи сасвим некритички славе као митску и идиличну традиционалну Црну Гору.“
Ne brini ti o tome Balsa, nego vidi sto ces sa tvojim Savom koga nazvase „Pseci Poncije Pilat“. Njegovi presvuceni komunisti i dalje barjace Montenegrom.
Saglasan. I opservacija Brkovicevog teksta i opis engleskog licemjerstva pojasnjavaju odnos lokalnog „korisnog idiota“ i „gazde“ u slucaju medijske eksploatacije i preuvelicavanja dogadjanja na fudbalskoj utakmici. Fudbalski stadioni svakako nijesu pozorisna bina i akademska publika da bi se pojedinacni „majmunski gledaoci“ iskoristili za zloupotrebu .Niti smo mi „multikulti“ cvijece i antirasisti niti su englezi zastitnici covjecanstva od rasizma. U konacnom : u pravu je autor sto apostrofira Brkovicev „duh samoporicanja“ , jer ne treba da nas mnogo iritira engleski paternalizam i lazni moral.
“Čižek je u Podgorici uređivao list Omladinski pokret, gdje je 1955. godine publicirao neke pjesme, ali je odbio publicirati neke režimske članke, pa je morao napustiti Crnu Goru. Otišao je u Beograd, gdje ga je, kod sebe u studentsku sobu, primio crnogorski pjesnik Jevrem Brković, nakon što je pročitao njegovu pjesmu Glava: ‘Svatko od nas da glavu ima, s kojim pravom. Priznajte sami, sasvim je dosta narod s jednom glavom’. Tu je pjesmu Brković odnio u policiju, i na suđenju mu bio jedini svjedok. Kazna je bila dvije godine zatvora u Sremskoj Mitrovici”(Oslobođenje 8. jul 2011.)
Po izlasku iz zatvora, Čižek emigrira u Njemačku, ali su ga jugoslavenski agenti uhvatili u Italiji i ilegalno, u hladnjači, vratili u Jugoslaviju, gdje je 8. 8. 1978. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina. U Zenici je odležao 11. godina i oslijepio. Nakon pomilovanja 28. jula 1988. godine, razgovarao je sa Fadilom Lipničevićem, upravnikom zatvora koji je magnetofonsku traku sa snimljenim razgovorom poslao u Ministarstvo pravosuđa BiH, a rukopis koji je pratio magnetofonsku traku sačuvan je. Evo jedan detalj iz tog razgovora:
“Uostalom, ja sam na robiji prvi put bio već kao student u Beogradu. Tada je, zapravo, načinjena temeljna rana na mojoj duši, na mojoj savjesti, jer sam zbog nekih pjesama bio osuđen na dvije godine. Sad sam dobio petnaest godina, a te dvije su mi mnogo teže pale i mnogo više ozlijedile. Ovu kaznu sad podnosim s pjesmom. Ni jednog dana nisam bio tužan, ali onda mi je jako bilo teško: nisam mogao shvatiti da sam se ja, kao golobradi student, sukobio s jednim režimom zbog pjesme. Zbog par stihova”.
Ipak ne treba sumnjati da su Jevremove godine na Tuđmanovim jaslima bile adske, jedino upozoravam da je pakao u kojem se sedam i po godina bivši doušnik frigao bio poprilično udoban: pakao sa tri zvjezdice, najmanje.
Njegovoj agramskoj golgoti A kategorije treba dodati i velikosrbe koji mu, sve vrijeme, nisu slazili sa grbače, što uopće ne čudi, jer svi relevantni izvori kažu da, kad velikosrbin ofursati, ne zna šta je dosta:
Mene još tjera njihova tjeralica, potjernicu
S mojim imenom, srednjim slovom, prezimenom i slikom
S kratkim opisom, krivičnog djela po tri opasna člana
Ima svaki policajac od Igala do Subotice, majko.
Tako Jevrem kaže u pjesmi spjevanoj nakon svršetka rata u kafani Matoš i, kad ovo čitam, ne mogu da se ne naježim: dok je Doušnik u Matošu pijuckao vinček i kibicovao mlade trebe, policajci od Igala do Subotice biskali su grm po grm tražeći “najčuvenijeg balkanskog disidenta”, titula kojom je Jevrem sam sebe počastio dok je bio u Zagrebu. Ali Jevremu ne bih, ni za sve blago svijeta, bio u koži da su ga Slobini micoši u kojem od tih grmova, nedajbože, našli.
No možda ga, i da su ga našli, ne bi uhapsili: pošto znam kakva je to kukavica, od straha se uopće ne bi sjetio da je upravo on taj koga traže. A najvjerojatnije nisu ga ni tražili, jer okle je znao da potjernicu za njim “ima svaki policajac od Igala do Subotice”? Niokle. Uobražava. To je paranoik koji je, u polemikama, svoje protivnike 77 puta proglasio paranoidnim, a njegova uobraženja sveta su zbilja, ne nego koljivo, pšenica kojim se pravoslavci pričešćuju. Doušnikove laži hrane se vjerom da je stvarnost obavezna biti u skladu sa onim što se zbiva u njegovoj glavuši: uprkos zečjem bijegu iz Crne Gore, nastavio je da o sebi govori kao o državnom neprijatelju br. 1. od kojeg bi Bulatović i Đukanović, da su ga uvatili, napravili paprikaš. Zečji.
U Dubrovniku 1992. godine Jevrem je, kao zvanična osoba u pratnji policije, sreo Čižekova brata, mislim da se zvao Velimir, i savjetovao mu tonom koji je moguć samo ako ti je Poglavnik iza pleća: “Ne bi bilo dobro da pominjemo grijehove mladosti!” Tako se blagoizvolio izaziti bivši doušnik. Tačnije: denuncijant. Ne nego cinkaroš. Uljudnije: taster. Na hrvatskom: špicl. U bosanskoj Krajini vele potajnik. Možda žbir, a možda ipak špijun. I jamačno potkazivač koji se držao onog što savjetuje Bećkovićev kazivač:
Špijaj,
danas niko nije nidočega došo
da nije poneđe ponešto o ponekome reko!”
To su bili dani kad je Jevrem Brković bio u Zagrebu jedini emigrant koga je Tuđman zbrinuo: ne samo da mu je dao stan, kola, vozača-tjelohranitelja i objavio mu 20 knjiga, nego ga je stavio na platni spisak svog Ministarstva rata, a kad je Milorad Popović, u polemici, napisao da je na tom spisku imao čin bojnika, Jevrem ga je gnjevno ispravio: “Ne bojnika nego general-bojnika”. Jer Doušnik se ponosi onim čega se drugi stide: to što je bio Poglavnikov plaćenik vidi kao dokaz svoje ljudske i književne veličine. Uzgred, u dane kad je Poglavnikovu mjezimcu Jevremu u Zagrebu bilo kao bubregu u loju, oslijepjeli hrvatski pjesnik Vjenceslav Čižek, žrtva Jevrema Preblagoga, kako je samog sebe nazvao u naslovu jedne svoje knjige pjesama, u Dortmundu je živio od socijalne pomoći.
Ovaj i ovakav gad u Crnogorskom književnom listu je napisao da će sinovima “ostaviti u nasljeđe cio svoj život bez i jedne crne mrlje”. Jedan sin mu se zove Balša, drugome sam ime zaboravio, ali u Crnoj Gori još pamte da su obojica “othranjeni parama dvije Udbe”.
Ne znate vi Crnogorce. O tom narodu iz pasje zemlje, kako ju je nazvala jedna njena legenda, doprle su do vas uglavnom glasine, ali, ako mene pitate, napad na Dubrovnik, pljačka Konavla i pustošenje Hrvatske jedan je od najzvjezdanijih trenutaka svjetski čuvene etike “čojstva i junaštva”.
marko vešović 03. 02. 2015.
Mracna Crna gora potice iz tvoje porodice,spijuna ili zbira,i ti i tata a avjerovatno sjuta i tvoj neki naslednik cete i jeste zbiri svih rezima i okupatora.
Tako je brico postao akdemik ,pa ako napise autobigorafiju neka se zove, od brica do akademika preko nezaobilaznog udbinog spijuna.Ti mozes nazvati tvoju autobiografijau gdje tata stade ja produzih a sin jos tvoj jos mo duzni ti oduzi.Eto to je taj Brkovic ili Brkovici u tri ili vise genracija,nije mi poznato da li nosis brojanice kao ti otac, ali caktar nmozes skinuti niti utisati pa taman da sijnejo stvis iznutra.
Imasi ti ikoga da ti to kaze ,ko si ti tvoj otac i svo to drustvo oko vas,ako nemas procitaj sta ti pisu oni koji znaju kakav si, i od koga si!
Prilozi za biografiju Najvećeg Živućeg
Imao je taj grad Šas ili Svač
_crkava koliko godina dana.
________Jevrem Brković
*
U vrijeme Bulatovićeve i Đukanovićeve strahovlade nad Jevremom Brkovićem, kad je tome “najvećem crnogorskom pjesniku dvadesetog vijeka”, u šta ga je, u dnevniku Vijesti, proizveo jučerašnji novinar fabričkog lista Željko Ivanović zvani Goveče, Nepoznat Netko, sa dva kamena, polupao prozore, Jevrem je dreknuo: “Kristalna noć!”
I, u strahu da će u toj noći biti ubijeno najmanje 100 Jevrema, da će u dukljanskom gradu Šasu ili Svaču koji odavno ne postoji biti porušeno svih 365 crkava – ne nego 366, jer je godina bila prestupna – a 30 000 Jevrema biti odvedeno u koncentracione logore, pogledao je u svoje noge, odlučio da iskoristi njihovu izuzetnu duljinu, pobjegao Franji Tuđmanu pod skut, i rat proveo u “divnoj kafani Matoš na trgu Bana Jelačića u Zagrebu”, koja je bila u vlasništvu Franjinog sina Miroslava, “gdje sam ja do posljednjeg dana imao svoj sto, za koji niko drugi nije smio da sjedne”, a kad je vukovarski grof Kakoseonozvaše “pokušao da sjedne”, konobari su ga opomenuli: oprostite, grofe Tajitaj, tu sjedi Jevrem Brković, kako se u jednom tekstu taj bjegunac pohvalio po povratku u Crnu Goru, gdje je dočekan kao “veliki crnogorski mučenik”.
Stoga se pitam: možeš li u Zagrebu imati besplatan stan na Ilici, auto, i vozača-tjelohranitelja, koje ti je stavio na raspolaganje krivousti Gargamel, kako smo mi Sarajlije u ratu zvali Franju Tuđana, plus kafanski sto za koji ne pripuštaju čak ni vukovarske grofove, a biti pri tom “veliki crnogorski mučenik”? Ne možeš, osim ako imaš sreću da si Jevrem Brković, dokazani predratni saradnik dvije Udbe, prvo srpske u Beogradu, a potom crnogorske u Titogradu.
Možeš li “sedam i po godina, dugih, strašnih, bibiljskih” – kako je povratnik u Crnu Goru nazvao dane kad je bio Poglavnikov plaćenik, i Tuđman mu objavio dobar konjski tovar knjiga: Razgovori sa noćnom damom (1991), Unakaženo lice demokratije (1991), Kneževi ljudi (1992), Komitske balade (1992), Monigreni (1992), Prljavi rat (1992), Revolver pod jastukom (1992), Brđanska zemlja (1993), Brđanski Homer je mrtav (1993), Kučkini sinovi (1993), Oporuke (1993) Poezija, izbor (1993), Prokletstvo (1993); Starinska magla oko doma (1993) Glosarij (1995), Dukljanski epistolarij (1996) Glosarij, drugo izdanje, dopunjeno sa 222 glose (1996) Ljetopis Domaša Dukljanina (1997) Pjesnik s potjernice (1997), Prokletstvo, drugo dopunjeno izdanje (1997), Komitske balade, treće izdanje (1998), Pjesnik ili Hamlet u progonstvu (1998) Zidanje i razur kule Ozrovića (1998) – možeš li biblijski strašnim proglasiti godine kad si se isjeđavao po divnim kafanama na Jelačićevim trgovima, vozikao se kolima koja ti je posudio “najbogatiji Hrvat” i ganjao mlade puce, jer si se držao čuvenog crnogorskog gesla: staru kurcu mlada pička najbolja je belegija?
Ne možeš, osim ako imaš sreću da si Jevrem Brković, doušnik koji je Vjekoslava Čižeka, hrvatskog pjesnika iz Boke, poslao na robiju. Kad je Čižek u Titogradu, kao urednik omladinskog lista, odbio da po nalogu CK objavi neke članke, morao je napustiti Crnu Goru i otišao u Beograd i Jevrem Preblagi primi ga u svoju sobu u Studentskom gradu gdje je stanovao kao agent-provokator i doušnik, jer nikad nije studirao ništa, a od školske spreme ima završenu frizersku akademiju. Čižek mu je, toga dana, čitao svoje satirične pjesme, a jedna se zvala Glava:
Svatko od nas po glavu da ima,
s kojim to pravom?
Priznajte sami, sasvim je dosta
narod sa jednom glavom!
Brković mu je pohvalio pjesmu, a izveče, kad je Čižek zaspao, ukrao mu je Glavu i odnio u policiju, držeći se gesla onoga kagebeovca iz Konradovog Gubitnika: “Druže, ovde nema doušnika. Ovde postoji samo odanost partiji, doušnici su na drugoj strani”. I Čižek bude uhapšen, i na suđenju, gdje je odani Jevrem bio jedini svjedok, dobije dvije godine zatvora, odležane u Sremskoj Mitrovici.
Iz feljtona Zatvorska razmišljanja Vjenceslava – Vjeke Čižeka, čiji je autor Želimir Bošnjak radio po zatvorima kao odgajatelj i pedagog, evo redaka koji potvrđuju da je točna ova priča koju u Crnoj Gori znaju od pedeset i neke:
„Iver ne pada daleko od klade“! Sin Jevrema Brkovica ne moze bit drugaciji, mada je ipak malo bolji od oca, iako nije bog zna sta.
Hm, mislim da opreza nikad nije viška po tom pitanju…nisu ni kinezi izmislili nuklearno oružje bez neke…Ne treba izmišljati toplu vodu…
Sva srbijanska istorija je lazna!!!