Новокомитске магле: Све што је прошло и добродошло у Котору, смета им на Цетињу?!
1 min readСвједоци смо, ових дана, невиђене и неразумне медијске кампање бившег режима у Црној Гори и његових експозитура – како ће долазак српског патријарха и владика из Србије и БиХ на устоличење новог митрополита црногорског на Цетињу, бити „удар на Црну Гору“ и акт против „црногорског идентитета“! Сваком здравомислећем човјеку је јасно да у секуларној држави, никакав вјерски скуп не може угрозити државу уколико он у себи нема елементе прекршаја ни кривичног дјела.
Али поред тога – упадају у очи двоструки аршини које испољавају критичари Јоаникијевог устоличења на Цетињу. “Критичари”, ако их уопште можемо назвати тако пристојним изразом, проблематизују долазак вјерских поглавара из, како они кажу – “стране државе”, називајући то “чином окупације”. Поред тога што је такав приступ и однос сам по себи веома споран у социо – културолошком смислу, посебно упадају у очи двоструки аршини које “критичари” испољавају. Наиме, прије само неколико мјесеци, имали смо сличан догађај у ЦГ, само у организацији друге вјерске заједнице. И – нико од њих није имао никакву примједбу на манифестацију која се под истовјетним околностима (какве су планиране на Цетињу) одржала 50 км јужно од Цетиња. Уз све то, поредећи устолићење планирано за 4.и 5.септембар у Цетињском манастиру – са истим таквим обредима СПЦ одржаним на Цетињу у протеклих 100 година, не можемо наћи никакву разлику која би оправдала данашњу медијску хајку и раст екстремизма у односу на атмосферу свечаности коју су имала устоличења митрополита СПЦ на Цетињу у прошлости. Али, ајмо редом…
Устоличење которског бискупа у априлу ове године одржано је у присуству њему надређених римокатоличких старјешина из Хрватске и Босне и Херцеговине. Бискуп=епископ се устоличава у мјесту његовог службовања, у граду по ком његова црквена столица носи име. И код римокатолика, и код православаца – новог епископа (бискупа) у трон уводи њему надређени црквени старјешина, који (у оба случаја очигледно) долази изван граница ЦГ. Тој свечаности, поред представника Скупштине Црне Горе, предсједника приморских општина, као и представника наше СПЦ, били су монс. Марин Баришић, надбискуп и метрополита сплитски, монс. Дражен Кутлеша, надбискуп коадјутор Сплитско-макарске надбискупије и апостолски управитељ Поречко-пулске бискупије, монс. Мате Узинић, надбискуп коадјутор Ријечке надбискупије и апостолски управитељ Дубровачке бискупије, монс. Ђуро Хранић, надбискуп ђаковачко-осјечки монс. Томо Вукшић, врхбосански надбискуп коадјутор и војни апостолски управитељ у БиХ, монс. Ррок Гјонллесхај, надбискуп барски, монс. Станислав Хочевар, надбискуп београдски, монс. Зеф Гасхи, надбискуп барски у миру, монс. Доде Гјергји, бискуп призренско-приштински, монс. Симон Кулли, бискуп из Сапе (Албанија) и многи, многи други.
Сваком иоле упућеном знано је да је овакав поредак устоличења которских бискупа и барских надбискупа – од давнина. Универзални хришћански канони говоре о тиме да епископа (бискупа) Цркве није могуће произвести у његову службу, нити га устоличити у његову службену столицу (катедру) пуком вољом грађанства (вјерника) – а да у том чину не учествују и њиме не руководе црквене старјешине из околних (сусједних) области.
На исти начин, ствари се одвијају и у Српској Православној Цркви као вјековно присутној духовној институцији у ЦГ, чији је саставни дио (од свога настанка) Цетињска (Црногорско – приморска) митрополија.
Хиротонија владике Јоаникија (јун 1999.), устоличење митрополита Амфилохија (децембар 1990.) а прије њега Данила Дајковића (јул 1961.) обављена су у Цетињском манастиру од стране српских патријараха (Германа и Павла). Све се то одржало у најразличитијим друштвено-политичким околностима (доба комунизма; моменат комунистицке транзиције; парламентарна демократија). Током 20. вијека на овај начин су устоличени и митрополити Гаврило Дожић (1921. ) Јоаникије Липовац (1940.) и Арсеније Брадваревић (1947.).
Није забиљежено да се ИКАДА ИКО од грађана ЦГ, вјерник или невјерујући, противио оваквој црквеној пракси, утемељеној у црквеним канонима, да српски патријарх хиротонише и устоличава (уводи у трон) митрополита Црногорско-приморског.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zaista vjekovima tradicija, od 1918
Ма није проблем устоличење митрополита Јоаникија него то што ДПС није на власти и онда користи све и сваку ситуацију да ствара поделе у друштву и води се оном завади па владај , с тим што то ради на перфидан начин преко свог сателита лажног комитског покрета од ког се ДПС “ оградио “ како би остао чист док је улога лажи комита дизање тензија стварање подела уз опасност потенцијалних изазивања инцидената након чега би се „чисти“ ДПС огласио како ова власт и позиција нису способни да одрже јавни ред и мир те да би опозиција требала да преузме власт тј. ДПС и онда би се лажни комитски покрет угасио јер се ДПС вратио на власт , поента оснивања лажног комитског покрета јесте та да се ДПС преко њих врати на власт . Стара је то удбашка доктрина завади па владај.
Само да се надовежем , када би се вратио на власт ДПС онда би наставио са дискриминацијом свега што има везе са српским језик вера све буквално све .
Oni hoće da sve srpsko prepišu u crnogorsko. To su radili hrvati, to rade šiptari. Od ustaša i balija sačuvala nas je vera. ŠTA DA NAS SAČUVA OD EVIVAŠA? Samo čisto srpsko!
Nije njima do CRNOGORSKE PC, no da SRPSKA PC prizna da nije SPC no CPC.
Ne znam što se ljudi bune kad treba da se obavi ceremonija ustoličenja Mitropolita crkve Srbije Joanikija ??
To je totalno nebitan događaj .
Jasno je da Cetinje ceka teska kazna Ne bojte se ona je stigla u ovom obliku danasnjem Propuste li sansu da to poprave zalud ce se pricati Nijesu svi oni isti
Za jadikovku Trebalu smo kapelu vratit i u amanet ne dirat bice kasno
Veoma
hahahaha kakvih sve budalastinja ovdje neces procitati i da je cetinje od 14-og vijeka sjediste drzave CG i to drzave koja je postojala samo 30godina dok nije sama sebe ukinula potpisivanjem kapitulacije 1916-e godine a nekima tih 30godina izgleda 6 vjekova i kada je CPC imala tomos autokefalne crkve i 3 episkopa.Nikada nije bila autokefalna i to je istorijska cinjenica i samo je bila u nekim periodima isto kao i sad mirasova crkva koju je on proglasio za CPC ali nema tomos.
e moj zemljace ti nijesi ni svjestan kolika je to razlika jer ustase su sa komunistima potpisale pakt za borbu protiv Srba 1927 god. u drezdenu na 4-om kongresu komunistickom i udarili temelje formiranja crnogorske nacije koja nena nikakve veze sa Srbima a u jajcu 1943-ce definitivno to potvrdili.Ja licno hocu da vidim ugovor koji je potpisan sa katolickim i muslimanskim vjerskim zajednicama i zasto se islo u vatikan na potpis i je li to izdaja CG i zasto u ugovoru sa muslimanima je turska nadlezna u pravnim sporovima i je li to izdaja identiteta CG ili je legalizovanje piturcavanja od strane turaka.
Da je srece da vas ukinu svetosavci.
Зови NATO,чкопи 🙂
cetinje je od nastanka 1485 godine do vo vjeki vjekov sjediste crnogorske pravoslavne crkve i drzave crne gore….
Мој Никола, ниси ти Србин а симим тим Црногорац. А још мање познајеш историју Хришћанства у ЦГ. Даље Срби у Црној Гори, дакле Црногорци имају своје писмо, то је ћирилица, и своја слова Ш, Њ, Ж … Што се Хриђанства и аутокефалности тиче, то остави нашој Српској Православној Цркви и верном народу да се тиме бави. А ево, постоји и Црногорска Православна Црква, која је настала 17-ог Јануара 2001-ве године. Дакле ЦПЦ заиста постоји и само јој треба аутокефалност, па папири у руке, пут под ноге и нека траже аутокефалност.
1Патријарх Герман ,3 Данило Дајковић ,између њих стоји поп Марко Кнежевић парох Грбаљски!