Без језика нема идентитета јер смо ми бића Логоса

Неколико десетина ученика првог разреда Гимназије у Новом Пазару долазе на часове, али не сарађују са предавачима, не дају одговоре на питања професорима него само ћуте. Разлог ћутања је то што професори говоре на српском и постављају питња на српском, а дјеца би хтјела наставу да слушају на босанском језику.

Није баш јасно по чему су тачно препознали да професори не говоре на босанском када је ријеч о једном језику. Ако се узме у обзир и то да ти ученици живе у земљи у којој се говори екавица којом се и сами служе, они чак немају основу ни да се позивају на различитост која постоји у наријечјима језика, што се догађа у Босни, Хрватској и Црној Гори.

У основи савременог српског језика налази се штокавски дијалекат. Хрвати су се пак служили штокавским, кајкавским и чакавским, па да би направили јединствен књижевни језик они преузимају штокавицу као основу свог књижевног језика. Дакле, са лингвистичке тачке гледишта Срби и Хрвати говоре истим језиком. Споразум је постигнут на Бечком конгресу 1950. године.

Тренд називања различитим именима, а та имена се континуирано умножавају, једног истог језика је одраз кризе идентитета оних који доносе нова имена.

Без језика нема идентитета јер смо ми бића Логоса и због тога је Новопазарцима толико важно да српски језик назову другачијим именом. Ако човјек станује у језику, као што мисле њемачки филозофи Хајдегер и Гадамер, онда се може рећи да Новопазарци не желе да станују тамо гдје станују, у српском језику и Србији. Али пошто ту станују, све што могу да учине је да преименују своје станиште. Тај језик који траже је биће без коријена.

Западним силама одговара разједињеност народа на балкану, јер ако би били јединствени имали бисмо више шансе да одлучујемо о себи, а њима одговара да они одлучују о нама, да нас пљачкају и распоажу нашом земљом. Оно што нас повезује, упркос вјерском и неким другим разликама, јесте исти језик. Е то је мост који нам сада гађа НАТО, организација провјерено вјешта за рушење мостова сваке врсте. Гранату бацити у центар нашег бића, у језик. То је оно што неће да разумију сви они који константно лијепе нова имена српском језику.

Заправо, они то разумију, али се прилагођавају новом тренду јер не желе да буду на директној мети ,,Олује“ и муњевитих ,,Бљесака“, које ствара политичка Клима Запада.

Кад је ,,Олуја“ јака, често буду поломљена велика дрвећа са јаким коријеном због тога што су чврста и недовољно флексибилна, дакле пружају отпор. Упутно је присјетити се Андерсенове бајке ,,Велики Храст“. Због тога је у овим олујним временима све чешћи случај одрицања свог коријена. ,,Паметније“ је бити пузавица, украс, цвијеће, цвијеће пред окупаторским тенковима.

Ту се не ради о Гетеовом цвијећу. Он је хтио Европу у којој ће сваки цвијет мирисати својим мирисом, а то значи да ће свака култура бујати и имати право на своју јединственост. Данашња ЕУ није никаква башта у којој цвјета разноврсно цвијеће, него полигон на коме треба да свене сваки цвијет који мирише својим мирисом. Због тога сада нападају наш мирис, језик и културу, јер им је главни циљ да убију биће овог народа, његову историју и слободарски дух.

Тужбе против директора Гимназије

Есад Џуџевић, који је на челу Бошњачког националног вијећа рекао је: ,,Апсолутно подржавам захтеве ученика. Они траже само да се поштује закон и воља њихових родитеља“.

Прије почетка школске године ово вијеће је међу родитељима спровело анкету о томе да ли желе да им се дјеца школују на босанском језику, на шта је већина родитеља одговорила потврдно, а послее тога вијеће је после једнодневних семинара наставницима подијелило сертификате да могу да држе часове на том језику.

Као једног од главних криваца за непоштовање самовоље родитеља БНВ види директора Гимназије Зорана Милосављевића против кога, као и против још неких наставника Новопазарских основних школа поднесене су кривичне пријаве због ,,злоупотребе службеног положаја“. Кривичне пријаве против поменутог Директора поднијело је и неколико десетина родитеља.

Нападнути Милосављевић је рекао да настава на том језику може да се организује само по налозима и прописима Министарства просвјете, као и да је за такву наставу потребно обавити организационе активности које подразумијевају да постоје прописани наставни планови и програми. Без наведених услова све је противзаконита импровизација.

Поводом овог случаја, огласио се и министар просвјете Томислав Јовановић рекавши да је недопустиво да се српски језик у Србији третира као страни.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: